Napadi divljih životinja na ljude ne završe se uvek tako da žrtva ima sreće da prepričava taj događaj, jer se završe tragično. U određenim delovima Evrope i sveta učestali su, pa se dešava da se tokom uobičajene šetnje ili rekreacije ljudi nađu oči u oči sa medvedom, pumom, šakalom...
Prema mišljenju stručnjaka, najčešće je reč o nepredviđenim susretima koji se javljaju kada krvoločne životinje i ljudi naiđu jedni na druge. Uz to, element iznenađenja izaziva odbrambeno ponašanje kod životinje i dolazi do napada.
U prilog tome ide i priča iz Fol Sitija u Vašingtonu kada su, vozeći bicikle četiri prijateljice imale bliski susret sa pumom, koja je brzinom metka nasrnula na jednu od njih, Keri Berger (60), i u roku od nekoliko sekundi srušila ženu sa zemlju, držeći joj lice u čeljustima punih 15 minuta!
Prijateljice su, svedočile su kasnije, znale da moraju brzo da reaguju, ali ne i kako. Pokušavale su životinji da odvuku pažnju, udarale je štapovima, pritiskale teškim kamenjem, ubadale džepnim nožićem, ali nije bilo efekta.
Kada je puma konačno popustila na trenutak i Berger mogla da pobegne, njene prijateljice su stavile jedan bicikl preko nje, držeći je tako dok pomoć nije stiglam prenosi BBC.
Nakon što su na teren stigli pripadnici Departmana za divlje životinje Vašingtona, upucali su pumu.Utvrđeno je da nije bila zaražena nikakvim bolestima koje su mogle da doprinesu njenom ponašanju.
Berger je preživela, ali je pretrpela značajnu, trajnu štetu na živcima lica. Hrabre Eni Bilota, An Tik i Erika Volf i Tiš Šmit-Vilijams zbog svog herojskog čina dobile su nacionalno priznaje.
Tri grizlija napala ženu
U gradiću Haines Junktion u Jukonu, Vanesa Kaput krenula je na trčanje, u društvu svog psa, kao što skoro svakog dana čini. Ipak, jednog jutra tu njihovu svakodnevnicu prekinula su tri grizlija koja su se našla ispred njih. Uplašen u toj situaciji, pas se otrgao sa povoca I pobegao, što je izazvalo jednog od grizlija i on je nasrnuo na Vanesu, uhvativši joj glavu u čeljusti.
Srećom, svedočila je kasnije za lokalne medije, nosila je šnalicu za kosu koja se slomila u medveđim ustima, što je dovoljno uplašilo medveda da je ispusti.
"Pseći lavež je zatim odvratio medveda dovoljno dugo da se domognem auto-puta i pozovem pomoć. Prošla sam sa ranama od uboda po celoj ruci, prelomima, oštećenjem nerva i povređenim tricepsom", rekla je u izjavi za medije.
Kris Servin, penzionisani koordinator u "Fish and Wildlife" servisu kaže da je to najčešći tip napada medveda koji je video – životinja pokušava da obori osobu ili da je neutralizuje jer se plaši, a zatim beži. Dok Servin kaže da životinje u ovakvim situacijama retko budu ubijene, napadači iz ova dva slučaja su eutanazirani nakon tih sukoba.
Napadi učestali doveli do nestanka nekih vrsta
Kako se konflikti između ljudi i divljih životinja povećavaju zbog širenja ljudskih populacija i nedostatka resursa izazvanih klimatskim promenama, ovakvi ishodi mogu postati previše česti i na kraju otežati dugoročne napore u očuvanju. Konflikti između ljudi i divljih životinja već su doveli do gotovo potpunog nestanka populacija vukova u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, i do izumiranja podvrsta tigrova u južnoj hemisferi.
"Previše je pažnje usmerene na ove napade, ali u stvarnosti je broj napada vrlo nizak", kaže Vinćenco Penteriani, istraživač pri Španskom nacionalnom istraživačkom savetu (CSIC), inače koautor studije iz 2023. godine koja je pokazala da je bilo 5.089 napada velikih mesoždera širom sveta između 1950. i 2019. godine. Samo 32 posto tih napada rezultiralo je smrtnim ishodima kod ljudi, pri čemu su dve trećine tih smrtnih slučajeva prouzrokovane velikim mačkama poput lavova i puma, navodi se.
