Šta se to događa Iranu - da li stvarno dolazi do "preokreta" u spoljnoj politici ili postoji sukob između konzervativaca i tzv. reformisti u vrhu iranske vlade oko tog "smera" ili je u pitanju samo "političko licemerje" i bacanje "dimnih bombi", kako smatraju pojedini skeptični analitičari. Nakon "ničim izazvane" izjave o ruskoj agresiji na Ukrajinu i tome da "niko nema pravo da otima tuđu teritoriju" i poziva na novu rundu pregovora sa Zapadom o "njenom nuklearnom programu", koju je izneo predsednik Masud Pezeškijan, zanimljivo je da se Tehran postavio neočekivano "dobronamerno" (izostale su čak i jezive verbalne pretnje na koje smo navikli od početka sukoba u Pojasu Gaze) ka praktično otvorenom ratu između "njihovog" Hezbolaha i Izraela u Libanu.
Mnogi analitičari bili su uvereni da je napad na Hezbolah u Libanu ta "crvena linija" preko koje Teheran neće preći, ali je za sada neobično "tih" u poređenju s onim što se ranije moglo čuti u sličnim situacijama. Neobično za Iran, jer nakon afere pejdžeri, a posebno nakon raketiranja položaja Hezbolaha i likvidacije nekoliko njegovih važnih ljudi, nisu usledili uobičajeni užareni pozivi na "uništenje cionističke države", "osvetu koja će spaliti Izrael" i slično, kao što je, na primer, bilo nakon atentata na Ismaila Haniju, šefa Hamasa, ovog leta, kada je Iran najavio i zapretio gotovo ratom sa Izraelom, na koji su tada svi bili spremni.
BBC se u svom osvrtu pita i "zašto Iran ne žuri da pomogne Hezbolahu" u trenutku kada je ova organizacija praktično na ivici opstanka. Hezbolah je zatražio od svojih iranskih pokrovitelja da "napadnu" Izrael dok su izloženi raketnoj vatri izraelske vojske u Libanu, ali se Teheran za sada uzdržao od toga, prenosi agencija Aksios.
Neimenovani izraelski zvaničnici, koje spominje Aksios, kažu da su Iranci rekli Hezbolahu da "sada nije pravo vreme" dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan u Njujorku na Generalnoj skupštini UN. Izvori tvrde da su "Iranci izrazili sumnju da će se sada uključiti u borbu protiv Izraela i nisu dali pozitivan odgovor".
Svi su oprezni jer je Hezbolah teroristička organizacija na "iranskom daljinskom upravljaču", glavna "iranska udarna igla" u regionu ili, kako to BBC "predstavlja", "najmoćnija nedržavna armija na svetu". Međutim, u razgovoru sa novinarima u Njujorku na samitu Generalne skupštine UN, iranski predsednik Masud Pezeškijan nije bio ratoboran i osvetoljubiv, već je rekao da je Iran "za mir, a ne za rat i krvoproliće". "Mi smo za pravdu, mir, prosperitet i bezbednost, a ne da se ubijamo", rekao je Pezeškijan. Blumberg ističe njegove reči da je Iran "spreman da položi oružje ako Izrael učini isto". Nije nezanimljivo, kako je Pezeškijan objasnio, zašto se toliko dugo odlagao "tvrd odgovor" na ubistvo šefa politbiroa Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu. Prema rečima iranskog predsednika, rukovodstvo Islamske Republike održava konsultacije sa zapadnim zemljama koje su "obećale da će rešiti pitanje prekida vatre u Gazi u roku od nedelju dana". Ova obećanja, međutim, nisu ispunjena.
Štaviše, rat je dostigao novi nivo, proširivši se na južni Liban. Objava je kasnije izbrisana, ali je ipak "opstala" na internetu, prenosi RSE. Doduše, iranski predsednik je u govoru pred UN optužio Izrael za terorizam i ratne zločine i da "želi da uvuče ceo Bliski istok u rat". Uostalom, ne može se sve preokrenuti preko noći. Čak je i umereni ministar spoljnih poslova Abas Aragči imao potrebu da "pojasni" predsednikove reči, ukazujući da Pezeškijan nije dobro shvaćen i da nije rekao da "želi deeskalaciju odnosa sa Izraelom" jer Iran, kako je on rekao, ne želi "deeskalaciju odnosa sa cionističkim režimom".
Ipak, neki smatraju da je ovo poznata igra i da će poruke, bar kada su u pitanju oni kojima su namenjene, biti shvaćene baš onako kako treba. Neki ljudi i dalje misle da je Pezeškijan ovako miran jer je u Njujorku, kako piše BBC, i da će biti jasnije koliko je bio iskren govoreći i o Ukrajini i o Hezbolahu, odnosno Izraelom, kada se vrati kući jer.
Da stvar bude komplikovanija, bivši ministar spoljnih poslova, a sada Pezeškijanov potpredsednik Mohamad Džavad Zarif, koji je podržao govor svog pretpostavljenog nazivajući ga mirotvorcem i ponovo ističući da "Iran nije za rat", ali je on optužio Izrael da ga "stalno provocira". Doduše, ne treba zaboraviti da je Iran poslao nepogrešivu poruku Zapadu da želi novu rundu pregovora o svom "nuklearnom programu", pa će se ministar Aragči po tom pitanju sastati sa nekoliko svojih zapadnih kolega. Treba napomenuti još nešto kada je reč o "osveti Izraelu" - s tim u vezi, u Teheranu su navodno dobili poruku od arapskih zemalja u regionu, sve redom izvoznice nafte, u kojoj su upozorili da ne dovodi u pitanje njihov "naftni biznis" i izvoz i izvoz, što bi se u slučaju širenja sukoba na Bliskom istoku zaista dogodilo.
Ne treba zanemariti ni da je vrhovni verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, imao blaži ton nego kada je Hanija ubijen, iako je pozvao, prenosi BBC, "na jedinstvo muslimanskog sveta" zbog kriza oko Gaze i Libana, apelujući na prekid ekonomskih i političkih veza sa Izraelom. A do sada ih, podsetimo, nije prekinula nijedna arapska zemlja, kao ni Turska i Azerbejdžan, koji imaju diplomatske odnose sa Izraelom. Ova umekšana retorika Irana verovatno je posledica tri razloga:
- činjenice da više nije potpuno siguran u rusku nadmoć i pomoć (očigledno zbog nečega što se desilo tokom sastanka sa Sergejem Šojguom u Teheranu),
- činjenice da je shvatio da mora da normalizuje odnose sa Zapadom jer izolacija i sankcije predugo traju i daju rezultate, pa želi da nastavi pregovore o nuklearnom programu,
- Ne treba zanemariti ni činjenicu da nije uspeo, barem u ovih godinu dana, da natera arapske zemlje regiona za neki "zajednički front" pod svojom kapom.
BONUS VIDEO:
ajatolah Ali Hamnei