Golden Gate most, jedan od najprepoznatljivijih simbola San Franciska, izgrađen je između 1933. i 1937. godine, a i danas predstavlja tehničko remek delo. Ovaj veličanstveni most dugačak je 2,7 kilometara i povezuje San Francisko sa okrugom Marin. Most se nalazi iznad moreuza Golden Gate. Sa više od 1.300 radnika angažovanih na projektu most je konačno otvoren je 27. maja 1937. godine, postavivši standarde za buduće inženjerske poduhvate.
Danas je Golden Gate most ne samo važna saobraćajnica, već i simbol izdržljivosti i ljudske inovacije. Izgradnja je predstavljala ogroman izazov zbog jakih vetrova, dubokih voda i maglovitih uslova. Inženjeri su koristili inovativne tehnike, uključujući kablovske sisteme i čelične konstrukcije, kako bi osigurali stabilnost mosta.
Ovaj most je veoma važan saobraćajni put i deo je auto-puta 101. Takođe je poznato turističko odredište. Dnevno preko mosta pređe oko 110.000 automobila. On takođe prenosi pešački i biciklistički saobraćaj, i označen je kao deo SAD biciklističke rute 95. Američko društvo građevinskih inženjera proglasilo ga je jednim od čuda modernog sveta. Ovaj most je jedan od međunarodno priznatih simbola iz San Franciska i Kalifornije. Prvobitno ga je dizajnirao inženjer Džozef Štraus 1917.
Fromerov turistički vodič opisuje most Golden Gate kao "verovatno najlepši, zasigurno najfotografisaniji most na svetu".U vreme otvaranja 1937. bio je i najduži i najviši viseći most na svetu, sa glavnim rasponom od 1.280 m i ukupnom visinom od 227 m.
Pre nego što je most izgrađen, jedina praktična kratka ruta između San Franciska i današnjeg okruga Marin bila je brodom preko jednog dela zaliva San Francisko. Trajektna služba započela je već 1820. godine, sa redovno zakazanom linijom koja je počela 1840-ih u svrhu transporta vode do San Franciska. Trajektni prelaz između pristaništa Hajd strit u San Francisku i trajektnog terminala Sosalito u okrugu Marin trajao je otprilike 20 minuta i koštao je 1 dolar po vozilu, a cena je kasnije smanjena zbog nadmetanja sa novim mostom.
Mnogi su želeli da sagrade most koji će povezati San Francisko sa okrugom Marin. Pošto nije imao stalnu vezu sa zajednicama oko zaliva, stopa rasta grada bila je ispod nacionalnog proseka. Mnogi stručnjaci su izjaviljivali da se most ne može izgraditi preko tesnaca od 2.000-metre metara, koji je imao jake, vrtložne plime i struje, sa vodom dubokom 113 m metara u središtu kanala i čestim jaki vetrovi. Stručnjaci su smatrali da bi žestoki vetrovi i zaslepljujuća magla sprečavali izgradnju i upotrebu.
Iako ideja o mostu koji se proteže preko Golden Gate nije bila nova, predlog koji je na kraju uzeo maha izneo je u članku San Francisko bulitana 1916. bivši student inženjerstva Džejms Vilkins. Gradski inženjer San Franciska procenio je cenu na 100 miliona dolara (ekvivalent 2,3 milijarde dolara danas), što je za to vreme bilo nepraktično. On je pitao inženjere mostova da li se može graditi za manje. Jedan koji se odazvao, Džozef Štraus, bio je ambiciozni inženjer i pesnik koji je za svoj diplomski rad projektovao železnički most dug 89 km preko Beringovog prolaza. U to vreme, Štraus je završio oko 400 pokretnih mostova.
Štraus je proveo više od jedne decenije prikupljajući podršku u severnoj Kaliforniji. Most je naišao na protivljenje, uključujući parnice, iz mnogih izvora. Ratno ministarstvo bilo je zabrinuto da će most ometati brodski saobraćaj. Američka mornarica se bojala je da bi sudar broda ili sabotaža mosta mogli blokirati ulaz u jednu od njenih glavnih luka. Sindikati su tražili garancije da će lokalni radnici biti favorizovani za građevinske poslove. Južnopacifička železnica, jedan od najmoćnijih poslovnih interesa u Kaliforniji, usprotivila se mostu kao konkurenciji svojoj trajektnoj floti i podnela tužbu protiv projekta, što je dovelo do masovnog bojkota trajektne službe.
U maju 1924. pukovnik Herbert Dikajn održao je drugo saslušanje o mostu u ime vojnog sekretara po zahtevu za korišćenje saveznog zemljišta za izgradnju. Dikajn je, u ime vojnog sekretara, odobrio prenos zemljišta potrebnog za strukturu mosta i pristupne puteve na "Udruženje premoštavanja Golden Gate" i okruge San Francisko i Marin, očekujući Štrausove dalje planove mosta. Drugi saveznik je bila tek započeta automobilska industrija, koja je podržavala razvoj puteva i mostova kako bi se povećala potražnja za automobilima.
Ime mosta je prvi put upotrebljeno 1917. godine. Naziv je postao zvaničan usvajanjem zakona o Mostu Golden Gate i oblasti autoputa od strane državnog zakonodavstva 1923. godine, stvarajući poseban okrug za projektovanje, izgradnju i finansiranje mosta. San Francisko i većina okruga duž Severne obale Kalifornije pridružili su se okrugu Golden Gate mosta, s izuzetkom okruga Hambolt, čiji su se stanovnici protivili izgradnji mosta.
BONUS VIDEO: