Posle prvobitnog šoka, režim Rusima polako usađuje novu "paradigmu rata" da je ukrajinski napad na Kursku oblast samo "nova realnost" ili "nova normalnost" i da se ništa novo ne dešava, piše nezavisni ruski portal Meduza, pozivajući se na svoje izvore iz kabineta ruskog predsednika Vladimira Putina .
Međutim, iako se stekao utisak da će ruska vojska lako izaći na kraj sa ovim neočekivanim upadom, sada rusko Ministarstvo odbrane stidljivo pušta u javnost informaciju da će biti potrebno "nekoliko meseci" da se "ukrajinci izbace sa ruske teritorije", a komandant čečenskog bataljona Ahmat Apti Alaudinov, kojeg ruska javnost doživljava kao "nadležnog za Kursk", sada otvoreno kaže da će "za povratak osvojene teritorije biti potrebna najmanje dva do tri meseca", iako neki čak i prorežimski vojni blogeri kažu da će se borbe u toj oblasti "preliti u 2025. godinu", a strahuju od širenja borbi u drugim pravcima u Rusiji, poput Belgoroda.
A kakva je atmosfera najbolje govori podatak da su posle napada dronova na neke vojne ciljeve u okolini Voronježa evakuisana tri sela.
Napomenimo da se Voronjež nalazi na nekih 600 km od ukrajinske granice, a napadnuta su i skladišta nafte u gradu Kotelnič, u Kirovskoj oblasti, skoro 1,5 hiljada km udaljenom od ukrajinske granice. Prema nekim vojnim stručnjacima, bez najmanje 50 hiljada vojnika Rusija neće moći da povrati izgubljene teritorije u Kurskoj oblasti jer, prema poslednjim izveštajima, ukrajinska vojska kontroliše oko 100 naselja u tom regionu, nekoliko stotina (navodno hiljade) ruskih vojnika (uglavnom vojnih obveznika) su zarobljene), a gubici su trenutno kontroverzna informacija.
Ukrajinci su čak i u potpunosti mogli da opkole dobar deo ruskih snaga. S obzirom na to da situacija u Kursku nije dobra, ruska propaganda je pribegla metodi "da se narod navikne na novonastalu situaciju", odnosno da se ništa alarmantno ne dešava. Doduše, prema portalima Meduza i Nastojašće vreme – sve govori da se pozicija i odnos "običnih" Rusa prema ratu menja i da sve više njih postaje svesno da im je on došao pod prozore.
Ali zanimljivo je da su u sredu, 28. avgusta, počeli izbori za guvernera Kurske oblasti, bez obzira na ratne operacije i desetine hiljada evakuisanih, kao i onih koji su uprkos situaciji odlučili da ostanu u svojim domovima. Prema nekim nezavisnim ruskim izvorima, Kremlj je prvo želeo da odloži izbore, ali je potom odlučio da se izbori održe kako ne bi stvarali dodatnu paniku i potvrdili ovu "novu normalnost".
Međutim, kako navodi Blumberg, pozivajući se na izvore u Moskvi, Putin neće moći da nastavi operacije u Ukrajini (pre svega u pravcu Pokrovska) i da se bavi zaštitom Belgoroda i "oslobođenjem" Kurska bez novih mobilizacija, jer već oseća nedostatak vojnika, odnosno nema dovoljno rezervnih snaga. Mnogi smatraju da će Putin morati da proglasi barem delimičnu mobilizaciju pre kraja 2024. godine.
Putin je suočen sa dve opcije - opštom ili delimičnom mobilizacijom, koju pokušava da izbegne jer mu stvara i političke i ekonomske probleme, ili će morati da pribegne povlačenju dela svojih snaga sa ukrajinskog ratišta, što automatski usporava ili znači da čak odustaje od ofanzive u Donbasu, gde je poslednjih meseci prilično dobro.
Problem sa mobilizacijom je, prvo, što je obećao da do nje neće doći, a u u poslednje vreme se pojačala agitacija za "ugovorno služenje vojnog roka".
Međutim, kako piše Meduza, pa čak i moskovski prorežimski poslovni list RBK, iz "preduzetničkih i poslovnih" krugova bliskih Kremlju stižu signali da bi nova mobilizacija bila dodatni udar na ekonomiju. Već se oseća nedostatak "radnih ruku", a jedine postoje u vojnoj industriji, dok mnoge druge grane industrije osećaju nedostatak radne snage, a ono što bi moglo da zabrinjava jeste da postoji manjak radne snage u poljoprivredi, posebno zato što se većina ljudi "regrutuje" za Ukrajinu upravo iz ruralnih delova Rusije da bi gradovi, pre svega Moskva, Sankt Peterburg i Soči, ostali "u miru", što dalje od rata.
Ne treba zanemariti i neke druge stvari, pa je procurilo da je "osećaj nelagodnosti" u vezi sa "specijalnom vojnom operacijom" kod Rusa porastao za 6 odsto, pa je sada 45 odsto, a poverenje u Putina je, čak i prema režimskom sociološkom institutu VCIOM, palo za 3,5 odsto od početka operacije Kursk i sada iznosi 73,6 odsto.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)