Rusija je bila oprezna u korišćenju svojih kliznih bombi u regionu Kurska, tvrde stručnjaci. Ukrajinske snage su napredovale na rusku teritoriju kako bi stvorile tampon zonu, a Moskva ima poteškoća da adekvatno odgovori. Slabosti ruskih sistema vazdušne kontrole otežavaju precizno korišćenje ovih bombi, rekao je stručnjak za Business Insider.
Vojni strateški ekspert ističe da Rusija nije u mogućnosti da u potpunosti iskoristi jedno od svojih najučinkovitijih oružja protiv ukrajinskih snaga koje su nedavno ušle na rusku teritoriju. Razlog tome je verovatno nedovoljna efikasnost ruskih sistema koji bi osigurali da ove bombe ne pogode sopstvene snage.
Tokom invazije na Ukrajinu, Rusija je sve više koristila klizne bombe opremljene navođenim sistemima koji im omogućavaju lansiranje sa udaljenosti. Ove bombe je teško zaustaviti, a najnoviji modeli teže čak 3.000 kilograma.
Međutim, upotreba ovih bombi protiv ukrajinskih snaga koje su prešle granicu u region Kurska nije bila na istom nivou kao u drugim područjima. Mark Kansijan, penzionisani pukovnik Marinskog korpusa i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije, kaže da Rusija nije intenzivno koristila vazdušne snage ili klizne bombe protiv ukrajinskih trupa u Kursku. Prema njegovim rečima, to odražava slabosti ruskog sistema vazdušne kontrole.
Dok SAD i NATO poseduju sofisticirane mehanizme i dobro obučene sisteme koordinacije između aviona i kontrolnih centara kako bi izbegli prijateljsku vatru, Rusija nema takav nivo organizacije, dodaje Kansijan.
On objašnjava da Rusija može masovno da koristi klizne bombe u Ukrajini jer je front stabilan i malo se pomera, što smanjuje rizik od nenamernih šteta uprkos slabijem sistemu kontrole. U Kursku, međutim, ova slabost postaje očigledna i ograničava upotrebu ovakvog oružja u podršci kopnenim snagama.
Ograničena upotreba
Zabeležena je izvesna upotreba kliznih bombi u Kursku, ali ne u istoj meri kao drugde. Ukrajinska vojska je u sredu saopštila da je Rusija lansirala 27 kliznih bombi u tom regionu, ali nije precizirano da li je to ukupna brojka ili dnevni izveštaj.
Ova brojka je znatno manja u poređenju sa brojem bombi koje Rusija koristi na ukrajinskoj teritoriji. Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, izjavio je u nedelju da je Rusija prošle nedelje upotrebila 750 kliznih bombi na ukrajinske gradove i sela. Takođe, prema izveštaju Forbsa, Rusija dnevno ispaljuje oko 50 kliznih bombi na ukrajinsku oblast Sumi, koja se graniči sa Kurskom.
"Rusi su ograničeni u korišćenju FAB kliznih bombi u Kursku kao što su to činili u drugim delovima Ukrajine, posebno na istoku, jer bi to dovelo do velikih civilnih žrtava na sopstvenoj teritoriji", kaže Ražan Menon, viši istraživač na Institutu za ratne i mirovne studije "Saltzman" Univerziteta Kolumbija.
Džordž Baros, stručnjak za rusku vojsku iz Instituta za proučavanje rata u SAD, kaže za Business Insider da Rusija do sada nije koristila ove bombe u Kursku u većem obimu. On ističe da ruski napadi u Ukrajini mogu da unište čitave kvartove i gradove za samo nekoliko dana, što nije slučaj u Kursku.
Kako ukrajinska ofanziva napreduje, moguće je da će se ruski pristup promeniti. Rusija je već nanosila štetu sopstvenoj teritoriji i uništavala sopstveno naoružanje od početka invazije na Ukrajinu, uključujući i obaranje sopstvenih borbenih aviona. Međutim, to su bili izolovani incidenti, a ne deo strategije poput korišćenja kliznih bombi u Kursku.
Baros dodaje da se Rusija plaši političkih posledica koje bi mogle proizaći iz napada na sopstvenu teritoriju. U međuvremenu, Ukrajina je počela da koristi klizne bombe protiv Rusije u Kursku. Zelenski je rekao da je cilj ove akcije stvaranje "tampon zone" kako bi se smanjila ruska sposobnost da nanosi štetu Ukrajini. Vojni analitičari takođe veruju da Ukrajina želi da rastegne ruske snage i pruži novi podsticaj svojim trupama i saveznicima.
Baros napominje da još nije jasno kako će se ova munjevita operacija završiti, ali ističe da je do sada bila pozitivna za Ukrajinu nakon višemesečnog iscrpljujućeg rata sa malo teritorijalnih promena.
"Ukrajinci više nisu zaglavljeni u situaciji gde su bili pasivni više od devet meseci, već sada imaju inicijativu", zaključuje on.
BONUS VIDEO: