Rusija je nanela ogromnu štetu ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi u svojoj kampanji raketnih udara poslednjih meseci i nastojaće da umnoži ove uspehe kako bi se stavila u najbolju moguću poziciju da nametne kraj rata pod sopstvenim uslovima.
Ruske snage su postepeno smanjivale ono malo prednosti za koje se Ukrajina teško borila da sačuva, a to je učinjeno fokusiranjem na dve ključne vojne strategije. Prvi je iscrpljivanje ukrajinskih snaga na liniji fronta i nastavak pritiska duž fronta sa ograničenim akcijama da se ponovo zauzmu gradovi i mesta koja se smatraju važnim za opšte ratne ciljeve Kremlja.
Drugi su napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine, zajedno sa naporima da se iscrpe zapadne i ukrajinske zalihe raketa za sisteme protivvazdušne odbrane. Zbog toga su ruski napadi na ukrajinsku energetsku infrastrukturu postali još efikasniji i sada postoji realna opasnost da Moskva postigne cilj potpunog zamračenja u Ukrajini, saopštio je londonski istraživački centar Roial United Services Institute (RUSI). svoju analizu od kraja juna.
Ako ne dođe do značajnijeg jačanja ukrajinskih PVO sposobnosti i ruska kampanja se nastavi uspešno, situacija u Ukrajini će postati neodrživa. Zemlja ne može da preživi bez energije, a Rusija je na putu da ugrozi ili uništi svu infrastrukturu koja napaja Ukrajinu, upozorava RUSSI.
Ukrajinsko društvo neće moći da funkcioniše bez energije, mnogim službama kao što su javni prevoz i bolnice biće gotovo nemoguće efikasno funkcionisati, a kako se zima približava i temperature ispod nule, nedostatak struje i grejanja postaće opasan po život, posebno za starije i veoma mlade građane, što će izazvati interno i eksterno raseljavanje.
Cilj Rusije je da uništi volju Ukrajinaca za borbom, kako bi iracionalni i neprihvatljivi zahtevi koje Vladimir Putin često postavlja izgledali prihvatljivi u poređenju sa nastavljenim stradanjima. Stoga Zapad, kako je istaknuto, mora odmah da deluje na odbranu i obnavljanje energetske infrastrukture Ukrajine. Alternativa je poražena Ukrajina i ohrabreni Kremlj koji će se osećati kao da je odneo veliku pobedu nad Zapadom, navodi se u sumornom izveštaju RUSI.
Pre invazije, proizvodni kapacitet Ukrajine bio je 36 gigavata (GV) električne energije. Rusija je ciljala elektroenergetsku infrastrukturu zemlje krajem 2022. godine, kada je polovina tog kapaciteta već bila izgubljena, zauzeta, uništena ili oštećena pre nego što su napadi obnovljeni ove godine. Kijev je uspeo da obnovi neke kapacitete, a prošle zime je uspeo da zadrži svetla skoro u potpunosti, vraćajući kapacitet blizu tada potrebnih 18 GV.
Ali ovogodišnji napadi uništili su 9 GV kapaciteta. Gotovo sve što je ostalo potiče od nuklearnih elektrana, koje Rusi nisu napali. Zbog toga se na ulicama Kijeva ponovo čuje zvuk generatora, a u svim ukrajinskim gradovima povremeno dolazi do nestanka struje. U međuvremenu, ruski napadi se nastavljaju uspešno jer nema dovoljno sistema protivvazdušne odbrane da onesposobe sve rakete.
I šta sad? Ukrajina trenutno uvozi 1,7 GV iz Evropske unije, što bi moglo da se poveća na oko 2 GV - prema optimističnijim prognozama - ali ograničenja u prenosu znače da uvezena električna energija ne može pružiti više od povremenog podsticaja. Kratkoročno, postoji nada da će oštećena postrojenja biti dovoljno popravljena do zime da proizvedu još 2 do 3 GV kapaciteta. Ukrajinski inženjeri trenutno u Evropi traže polovnu opremu iz elektrana sovjetskog tipa koji su povučeni iz upotrebe.
Međutim, nije jasno koliko je sve ovo realno. Čak i da je moguće delimično obnoviti postojeće elektrane, one su i dalje veliki glineni golubovi, koji su svi već više puta pogođeni.
Popravka postojećih termoelektrana mogla bi biti relativno jeftina privremena mera. Ali čak i bez rata, Ukrajina bi morala da preusmeri svoju energetsku politiku dalje od elektrana na ugalj. Vlada je odlučila da investira u nuklearnu energiju, najavljujući da će četiri nova reaktora biti izgrađena u Hmeljničkom, jednoj od tri nuklearne elektrane koje su još uvek pod kontrolom Ukrajine i koje proizvode većinu preostale energije u Ukrajini. Četvrti, onaj u Zaporožju, je pod ruskom okupacijom i trenutno je zatvoren.
Ukrajinski energetski analitičari, s druge strane, nisu uvereni u ovaj poduhvat. "Oni troše novac na nešto što nam nije potrebno“, kaže Volodimir Omelčenko iz istraživačkog centra Centar Razumkov. "Po mom mišljenju, to je veoma loša odluka. Izgleda kao način da se veže veliki novac za ulaganje u projekat tokom deset godina."
(Mondo, Jutarnji, I.L.)