Lilija Japarova, istraživačka reporterka ruskog medija Meduza koja radi iz Rige, upozorila je na "nezapažene aktivnosti" Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina u članku za Njujork tajms pod naslovom "Vladimir Putin radi nešto što svet ne primećuje". U članku Japarova opisuje kako joj je početkom 2022. godine savetovano da pazi šta jede, nakon što je njena koleginica Jelena Kostjučenko otkrila da je otrovana u Nemačkoj, verovatno u pokušaju atentata.
Takav incident nije izuzetak. Istraživačka novinarka Alesja Marohovska maltretirana je u Češkoj, Maksim Kuzminov pronađen je mrtav, izrešetan mecima, u Španiji. U oba slučaja se pretpostavljalo da je umešan Kremlj. Ruski disidenti vrlo dobro znaju da i u egzilu ostaju na meti ruskih obaveštajnih službi.
Japarova ističe da su u opasnosti ne samo javne ličnosti, već i mnogi Rusi koji su napustili zemlju zbog neslaganja sa Putinovim ratom ili straha od progona. Ovi disidenti su često podvrgnuti nadzoru i otmicama, a njihova represija se odvija daleko od očiju javnosti. "To je zastrašujuće. Kremlj lovi obične ljude po celom svetu, a čini se da nikoga nije briga", dodaje ona.
Novinarka prikuplja informacije o progonu Rusa u egzilu, koristeći izvore koji su preživeli otmice i aktiviste za ljudska prava. Reč je, piše Japarova, o "globalnoj operaciji". Izgnanici se prate u Britaniji, Nemačkoj, Poljskoj i Litvaniji, kaže Evgeni Smirnov, advokat specijalizovan za slučajeve izdaje i špijunaže. Ostali emigranti su bili proganjani i pretilo im se u Rimu, Parizu, Pragu i Istanbulu. Spisak se tu ne završava.
Neki od metoda progona su posebno okrutni. Lev Gjamer, prognani aktivista u Poljskoj, već dve godine prima poruke koje izgledaju kao da su od njegove majke.
"Levuška, sine, mnogo mi nedostaješ, kad ćeš me posetiti? ili "Sine, čekam te. Vrati se uskoro". Međutim, Lev ignoriše ove poruke - njegova majka Olga je preminula pre pet godina. Drugi ruski iseljenik, čiji su roditelji teško bolesni, poverovao je kada mu je dugogodišnja medicinska sestra njegovih roditelja rekla da je u njihovom stanu izbio požar. U panici je odmah otišao iz Finske kući, ali je čim je stigao uhapšen i podvrgnut torturi, navodi Smirnov. Naravno, požara nije bilo.
Oni koji ne mogu na prevaru da se vrate u Rusiju često postaju meta sistematskog nadzora. Zemlje domaćini često učestvuju u ovim operacijama. U nekim slučajevima, lokalni policajci vrše nadzor u ime ruskih obaveštajnih službi. U Kazahstanu, lokalne specijalne službe pomažu Rusiji da uhvate one koji su izbegli regrutaciju, dok policija u Kirgistanu koristi tehnologiju prepoznavanja lica da locira ljude koje traži Kremlj, primoravajući ih da pobegnu iz gradova i da se sklone u planine. Čak i kada ne sarađuju direktno sa ruskim vlastima, lokalne vlasti često nerado suzbijaju takve aktivnosti, piše jutarnji.hr.
Jedan od najnovijih slučajeva je Sergej Podsitnik, novinar koji je istraživao vojne veze između Rusije i Irana. Primetio je da ga prati čovek u Duizburgu. Da ih prati isti čovek primetio je i Podsitnikov kolega, ali lokalna policija nije odmah reagovala. Lokalnim vlastima su bile potrebne dve žalbe da pokrenu istragu.
Slučaj je ubrzo zatvoren bez pronalaska počinioca, što je možda bila greška. Duizburg je jedno od mesta, prema Dosije centru, istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Londonu, odakle su agenti ruske vojne obaveštajne jedinice vršili sabotaže u inostranstvu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Ivana Vlajković)