Nakon što je austrijska, evropska i svetska javnost saznala da je izborni pobednik nedeljnih parlamentarnih izbora u Austriji kontroverzni populista krajnje desnice Slobodarske partije (FPO) Herbert Kikl (56), koji koristi NS (nacionalsocijalistički) žargon i čija politika, kao tvrde posmatrači, veoma bliska onoj ruskog predsednika Vladimira Putina i mađarskog premijera Viktora Orbana, mnogi su se pitali ko je zapravo Kikl i kuda želi da odvede Austriju? U kojoj od danas ponovo duvaju neki radikalno desni populistički vetrovi.
Herbert Kikl, glavni protagonista sadašnjeg zaokreta Austrije udesno, ka marginama desnog spektra, čiju je stranku (FPO) podržala skoro trećina biračkog tela (oko 29 odsto), rođen je 1968. godine u Filahu u austrijskoj pokrajini Koruška. Odrastao je u radničkom naselju Radentein. Oba roditelja su bili fabrički radnici i zato, kako uvek ponavlja, "ima veliki respekt prema radnicima", koji teško fizički rade, zarađujući za život.
Upisao je dve studije na Univerzitetu u Beču, studij filozofije i istorije, a zatim novinarstvo i političke nauke. Međutim, nigde u njegovoj biografiji ne piše da li je nešto od toga završio. Na čelo FPO došao je u junu 2021. sa 88 odsto glasova i uz škrgutanje zuba pojedinih partijskih kolega, kojima se ne sviđa Kiklovo ne biranje metoda da dođe do cilja. Od decembra 2017. do 2. maja 2019. bio je ministar unutrašnjih poslova u tadašnjoj vladi Narodne stranke (OVP) i krajnje desničarske Slobodarske partije (FPO) kancelara Sebastijana Kurca. Odnosno, prvi ekstremni desničar u austrijskoj vladi posle Drugog svetskog rata. Sve do korupcionaške afere "Ibica", kada ga je Kurc naterao da podnese ostavku, što mu nikada nije oprostio.
Nakon toga, Kikl se učvrstio u austrijskom parlamentu kao šef Slobodne stranke (FPO). Dakle, ima dovoljno političkog iskustva, koje je sve vreme znalački koristio, strpljivo pleteći, mic po mic, paukovu mrežu kako bi ponovno došao na vlast. I zato su nedeljni izbori, na mnogo načina, trenutak istine za Austrijance. Mnogi od njih vide "spasitelja demokratskog poretka" u elokventnom i lukavom populisti, premazanom svim bojama. I ne smeta ih što sam sebe u nacionalsocijalističkom žargonu poznatom iz Hitlerovog vremena naziva "narodnim kancelarom".
Svojim porukama "Austrija Austrijancima", "zatvoriti granice i garantovati sigurnost", "tvrđava" Austrija, nepropusnu za egzotične migrante, azilante i politički islam, kao i najavom borbe protiv establišmenta i nepotizma u vladajućim strukturama, očigledno je uspeo da hipnotiše austrijske birače. Pogotovo porukom u kojoj traži potpuni STOP za azilante, kako bi se približio biračima, kojima je dosta tih kriminalnih imigranta koji siluju žene, nigde ne rade, provaljuju, kradu i vode ulične ratove.
A tu su još i strahovi od islamističkih napada, koje je Beč, nažalost, već iskusio uživo. I sve to je očito dozlogrdilo delu austrijskog biračkog tela, koje muče poskupljenja i napredna inflacija, posledice pandemije korone itd. Kao što se vidi po broju glasova u glasačkim kutijama, lukavi Kikl je vešto kapitalizovao sve izražene strahove austrijskih građana za budućnost Austrije, korak po korak, prvo kroz uspon FPO, a zatim i do izborne pobede. Pobeda koja bi mogla biti Pirova, ako niko ne bude želeo da pravi koaliciju sa Kiklom, kako su to već najavili lideri svih austrijskih političkih partija.
Situacija je opasna, u ovim kriznim vremenima. Antievropska i ksenofobična krajnja desnica se ponovo vraća, i to iznenađujuće snažno. Već juče, posle proglašenja pobednika, neki od dve trećine onih koji nisu glasali za Kikla zabrinuto su pitali da li predsednik države ili neko drugi može da spreči Kikla da postane kancelar. U strahu od "Orbanizacije Austrije", jer je Kikl često govorio da mu je Viktor Orban uzor, kao i opasnost od njenog pretvaranja u prorusku "tvrđavu" u srcu Evrope.
Sada, što se tiče FPO, na potezu je najjača politička snaga u zemlji, austrijski predsednik Aleksander Van der Belen. U svakom slučaju, nedeljna (ne)očekivana pobeda krajnje desničarske Partije slobode (FPO) i njenog lidera Herberta Kikla, koji je takođe sklon teorijama zavere poput one stare o lečenju kovida antiparazitskim lekom za konje, i najnovije da Svetska zdravstvena organizacija deluje kao "nova svetska vlada", udar je ne samo na Brisel već i na sve one koji se bore protiv ekstremnih politika u Evropi, bez obzira sa kog političkog spektra dolaze.
BONUS VIDEO: