Zašto je ciklon Boris doneo Evropi razorne poplave? Gradovi opustošeni nakon povlačenja vode sa ulica

Očekuje se da će nestabilno vreme i padavine potrajati i tokom utorka.

Profimedia

Oluja Boris je za samo jedan dan donela količinu kiše koja inače padne u periodu od mesec dana, ali i snažne vetrove u centralnoj i istočnoj Evropi. Najviše su pogođene Poljska, Rumunija, Austrija, Češka Republika i Mađarska, gde su gradovi i sela poplavljena, stabla su oborena, mostovi oštećeni, broj poginulih raste, a ima i nestalih.

Oluja Boris, sistem niskog pritiska koji se kreće polako, trenutno donosi ekstremne količine kiše širom centralne i istočne Evrope, a očekuje se da će kiša potrajati još nekoliko dana.

Zašto je ciklon Boris toliko razoran?

Prema BBC-u, dva razloga zašto je oluja bila toliko razorna su:

  • Vlaga povučena iz izuzetno toplih voda Crnog mora i Mediterana u kombinaciji sa hladnim vazduhom sa severa.
  • Formiranje oblasti niskog pritiska koja je zarobljena između zona visokog pritiska na istoku i zapadu.

Mreža za procenu vremenskih uslova je zaključila da su verovatnoća i intenzitet velikih poplava u Evropi u porastu zbog klimatskih promena, nakon što smo svedočili ozbiljnim poplavama 2021. godine. Pored obilnih kiša i poplava, koje su dovele i do smrti najmanje 15 ljudi, izuzetne snežne padavine prekrile su planinske predele Alpa, uz jake vetrove koji su pomogli u stvaranju ogromnih snežnih nanosa.

Očekuje se da će nestabilno vreme potrajati i u utorak, ali će postepeno jačati visok pritisak sa severa, što će omogućiti da se uslovi smire, iako će biti potrebno nekoliko dana da se nivoi reka spuste.

Pošto će visoke temperature koje se očekuju narednih dana ove nedelje uzrokovati topljenje snega u alpskim predelima, neke reke mogu ostati povišene.

Klimatske promene

Naravno da i klimatske promene imaju uticaj na ovo nevreme koje je pogodilo Evropu. Tu činjenicu uvideo je i predsednik Rumunije, u kojoj je više osoba izgubilo živote usled poplava, a cela naselja su pod vodom.

"Moramo da nastavimo da jačamo našu sposobnost da predviđamo ekstremne vremenske fenomene", rekao je predsednik Klaus Johanis, pa dodao:

"Teške poplave koje su pogodile veliki deo zemlje dovele su do gubitka nekoliko života i značajne štete. Ponovo se suočavamo sa posledicama klimatskih promena, koje su sve prisutnije širom evropskog kontinenta, sa dramatičnim posledicama po ljude".

Promena vremena je stigla nakon vrelog početka septembra u regionu. Naučnici su dokumentovali najtoplije leto na Zemlji, od kada se temperatura meri, čime je oboren rekord postavljen pre samo godinu dana.

Poplave razorile evropske gradove

Najmanje 16 ljudi poginulo je nakon što su centralnu i istočnu Evropu pogodile do sada nezapamćene poplave. Bujice teku ulicama, a u toku je i evakuacija stanovništva iz najugroženijih područja u Austriji, Češkoj i Poljskoj.  Glavni grad Slovačke Bratislava i Budimpešta u Mađarskoj takođe se pripremaju za moguće poplave zbog porasta vodostaja u Dunavu.

Tokom najgoreg nevremena u poslednjih nekoliko godina, ogromne količine vode zahvatile su čitave gradove, uključujući Jesenik na planini Prađed i Krnov u blizini granice sa Poljskom. Najgore je u Jeseniku, gradu od deset hiljada stanovnika na severu zemlje, koji je gotovo potpuno nestao pod bujicama.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Poplave u Grčkoj  Kurir/Privatna arhiva

(Nova S/Mondo/Aleksandra Virijević)