U EU vlada sloboda putovanja. Međutim, povremeno se dešava da se na granicama vrše kontrole - tokom posebnih događaja ili opasnosti. Za takve kontrole postoje pravila. Most "Evropa", koji povezuje Nemačku i Francusku između Kela i Strazbura, izgleda neupadljivo - ali je svakodnevni simbol slobode kretanja unutar Evropske unije. Putovanje bez kontrola preko granica se iz perspektive država članica smatra "jednim od najvećih dostignuća Unije".
Međutim, ovih nedelja je ta sloboda ograničena, bez obzira da li je reč o ljudima koji rade u susednoj zemlji, turistima ili ekonomiji. Policajci ponovo mogu da zaustavljaju putnike radi kontrole, s obe strane granice. Tako je tamo bilo velikih gužvi kada je Francuska posle terorističkih napada 2015. godine ponovo uvela granične kontrole. A sada se radi o bezbednosti tokom Olimpijskih igara u Parizu - kao što je to bio slučaj i tokom Evropskog prvenstva (EP).
Nemačka je kontrolisala svoje granice tokom fudbalskog EP, a sada to radi tokom Olimpijskih igara na granici sa Francuskom - kao i na granicama s Poljskom, Češkom, Austrijom i Švajcarskom, gde se već duže vreme vrše kontrole radi borbe protiv krijumčarenja. Bezbednosne službe strahuju da bi teroristi mogli da iskoriste sportske događaje kao metu za napade. U Nemačkoj do toga srećom nije došlo. U Francuskoj su Igre tek počele.
Granične kontrole su moguće uprkos slobodi putovanja
Tokom posebnih događaja kao što su sportski događaji i samiti, zemlje EU su u proteklim godinama često pribegavale graničnim kontrolama. Ovo je izričito predviđeno zakonima EU. Međutim, kontrole na unutrašnjim granicama zemlje-članice mogu da uvedu samo u izuzetnim slučajevima i samo "privremeno", kao poslednje sredstvo. Prvih godina, članice su prijavljivale takve kontrole na nekoliko dana ili nedelja. Ali s vremenom su sve više koristile ovu mogućnost za sve duže periode.
Primer Francuske. Zemlja je od 2015. godine bila meta nekoliko terorističkih napada. Pariz je uvođenje graničnih kontrola najpre opravdavao pozivanjem na napade u Parizu i Nici. Zatim se zadovoljio navodom: "kontinuirana teroristička pretnja" - i produžavao ih mesecima umesto samo nedeljama.
Nemačka je od septembra 2015. godine kontrole na granici s Austrijom opravdavala pozivanjem na neregularnu migraciju a povremeno su kao argument dodavane pandemija korone i samiti. Obe zemlje su odavno prekoračile maksimalnu dužinu trajanja kontrola od šest meseci koju je donedavno predviđala pravna regulativa zvana Šengenski kodeks.
Jedan slučaj koji se ticao austrijskih kontrola na granici sa Slovenijom stigao je i pred Evropski sud pravde. Neko je podneo tužbu jer je bio kontrolisan. Sud je 2022. godine odlučio da je posle isteka maksimalne dužine trajanja moguće odmah ponovo uvesti granične kontrole, ali je za to potrebna nova pretnja.
Sudije iz Luksemburga su smatrale daAustrija nije dokazala da postoji nova pretnja. Nacionalni sud je sledio ovu liniju i proglasio kontrolu nezakonitom. Ipak, kontrole su se i dalje produžavale - trenutno do novembra 2024. godine. Obrazloženja se samo blago razlikuju. Uvek se radi o opasnostima zbog migracije. U međuvremenu je Šengenski kodeks promenjen. Maksimalna dužina trajanja za kontrole sada je tri godine. Takođe je potrebna opravdana osnova: "Javni red ili unutrašnja bezbednost" moraju biti "ozbiljno ugroženi".
Rasprava o produženju kontrola na svim granicama
Međutim, neki su tražili i da Nemačka nastavi kontrole na svim svojim granicama, a ne samo na odabranim, i posle EP u fudbalu. Savezna policija do sada nema razvrstane podatke po susednim zemljama na osnovu kojih bi se moglo proceniti kakav je učinak kontrola na određenim granicama.
Prema mišljenju Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, za kontrole na zapadnim granicama i na severu prema Danskoj - nema opravdanja. Migrantske rute ne vode preko ovih susednih zemalja. Preko Austrije, Švajcarske, Češke i Poljske - vode. Zato na tim granicama može biti kontrola uz obrazloženje da se radi o borbi protiv krijumčarenja. Takođe, uvek treba imati na umu i šta granične kontrole na unutrašnjim granicama znače za turizam, zaposlene, zanatstvo u pograničnim regionima, ekonomiju i trgovinu, rekao je portparol Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.
Ne kontrolišu se svi
Međutim, ponovno uvođenje kontrola ne znači da na svakom prelazu svaki automobil, biciklista i pešak mora da pokaže svoje papire. Verovatno najočitije ograničenje slobode kretanja unutar EU postojalo je nakon proglašenja pandemije korona-virusa. Unutrašnje granice EU tada nisu bile samo kontrolisane, već su povremeno bile skoro potpuno zatvorene. Međutim, ni tada nije došlo do kraja Šengena. Granice su ponovo otvorene.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo/U. M.)