Nedavno uvođenje vojnog roka u Srbiji izazvalo je mnogo rasprava o ulozi obaveznog služenja vojske u modernom društvu. I dok se mnoge zemlje suočavaju sa izazovima prilagođavanja ovakvih zakona, Severna Koreja već decenijama održava jedan od najstrožih sistema vojne obaveze na svetu.
Nakon Korejskog rata, Severna Koreja je zadržala snažnu vojsku, ali manju u odnosu na Južnu Koreju. Godine 1967, Korejska narodna armija (KNA) brojala je oko 345.000 vojnika, dok su južnokorejske kopnene snage imale oko 585.000. Kako je Severna Koreja postajala sve izolovanija i ekonomski slabija, vojna moć se polako prebacivala na bolje opremljenu južnokorejsku vojsku.
Kako bi se suprotstavila tehnološki naprednijem neprijatelju, Severna Koreja se okrenula asimetričnim ratnim tehnikama i nekonvencionalnom oružju, razvijajući, između ostalog, nevidljivu boju za prikrivanje zemaljskih ciljeva, patuljaste podmornice i ljudska torpeda. Takođe se veruje da poseduju hemijsko oružje, dok laserski sistemi poput ZM-87, koje koristi Korejska narodna vojska, predstavljaju opasnost jer su zabranjeni prema Protokolu Ujedinjenih nacija o blistavom laserskom oružju.
Vojni rok u Severnoj Koreji je obavezan, a većina mladih se upisuje u vojsku odmah nakon završetka srednje škole. Oni koji odluče da nastave studije, obično služenje odlažu do završetka obrazovanja. Studenti sa univerzitetskom diplomom mogu dobiti pet godina vojnog roka, dok oni sa diplomom inženjera ili naučnom titulom služe tri godine, jer je bivši vođa Kim Džong-il želeo da ohrabri mlade da se posvete naučnim studijama.
Muškarci u Severnoj Koreji vojsku služe 10, a žene pet godina. Specijalne jedinice ličnih čuvara Kim Džong-una u vojsci ostaju pak 13 godina.
Glavna poteškoća s kojom se susreću oni koji služe vojni rok jeste to što moraju da trpe glad. Vojnici u specijalnim jedinicama su, doduše, dobro zbrinuti, ali oni koji su stacionirani izvan glavnoga grada Pjongjanga dobiju samo dva ili tri krompira za obrok ili se hrane sirovim kukuruzom ili pirinčem.
Zahvaljujući takvoj prehrani, severnokorejski vojnici su nekoliko centimetara niži od svojih južnokorejskih kolega, napisao je Adam Katkart. Uprkos oskudnim obrocima, vojnici ne samo da treniraju, nego odlaze i da pomažu poljoprivrednicima na njihovim pirinčanim poljima. Mnogi od njih su vrlo mršavi i gladni, i očajnički žele da pobegnu.
Vojna policija uvek pazi na dezertere koji beže u potrazi za hranom. Ponekad ti vojnici kradu od civila i poljoprivrednika, jer su očajni i gladni. A ako nađu bilo šta jestivo, ukrašće to bez razmišljanja. Priča se i da neki viši oficiri čak naređuju vojnicima da idu da kradu. Ako ne uspeju, budu kažnjeni.
Polovina vojnika kući se vraća pateći od posledica neuhranjenosti, a mnogi se otpuštaju kući kako bi se oporavili. Većina je preslaba za samostalno hodanje, pa ih njihovi roditelji moraju pokupiti i hraniti kako bi povratili snagu i zdravlje. Kada im se zdravstveno stanje pak poboljša, vraćaju se nazad u vojsku.
Srećni su oni koji služe u specijalnim jedinicama ili imaju posebno dobre oficire koji se brinu za njih. Nesrećniji, s druge strane, umiru od gladi pre nego što im roditelji pomognu. Zbog svega toga služenje vojnog roka u Severnoj Koreji jedno od najgorih u svetu.
Vojni rok za žene u Severnoj Koreji
Obavezan vojni rok za žene u Severnoj Koreji uveden je 2015. godine. Vojni rok obavezan je za žene sa navršenih 17 godina. Služenje vojnog roka traje pet godina. Bivša pripadnica vojske Severne Koreje Li So jeon u intervjuu za BBC govorila je o teškim uslovima u vojsci.
Govorila je o lošim higijenskim uslovima, poput spavanja na krevetu čiji je dušek napravljen od ljuski pirinča, te upija znoj i neprijatne mirise, kao i o poteškoćama pri tuširanju. Prema njenim rečima, nisu imali toplu vodu, već su povezivali crevo sa planinskim potokom i imali vodu direktno iz creva. Dešavalo se da kroz crevo prođu žabe i zmije.
Kako dalje svedoči, iako su fizički treninzi za žene bili nešto kraći, od njih se očekivalo da kuvaju i čiste, što se nije očekivalo od njihovih muških kolega. Zbog teških treninga, loše ishrane i stresa dešavalo se da ženama prestane menstrulni ciklus. So Jeon je istakla da vojska nije obezbedila potrebne uslove za menstruaciju tokom njenog služenja u vojsci i da su ona i njene koleginice često bile primorane da ponovo koriste higijenske uloške.
Tako je navela da tokom njenog služenja vojnog roka, od 1992. do 2001. godine nije doživela silovanje, ali da mnoge njene koleginice jesu. Iako vojska Severne Koreje navodi da ozbiljno shvata seksualno zlostavljanje, te da za to sledi zatvorska kazna do sedam godina, ona kaže da uglavnom niko nije voljan da svedoči, te počinioci ostaju nekažnjeni.
Ćerka univerzitetskog profesora So Ieon, koja sada ima 48 godina, odrasla je na severu zemlje. Mnogi muški članovi njene porodice bili su vojnici, a kada je glad poharala zemlju 1990-ih, prijavila se kao dobrovoljac - motivisana mišlju o garantovanom obroku svakog dana. Hiljade drugih mladih žena učinile su isto.
"Glad je dovela do posebno ranjivog vremena za žene u Severnoj Koreji. Više žena je moralo da uđe u radnu snagu i više je bilo izloženo maltretiranju, posebno uznemiravanju i seksualnom nasilju", kaže Jieun Baek, autor knjige "Skrivena revolucija u Severnoj Koreji".
BONUS VIDEO: