Predsednik Sjedinjenih Američkih država Džozef Bajden saopštio je u nedelju da se povlači iz predizborne trke. Vest da je Bajden okončao kampanju za drugi mandat u Beloj Kući uzburkala je svetsku javnost. Nakon objavljivanja ove odluke aktuelni američki predsednik ubrzo je podržao potpredsednicu SAD Kamalu Haris za predsedničku kandidatkinju demokrata.
Posle niza političkih događaja u SAD - televizijske debate između aktuelnog i bivšeg predsednika SAD, koja za Bajdena nije protekla u najboljem svetlu, pokušaj atentata na Donalda Trampa, i višenedeljnih pritisaka u pogledu Bajdenovog ostanka na mestu demokratskog kandidata za predsednika, kako zbog godina tako i zdravstvenog stanja - povlačenje aktuelnog predsednika iz predizborne trke moglo bi da dovede do stvaranja tenzija unutar Demokratske partije, ali i napetije predizborne kampanje.
Analitičar Dejan Miletić u razgovoru za MONDO navodi da je odustajanje od predizborne trke Džoa Bjdena bilo neizbežno, ali i da je tajming za donošenje ovakve odluke izuzetno loš.
"Povlačenje aktuelnog predsednika SAD, Džozefa Bajdena, iz predizborne trke u Americi, predstavlja iznuđen potez, ne samo njega lično, nego i zbog Demokratske partije koja je dovedena u nezavidan položaj, kako bolešću samog Bajdena, tako i brojnim aferama, greškama i propustima, do nivoa teških zloupotreba vlasti", ocenio je Miletić.
S obzirom na to da su predsednički izbori zakazani za novembar, postavlja se pitanje da li su demokrate u stanju da sprovedu ozbiljnu i uspešnu reorganizaciju kampanje u tako ograničenom periodu. U ovom trenutku deluje izvesno da će Bajdena kao predsedničkog kandidata zameniti potpredsednica Sjedinjenih Država, Kamala Haris. Komentarišući to što je Bajden podržao Haris nedugo nakon svog povlačnja, Miletić smatra da to nije nikakvo iznenađenje, niti nepromišljen potez.
"Ona je jedina opcija punog kontinuiteta Bajdenove politike i garancija zaštite njegovih ličnih interesa. Čini se da je ona realno jedini mogući protivkandidat Trampu, iz prostog razloga što nema mnogo onih kvalitetnih političara Demokratske partije koji bi svoju karijeru uložili u predizbornu trku koju ne mogu da dobiju. Za Kamalu je to najbolja opcija. Nema imperativ pobede, naprotiv, niko ne očekuje da pobedi, a dobro će zaraditi. Sve u svemu i 'vuk sit i ovce na broju'. Verujem da će imenovanje Kamale Haris za zvaničnog kandidata Demokratske stranke, proteći uz brojne dileme i protivljenja. Međutim, teško je poverovati da će se Mišel Obama ili neki od uglednih kongresmena i senatora izložili neravnopravnoj borbi i prihvatili da služe kao 'pokrivač' za ozbiljne propuste Bajdena i njegove administracije", objašnjava analitičar.
Podrška Haris na nezavidnom nivou
Miletić je rekao da Haris ne može da se pohvali ozbiljnom podrškom ni među demokratama, a ni među građanima Sjedinjenih Država. Njen rejting je do sada bio veoma nizak, a kako stvari stoje, do ozbiljnijih promena u ovom pogledu neće doći ni nakon njenog potencijalnog imenovanja za predsedničkog kandidata, naglasio je Miletić.
"Predstoji imenovanje potpredsedničkog kandidata, ali i debata početkom septembra sa Trampom i Džej-Dijem Vensom, što sve može značajno da pogorša poziciju Kamale u predstojećim novembarskim izborima. Kamala je napravila brojne greške tokom svoje potpredsednicke funkcije. Smatra se da se i zamerila jednom delu finansijera Demokratske partije, svojom kritikom Netanjahua i Izraela, tokom aktuelne krize na Bliskom istoku. U svakom slučaju, teško je poverovati da će imati iskrenu i punu podršku unutar svoje partije. I pored toga se ne vidi niko ko bi bio 'bolji' kandidat u ovom trenutku", rekao je za naš portal Miletić.
Pred aktuelnom potpredsednicom SAD nalazi se veoma jak protivkandidat, a šanse da u ovom duelu odnese pobedu, prema mišljenju analitičara, veoma su male, gotovo nemoguće.
"Možda bi njene šanse bile veće ukoliko bi došlo do fizičke eliminacije Donalda Trampa, ali je takav scenario do izbora sada vrlo teško zamisliti. Ipak, trebalo bi imati u vidu da će jedan deo medija dati punu podršku njenoj kandidaturi sa željom da se stvori određena dramatizacija i održi interesovanje građana SAD, ali i sveta za predstojeće izbore. Kako stvari sada stoje, častan poraz bi bio veoma veliki domet Kamale Haris. Naravno, ukoliko izbori budu demokratski i pošteni, za razliku od prethodnih", ocenio je Miletić.
Na pitanje da li u slučaju njenog imenovanja za predsedničkog kandidata može doći do promene spoljne politike Amerike prema Srbiji, Miletić smatra da su šanse veoma male. "Sigurno da je Kamala Haris simbol kontinuiteta Bajdenove politike i teško da može da dođe do značajnih promena u spoljnoj politici. Međutim, gotovo je izvesno da ona nema emotivnih i interesnih aranžmana sa regionom i do određenog popuštanja tenzija bi nesumnjivo došlo. Hvala Bogu, nećemo imati prilike da ovo proverimo", zaključio je analitičar Miletić.
Trenutni rezultati prema anketama
Kamala Haris se nalazi na korak od toga da postane kandidat demokrata na predsedničkim izborima. Ipak, do zvaničnog imenovanja doći će na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, koja će se održati u drugoj polovini avgusta u Čikagu.
Prema anketama Rojtersa i Ipsos-a, sprovedenoj među registrovanim biračima početkom nedelje, Haris ima neznatnu prednost u odnosu na Donalda Trampa. Podaci pokazuju da Haris ima 44 posto podrške, nasuprot Trampu koji ima 42 procenta. Takođe, oko 56 posto birača saglasno je sa tvrdnjom da je aktuelna potpredsednica "mentalno sposobna da se nosi sa izazovima", u poređenju sa 49 posto onih koji su isto ocenili i Trampa.
Ko je Kamala Haris?
Prva žena i i prva Afroamerikanka na položaju potpredsednice Amerike, Kamala Haris, privukla je veliku pažnju javnosti 2020. godine kada je izabrana na ovu funkciju. "Neustrašivi borac za prava malog čoveka", kako ju je opisao predsednik SAD Džozef Bajden, sada krupnim koracima ide ka mestu kandidata za predsednika Amerike.
Kako se navodi, potpredsednica SAD je po struci pravnica i veliki borac za reproduktivna prava. Diplomirala je na Univerzitetu Hauard i prva je ličnost sa diplomom tradicionalnog crnačkog univerziteta koja obavlja funkciju bilo predsednika SAD. Mesto u Senatu dobila je 2016. godine, kada se isticala po brojnim okršajima, dok u Bajdenovoj administraciji preuzima neke od najizazovnijih zadataka.
BONUS VIDEO:
(Mondo/A.V.)