Jedan od najistaknutijih ruskih disidenata koji je prošle nedelje oslobođen u istorijskoj razmeni zarobljenika tvrdi kako ga je Moskva proterala bez njegova pristanka i da je izvršila diplomatski pritisak kako bi pokušala da osigura da se nikada neće vratiti.
Ilja Jašin bio je deo najveće zatvorske razmene od Hladnog rata. Kremlj je tom prilikom dobio ubicu, nekoliko špijuna i drugih Rusa zatvorenih širom Evrope, u zamenu za oslobađanje osam stranih državljana ili osoba sa dvojnim državljanstvom, te osam ruskih disidenata.
Iako je razmena dočekana s oduševljenjem u Vašingtonu, jednim delom zbog oslobođenja reportera Evana Gerškoviča i bivšeg marinca Paula Velana, ostavila je gorak ukus među oslobođenim disidentima. Jašin tvrdi kako je odveden protiv svoje volje.
Služio kaznu od osam i po godina zatvora
Na konferenciji za novinare u petak Jašin je pročitao izjavu koju je, kako je rekao, predao zatvorskim vlastima pre zamene.
"Kao ruski državljanin, potvrđujem da ne dajem dopuštenje da me pošalju izvan Rusije", stoji u izjavi.
Kasnije je naglasio da je Kremlj izvršio pritisak na Nemačku kako bi dobio garanciju da se on nikada neće vratiti na rusko tlo.
"Naravno da Nemci nisu mogli da daju takvu garanciju. Ja sam slobodna osoba i mogu u svakom trenutku da letim gde god želim", naveo je Jašin, koji je nakon smrti pokojnog Alekseja Navaljnog bio među najistaknutijim kritičarima Kremlja koji su ostali u Rusiji.
Jašin je služio kaznu od osam i po godina zatvora, jer je osudio ratne zločine Moskve u Ukrajini. Pre zatvaranja i nakon toga, bio je glasan u vezi sa opredijeljenošću da ostane u Rusiji kao deo svoje borbe protiv Putinovog režima, insistirajući na tome da je njegovo pravo rođenjem da ostane u svojoj domovini, čak i ako to znači u ćeliji.
Otkako je stigao u Nemačku, Jašin nije skrivao svoju frustraciju što je uključen u razmenu umesto drugih koji još čame u ruskim zatvorima i koji pate od ozbiljnih zdravstvenih problema, poput moskovskog političara Alekseja Gorinova, koji ima hroničnu bolest pluća.
Šolc suočen sa kritikama
Jašin je napomenuo kako je nemačka inicijativa bila da se on uključi na popis onih koje želi da oslobode. Nemačke vlasti, a posebno nemački kancelar Olaf Šolc, suočile su se sa kritikama kod kuće zbog puštanja Vadima Krasikova. Krasikov je agent FSB-a koji je služio doživotnu kaznu zatvora za ubistvo u Nemačkoj. Ipak, Šolc je branio svoju odluku, rekavši da je "odmerena u odnosu na slobodu i opasnost po život nevinih ljudi zatvorenih u Rusiji, te onih koji su nepravedno zatvoreni iz političkih razloga".
Sa Šolcom se složio i Vladimir Kara-Murza, poznati kritičar Kremlja koji je bio među oslobođenima. Kara-Murza je kazao kako je razmena "spasila 16 života". Slanjem svojih najoštrijih kritičara u inostranstvo, Kremlj se rešio glavobolje.
Ruske vlasti tjeraju kritičare da napuste zemlju
Najmanje četvero od osmoro oslobođenih - uključujući opozicionara Kara-Murzu i aktivistu Andreja Pivovarova, bivšu saradnicu Navaljnog Kseniju Fadejevu i istoričara Olega Orlova - istakli su da su odvedeni iz ćelija i dovedeni u Nemačku bez njihovog odobrenja.
Nekoliko ih je takođe potvrdilo da su ruske vlasti zadržale njihove putne isprave, verovatno kako bi im otežali legalni povratak u Rusiju. Međutim, Jašin je jedini od oslobođenih zatvorenika koji je nedvosmisleno potvrdio da želi da se vrati u Rusiju. U ruskim političkim krugovima rašireno je uverenje da je vođenje političke bitke protiv Kremlja iz egzila izgubljen slučaj.
Umesto da sprovedu masovna hapšenja, kao u staljinističko doba, ruske vlasti teraju kritičare da napuste zemlju i podstiču ih da tamo ostanu, tako što pokreću krivični postupak protiv njih. To se dogodilo i Navalnom koji je, nakon što se uspešno oporavio od trovanja u Nemačkoj, bio upozoren da će biti uhapšen ako doleti u Moskvu, ali je to ipak učinio 2021. godine.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo/Aleksandra Virijević)