Nemačka će od ponedeljka, 16. septembra, sprovoditi privremene granične kontrole na svim svojim kopnenim granicama. Pooštrene mere na granicama Nemačke uvode se zbog ilegalnih migracija, koje su poslednjih godina izvršile ogroman pritisak na saveznu vladu i ugrozile nacionalnu bezbednost.
Odluka Nemačke da pojača kontrole na svim svojim kopnenim granicama čini se da je pretežno politički motivisana, teško je pravdati je zakonom, a nanosi ozbiljan udarac Evropi koja se ponosi slobodom kretanja i mogla bi ozbiljno da utiče na jedinstvo EU, piše Gardijan.
Nove mere, koje uvodi vladajuća "semaforska" koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala, podrazumevaju da će granična policija proveravati ljude koji žele da uđu u Nemačku i da će već moći da im odbije ulazak u zemlju na granici. Kontrole će biti na snazi narednih šest meseci.
Gerhard Karner, austrijski ministar unutrašnjih poslova, rekao je da njegova zemlja neće prihvatiti migrante koje je Njemačka odbila, ističući da nije bilo pregovora. Nemački kancelar Olaf Šolc je pod sve većim pritiskom da zauzme oštriji stav po pitanju imigracije nakon napada nožem krajem avgusta u gradu Solingenu u kojem su tri osobe poginule, a osam povređeno. Osumnjičeni za napad je državljanin Sirije koji je, kako Bild saznaje, prošle godine trebalo da bude deportovan u Bugarsku, zemlju u kojoj je po ulasku u Evropsku uniju u decembru 2022. godine bio registrovan kao tražilac azila, ali je ostao u Nemačkoj zbog neuspeh tamošnjih vlasti.
Prošle godine je skoro 250.000 ljudi bilo predviđeno za deportaciju u Nemačkoj, dok je samo oko 16.000 deportovano tokom cele godine.
Nasumične provere
Nakon napada u Solingenu, vlada kancelara Šolca najavila je pooštravanje zakona o azilu i uvođenje niza dodatnih mera u vezi sa migracijama, uključujući smanjenje socijalnih davanja za tražioce azila i brže deportacije osuđenih avganistanskih i sirijskih kriminalaca. U nemačkim zatvorima širom zemlje nalazi se najmanje 400 avganistanskih kriminalaca i oko 350 iz Sirije.
Dodatne granične kontrole najavljene su samo nekoliko dana nakon što je desničarska antiimigrantska partija Alternativa za Nemačku (AfD) dobila ogromnu podršku birača na regionalnim izborima na istoku zemlje. Članovi AfD-a izbore nazivaju "istorijskim uspehom" i pozivaju Šolca, čija je partija jedva prešla izborni cenzus u dve savezne države, Tiringiji i Saksoniji, da podnese ostavku. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer sada pokušava da ublaži udarac, tvrdeći da vlada "zauzima čvrst stav" protiv neregularnih migracija i da će nove provere smanjiti islamistički ekstremizam i prekogranični kriminal.
"Činimo sve što je u našoj moći da zaštitimo narod naše zemlje od ovih pretnji", rekao je Faeser.
Nemačka već ima kontrole na svojim istočnim i južnim granicama sa Poljskom, Češkom, Švajcarskom i Austrijom, pre svega nasumične provere na putevima i vozovima. Slične mere će sada biti uvedene na svim granicama, odnosno na nemačkoj granici sa Francuskom, Luksemburgom, Holandijom, Belgijom i Danskom. Kopnene granice Nemačke su ukupno dugačke 3.700 kilometara.
Neovlašćeni prelazak
U 2023. godini oko 1,93 miliona ljudi emigriralo je u Nemačku, a oko 350.000 je zatražilo azil, što je povećanje od više od 50 odsto u odnosu na godinu ranije. Nemačka savezna policija je prošle godine zabeležila i oko 33 odsto više neovlašćenih ulazaka u zemlju u odnosu na prethodnu godinu, a najviše su bili migranti koji su dolazili iz Sirije, Turske i Avganistana.
Porast je zabeležen i na spoljnim granicama EU. Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu zabeležila je 2023. godine čak 380.200 nedozvoljenih prelazaka spoljne granice šengenskog prostora, što je najveći broj nedozvoljenih prelazaka od 2016. godine.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO/J.D.)