Ulice Pokrovskog, rudarskog grada u istočnom delu Ukrajine, prekrivene su gomilama knjiga koje čekaju da budu uklonjene kamionom. Sa druge strane puta, dvojica muškaraca skidaju tablu sa supermarketa koji je zatvoren pre nekoliko nedelja. Odmah pored stanice, voz za evakuaciju čeka polazak, dok se ljudi spremaju za bekstvo.
Pokrovsk se brzo prazni. Rusi su sada udaljeni 11 kilometara, dovoljno blizu da grad bude pogođen nakon nemilosrdnog napredovanja koji je doveo osvajače u oblast koja se ranije smatrala bezbednom. U strahu od najgoreg, ukrajinski zvaničnici dali su ljudima dve nedelje da napuste grad.
Marina (33) čeka ispred stanice sa svoje troje dece, Angelinom, Marijom i Aleksandrom, okružena spakovanim stvarima. Njihovo odredište je Rivne, grad na zapadu Ukrajine. Kaže da joj ne preostaje ništa drugo nego da sa porodicom napusti mesto gde je odrasla.
"Kuća naših komšija je pogođena – tada sam shvatila koliko je to opasno. Morali smo da se selimo", objašnjava ona za Gardijan.
Iako Marina veruje da radi pravu stvar, teško je odustati od svega što zna.
"Osećam samo bol", priznaje on i dodaje da se plaši da mnogi meštani još nisu odlučili da napuste grad.
"I dalje ima mnogo ljudi koji ostaju i ne shvataju koliko je to opasno. Previše je opasno, pogotovo ako imate decu."
Topao je letnji dan, temperature dostižu 35°C, a nekoliko stotina ljudi čeka ili ulazi u voz. Svi su bili prinuđeni da napuste Pokrovsk zbog postepenog urušavanja odbrane u centralnom delu istočnog fronta. Istovremeno, pad Avdijevke u februaru označio je ključni trenutak, dok je američka vojna pomoć bila blokirana u Kongresu. Iako je pomoć obnovljena u aprilu, ruske snage su uspele da održe svoju prednost zahvaljujući brojnim pešadijskim napadima podržanim teškim granatiranjem. Ukrajina se borila da izgradi efikasne odbrambene linije, što je dovelo do kritika zbog njenog neorganizovanog povlačenja.
U vozu je vruće i gužva. Životi se stavljaju u kovčege i vreće, neki su preteški da bi se mogli nositi bez pomoći. Mnogi su doveli kućne ljubimce, poslednji znak veze sa domom koji su morali da napuste. Putnici kreću na 21-časovno putovanje u nepoznate delove zemlje, ne znajući da li će ikada moći da se vrate.
Tetjana, koja se osećala nesigurno u svom stanu na trećem spratu, sedi pored 73-godišnje Nine, koja je nasilno evakuisana iz Kurahova, grada 32 kilometra južno. Nasuprot njoj sedi Vera iz Novopavlivke, sela bliže frontu, koja objašnjava da je otišla zbog "nepodnošljive situacije".
"Nadali smo se da Rusi neće doći ovde, ali su se poslednjih nedelja veoma približili. Sada se stalno čuju eksplozije."
Serhij Dobrijak, načelnik Vojne uprave, izveštava da je od 10. avgusta grad napustilo 4.300 ljudi, uključujući 1.000 dece. Međutim, većina stanovništva, oko 58.000, i dalje ostaje, što pokazuje da je rusko napredovanje iznenadilo grad.
Na istoku, bliže frontu, situacija je još kritičnija. Oleksander Gamanjuk iz volonterske grupe Ruža na ruci, sada je na stanici da pomogne ljudima da dođu do voza za evakuaciju. Ranije tog dana bio je u Novohrodivki, na samoj ivici sukoba.
"Ruski vojnici su pucali na automobile dok smo odlazili", kaže Gamanjuk, uz nervozni osmeh olakšanja što je uspeo da stigne do stanice. On procenjuje da bi ruske snage mogle da budu blizu Pokrovska za dve nedelje.
Evakuacioni voz polazi u 14.10, specijalni produženi voz koji saobraća svakih osam dana i prevozi 600 evakuisanih putnika. Serhij Dobrijak kaže da će raseljene odrasle osobe dobijati 2.000 grivna (oko 37 funti) mesečno za pomoć pri preseljenju, dok će svako dete dobijati dodatnih 3.000 grivni. Iako će mnogi završiti u spavaonicama ili drugim zajedničkim smeštajima, Dobrijak veruje da će to biti prilika da se "ljudi organizuju i krenu dalje".
Pokrovsk je nekada važio za najbezbednije mesto u Donbasu. To je bila saobraćajna raskrsnica na kojoj su novinari spavali prve godine rata, dok je linija fronta tada bila udaljena 48 kilometara. Međutim, glavni hotel "Družba" bombardovan je prošlog avgusta, a mnogi civili i vojni logistički timovi sada prolaze kroz grad, dok kola hitne pomoći idu na zapad.
Sadašnje presecanje puteva snabdevanja dodatno otežava snabdevanje ključnih gradova kao što su Kramatorsk i Slavjansk na istoku, iako se grade alternativni pravci. Pokrovsk je jedino mesto u Ukrajini koje proizvodi visokokvalitetni koksni ugalj, od vitalnog značaja za proizvodnju čelika i ratne napore.
Zbog svog strateškog značaja, Kremlj je posebno zainteresovan za zauzimanje grada. Stratezi u Kijevu primećuju da nijedna ruska jedinica nije preusmerena sa napredovanja ka Kursku da bi se suočila sa ukrajinskim napadima.
"Nadam se da ćemo izdržati", kaže jedan meštanin.
Nakon odlaska voza, Katja, 33-godišnja radnika obezbeđenja u rudarstvu, i njena drugarica Olja, četrdesetogodišnjakinja iz Mirnograda , opisuju pogoršanje života u gradu. Olja, koja se preselila u Pokrovsk, želi da ode, ali čeka da joj se auto popravi. Katja je bila prinuđena da preseli svoju majku dijabetičaru zbog zatvaranja poslednje apoteke koja snabdeva insulinom, ali želi da ostane uprkos tome što mora da radi 24-časovne smene zbog smanjenog broja zaposlenih.
Cene su porasle nakon zatvaranja dva supermarketa u gradu. Kilogram krompira, koji je nekada u samoposluzi koštao 16 grivna, sada u maloj prodavnici košta 35, 40 grivna“, kaže Katja. Olja dodaje da su neki ljudi u Pokrovsku postali žrtve prevara sa oglasima za iznajmljivanje stanova i taksi usluga.
Dok neki odlučuju da ostanu, poput Valentine, 71-godišnje žene koja odbija da napusti svoj dom zbog sećanja na svoje pokojne roditelje, drugi se suočavaju sa teškim odlukama. Pitanje za one koji ostaju ili odlaze je da li je Pokrovsk dovoljno dobro zaštićen, s obzirom na preusmjeravanje oko 10.000 vojnika na Kursk.
Odgovori su različiti: "Da su ostali ovde, možda Rusi ne bi napredovali", kaže Katja.
Marina, koja se nalazi na stanici, smatra da su napadi opravdani: "Rusi su morali da osete bol koji oseća svaka ukrajinska porodica", kaže ona.
Evakuacija se nastavlja. Dobrijak procenjuje da će gradskoj upravi biti potrebno još nedelju dana da se spakuje i očekuje da će oko 6.000 stanovnika rizikovati da ostane. Ako Rusi zauzmu uzvišenje na istok u blizini Mirnograda, mogli bi da granatiraju Pokrovsk kad god požele, što bi verovatno dovelo do daljeg urbanog uništavanja.
"Rusi se ne menjaju. Uništili su Bahmut i Avdijevku. Šta može biti od ovog grada?" zaključuje Dobrijk.
BONUS VIDEO:
(Večernji/MONDO/Nevena Davidović)