Nakon što je obavio brojne analize svih vrsta napada mesoždera na ljude tokom 75 godina, Penterianijev tim veruje da bi 50 posto njih moglo biti izbegnuto da su ljudi reagovali drugačije. Studija iz 2017. godine, koju je Penteriani koautorisao, otkrila je da angažovanje u rizičnim ponašanjima oko velikih mesoždera povećava verovatnoću napada.
Postoje tri druga uobičajena uzroka napada mesoždera na ljude, od kojih su neki više preventivni od drugih. Konflikti zasnovani na prirodnoj agresiji, kao što su oni u kojima ženke štite svoje mladunce ili životinje štite izvor hrane, često se mogu izbeći ako ljudi ostanu daleko od tih životinja i njihovih resursa hrane.
Mesožderi koji prepoznaju ljude kao izvor hrane predstavljaju drugačiju situaciju. Kada postanu zavisni od ljudske hrane koju nalaze na kampovanju ili u kontejnerima za smeće, postaju manje oprezni prema ljudima. Gubitak tog instinktivnog straha dovodi ih u situacije gde mogu doći u sukob s ljudima, što često rezultira time da takav medved bude ubijen od strane ljudi.
Napadi predatorskog tipa ili povezani sa predacijom su prilično retki, predstavljaju samo 17 posto napada u Severnoj Americi od 1955. godine. Oni se javljaju kada mesožder vidi čoveka kao plen i lovi ga kao što bi lovio bilo koju drugu životinju koju koristi za hranu. Nedavni primer predatorskog susreta je planinski tigar koji je ubio mladića (21) i teško povredio njegovog brata u okrugu El Dorado, Kalifornija. To je bio prvi predatorski napad u toj državi u poslednjih 20 godina.
Zatim su tu napadi životinja koje su izazvane ljudima koji prave fotografije s njima ili ih hrane u prirodnim okruženjima poput nacionalnih parkova, što često završava eutanazijom životinja iz predostrožnosti.
"Na kraju, ta životinja postaje naviknuta na ljude, i onda se loše stvari dešavaju toj životinji. A ljudi koji su prvobitno želeli da uspostave tu povezanost ne shvataju uvek to", kaže Kristina Vilkinson, postdoktorant na UC Berkliju u Kaliforniji, koja proučava napade kojota na ljude.
Dva od najčešćih rizičnih ponašanja su roditelji koji ostavljaju svoju decu da se igraju napolju bez nadzora i šetanje psa bez povoca, prema studiji.
Vilkinson kaže da 66 posto napada kojota uključuje psa jer se desi da tokom šetnje uplašeni pas počne da beži ili pojuri kojota, a nekad i šetaju suviše blizu njihovog, obeleženog, legla.
Penterianijevo istraživanje pokazuje da su se napadi velikih mesoždera stalno povećavali od 1950. do 2019. godine.
Širenje gradova u zemljama sa visokim dohotkom je razlog više za zabrinutost. Servhin kaže da ljudi koji se sele iz gradova na selo često ne znaju ili ne odvajaju vremena da nauče kako da poštuju divlje životinje koje tamo žive. Ovo rezultira nemarnim ponašanjem, kao što je posedovanje kanti za smeće koje nisu zaštićene od životinja, što na kraju može pretvoriti mesoždere u pretnje uslovljene hranom.
Stručnjaci veruju da klimatske promene takođe igraju ulogu u eskalaciji sukoba između ljudi i mesoždera, ali ta korelacija još uvek treba da se izgladi.
"Kako ograničeni resursi postaju sve oskudniji, mesožderi i ljudi dolaze u sve češći kontakt, što znači da bi moglo doći do više sukoba", kaže Džen Miler, specijalista za međunarodne programe američke Službe za ribu i divlje životinje. Na primer, kaže ona, došlo je do porasta napada lavova u zapadnoj Indiji tokom suše kada su se lavovi i ljudi oslanjali na iste izvore vode.
(Mondo.rs)