Pola decenije nakon otmice, Majkl je izašao u vazduh i dobro se namučio dok mu se oči nisu prilagodile na svetlost, iako je bio oblačan dan. Oko 200 kilometara dalje od mesta gde je živeo, pokušao je da se seti sestrinog broja telefona kako bi joj stavio do znanja da je njegova agonija u Kući ogledala završena.
Među porodicom i prijateljima kružile su glasine o tajnim zatvorima koje vode razne bezbednosne agencije Bangladeša, ali je njihovo postojanje potvrđeno tek nakon istrage 2022. godine, piše BBC. Reč je o zloglasnom sedištu bangladeške vojne obaveštajne službe, gde su završili ljudi koji su "nestali" pod sve autokratskijom vladavinom Šeik Hasine. Nakon što je pobegla iz zemlje jer je svrgnuta zbog protesta u zemlji, njeni kritičari i aktivisti za ljudska prava konačno su oslobođeni.
Kada je grupa krupnih muškaraca silom ugurala Majkla Čakmu u automobil i vezala mu oči u aprilu 2019. godine, mislio je da je kraj. Znao je da je godinama privlačio pažnju vlasti u kampanji za ljudska prava u jugoistočnom Bangladešu - budističkoj grupi koja čini samo dva procenta od 170 miliona stanovnika Bangladeša, većinom muslimana. Organizacija za ljudska prava "Amnesty International" ističe da je Majkl bio nepokolebljiv glas protiv zlostavljanja koje je počinila vojska uu tom delu Bangladeša jer je vodio kampanju za okončanje vojne vladavine u regionu.
Dan nakon što je otet, bačen je u ćeliju unutar Kuće ogledala, zgrade skrivene unutar kompleksa Generalne uprave za obaveštajne poslove u glavnom gradu Daki. Mala ćelija u kojoj je bio smešten, kako je rekao, nije imala prozore ni sunčevu svetlost, samo dva bučna ventilatora.
"Vezali bi me za stolicu i vrteli je vrlo brzo. Često su mi pretili strujnim udarima. Pitali su me zašto kritikujem gospođu Hasinu", priseća se Čakma.
Istovremeno, njegova porodica je bila u panici zbog njegovog nestanka. U avgustu 2020, Majklov otac je umro tokom Covida. Otprilike 18 meseci kasnije, porodica je odlučila da prihvati da je i Majkl umro.
"Išli smo u nekoliko policijskih stanica da se raspitamo, ali su rekli da nemaju informacija o njemu i da nije u njihovom pritvoru. Cela porodica je prošla kroz puno trauma i agonije. Bilo je strašno ne znati gde mi je brat. Odustali smo od nade. Prema našoj budističkoj tradiciji, odlučili smo da održimo njegovu sahranu kako bi se duša oslobodila tela. Učinili smo to teška srca. Svi smo mnogo plakali", kaže Minti Čakma.
Grupe za ljudska prava u Bangladešu kažu da su dokumentovale oko 600 slučajeva navodnih prisilnih nestanaka od 2009. godine, godine kada je Šeik Hasina izabrana. U godinama koje su usledile, vlada je optužena da je ciljala svoje kritičare i disidente u pokušaju da uguši bilo kakvo neslaganje koje je predstavljalo pretnju njihovoj vladavini. "Human Rights Watch" kaže da se skoro 100 ljudi i dalje vodi kao nestalo.
Zajedno sa Majklom, iz Kuće ogledala izašli su daleko ugledniji ljudi - uključujući dva visoka člana islamističke političke partije "Jamaat-e-Islami", penzionisani brigadir Abdulahij Aman Azmij i advokat Ahmed Bin Kvasema. Obojica su proveli oko osam godina u tajnom zatvoru.
U Kući ogledala je u decembru 2017. godine završio i Marof Zaman, bivši bangladeški veleposlanik u Kataru i Vijetnamu. Njegov intervju za BBC jedan je od retkih trenutaka kada je govorio o svojoj 15-mesečnoj muci: u okviru svog oslobađanja, dogovorio se sa zvaničnicima da ne govori javno. Plašio se šta bi se moglo dogoditi ako to uradi. Marof Zaman se osećao bezbedno da govori tek otkako je šeik Hasina pobegla, a njena vlada pala, 5. avgusta.
Fokus njegovih ispitivanja bio je na člancima u kojima je pisao da je korupcija u srcu vlasti. Muškarci su želeli da znaju zašto piše članke u kojima se poziva na "nejednake sporazume" koje je potpisala gospođa Hasina sa Indijom i koji su favorizovali Delhi.
"Prva četiri i po meseca bila su poput zone smrti. Stalno su me tukli, šutirali i pretili oružjem. Bilo je nepodnošljivo, mislio sam da će me samo smrt osloboditi ove torture. Prvi put posle nekoliko meseci čuo sam zvuk ptica. Bilo je tako dobro, ne mogu da opišem osećaj", priseća se bivši ambasador koji je, za razliku od Majkla, prebačen u drugu zgradu i koji je na kraju pušten nakon kampanje njegovih ćerki i pristalica krajem marta 2019. godine. Malo ko veruje da su prisilni nestanci i vansudska ubistva mogli biti izvršeni bez znanja vrha, iako uporno negiraju optužbe.
BONUS VIDEO: