Nakon meseci sukoba i desetina hiljada poginulih, borbe između Izraela i Hamasa i dalje traju, a Bliski istok se čini na ivici mnogo šireg rata.
Obnovljeni sukob traje već mesecima i doveo je do eskalacije sukoba između Izraela i Irana, dok je situacija na granici sa Libanom postala najopasnija u poslednjiim godinama.
Ovo su neki od ključnih trenutaka u ovom razornom sukobu:
Oktobra 7., naoružani Hamas napada jug Izraela, upadajući u naselja i ubijajući 1.200 ljudi Oko 250 ljudi je odvedeno u Gazu, prema izveštajima Izraela, gde su držani kao taoci. Status talaca postaje centralno pitanje u obnovljenom sukobu. Premijer Benjamin Netanjahu izjavljuje da je Izrael u ratu i naređuje vazdušne udare na Gazu, uz potpuno opsežnu blokadu tog gusto naseljenog teritorija.
Izraelska kopnena ofanziva u Gazi
Oktobra 13. Izrael naređuje stanovnicima Gaze da evakuišu grad i presele se na jug, dok istog dana izraelske trupe ulaze u Pojas Gaze. Eksplozija u bolnici al-Ahli u Gazi 17. oktobra izaziva bes u arapskom svetu, ali postoje nesuglasice i konfuzija o tome ko je odgovoran za napad. Kasnije tog meseca, Izrael pokreće veliku kopnenu ofanzivu na Gazu, označavajući početak invazije na taj teritorij.
Bolnica Al Šifa
Novembra 15., izraelske trupe ulaze u najveću bolnicu u Gazi, al-Šifa, nakon opsade koja je trajala nekoliko dana, tokom koje su medicinski radnici izjavili da su pacijenti, uključujući novorođene bebe, umirali zbog nedostatka struje i zaliha. IDF tvrdi da je bolnica korišćena za skrivanje podzemnog komandnog centra Hamasa, što je osoblje bolnice negiralo. Nekoliko nedelja kasnije, svi bolnički objekti u severnom delu Gaze prestaju sa radom.
Prekid vatre u novembru
Nakon nekoliko nedelja borbi, Izrael i Hamas najavljuju prvi prekid vatre u ratu. Dogovaraju četvorodnevno primirje kako bi razmenili žene i decu, taoce držane u Gazi, za palestinske žene i tinejdžere zatvorene u Izraelu iz bezbednosnih razloga i kako bi omogućili veći priliv humanitarne pomoći. Prekid vatre je naknadno produžen na sedam dana, a tokom tog perioda oslobođeno je 105 talaca i oko 240 palestinskih zatvorenika.
Rat se nastavlja 1. decembra
Nekoliko dana kasnije, izraelske trupe pokreću veliku kopnenu ofanzivu na jug Gaze, na periferiji grada Kan Junis. Decembra 6. 22 člana porodice poginula su u izraelskom vazdušnom udaru na izbeglički kamp Džabalia u severnoj Gazi. Dva dana kasnije, SAD stavlja veto na zahtev Saveta bezbednosti UN za neposredni humanitarni prekid vatre. Velika Britanija se uzdržava od glasanja.
Tragedija sa taocima
Decembra 15., tri izraelska taoca poginula su kada su vojnici IDF slučajno otvorili vatru na njih. Dvojica su poginula u prvom naletu vatre, dok je treći preminuo 15 minuta kasnije nakon što su ga pozvali da izađe i zatim mu ponovo pucali.
Nastavak vazdušnih udara na Jemen
U međuvremenu, Huti nastavljaju sa napadima na pomorski saobraćaj u Crvenom moru, što izaziva velike brige zbog međunarodne trgovine. Januara 11.2024. godine, SAD i Velika Britanija izvode brojne vazdušne napade na Jemen kao odmazdu.
Huti tvrde da su petorica njihovih boraca poginula u početnim napadima, dok obećavaju da će nastaviti napade na brodove. Istog dana, Međunarodni sud pravde počinje razmatranje tužbe Južnoj Africi protiv Izraela zbog navodnog genocida nad palestinskim stanovništvom. Izrael negira ove optužbe.
Broj žrtava prelazi 30.000
Januara 22., 21 izraelski vojnik je poginuo u centralnoj Gazi u jednom incidentu - najkrvaviji dan za izraelske snage od početka rata. Do kraja februara, Hamasova zdravstvena služba u Gazi izveštava da je broj poginulih u Gazi od 7. oktobra prešao 30.000, dok je naglasila da je stvarni broj verovatno i veći.
U međuvremenu, međunarodna zajednica brine zbog izraelskih planova za vojnu ofanzivu u gradu Rafa, gde se u skloništima nalazi više od milion ljudi.
UN upozorava na glad u Gazi
UN upozorava da se glad približava severnom delu Gaze, gde 1,1 milion ljudi pogođeno. Aprila 1., sedam radnika humanitarne organizacije "World Central Kitchen" poginulo je u izraelskom vazdušnom napadu u Gazi. Tri britanska državljanina su među poginulima. Izraelska istraga utvrđuje da su pogrešna pretpostavka, greške u donošenju odluka i kršenje pravila angažovanja doveli do njihove smrti.
Iran i Izrael razmenjuju udarce
Povećane tenzije između Izraela i Irana kulminiraju u aprilu. Teheran optužuje Izrael za napad na njihovu ambasadu u Damasku, tokom kojeg su poginuli iranski oficiri, uključujući jednog visokog generala. U odmazdi, Iran 13. aprila lansira brojne rakete i dronove prema Izraelu, od kojih je većina presretnuta.
Nakon ovog napada, Izrael uzvraća napadima na nekoliko ciljeva u Iranu.
Protest zbog napada na Rafu koji je odneo 45 života
Došlo je do međunarodne osude nakon što je izraelski vazdušni napad na Rafu u poslednjim danima maja ubio 45 ljudi.
Prema palestinskim medicinskim izvorima, napad je pogodio šatore u kojima su smešteni raseljeni ljudi, a vlasti u Gazi, koje kontroliše Hamas, navode da je "većina" poginulih bila žene i deca.
Premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je to bila "tragična greška", dok je šef UN-ove agencije za palestinske izbeglice rekao da je grad postao "pakao na zemlji" nakon smrtonosnog napada.
Spasavanje talaca usred velikih gubitaka
Početkom juna, četiri taoca su spasena u izraelskoj raciji u Gazi. U Izraelu su spašavanje nazvali "herojskim", a vojska je saopštila da je oslobodila taoce pod teškom vatrom i da je odgovorila napadima "iz vazduha i sa ulica".
Međutim, naredni napad na centralnu Gazu, tačnije na izbeglički kamp al-Nuseirat, doveo je do scena koje su podsećale na "horor film", prema rečima lokalnih stanovnika.
Presuda suda o izraelskoj politici naseljavanja
Jula 19., Međunarodni sud pravde donosi presudu da je izraelska politika naseljavanja na okupiranim palestinskim teritorijama u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Panel od 15 sudija iz celog sveta zaključuje da je "premeštanje izraelskih naseljenika na Zapadnu obalu i u Jerusalim, kao i održavanje njihovog prisustva", "suprotno članu 49 Četvrte Ženevskе konvencije".
Sud navodi da Izrael mora odmah da obustavi izgradnju naselja, jer su takve radnje one koje čine "prisustvo Izraela na okupiranim palestinskim teritorijama nezakonitim".
Netanjahu u poseti SAD
Krajem jula, Benjamin Netanjahu kreće u posetu Sjedinjenim Američkim Državama i u oštrom govoru pred Kongresom obećava da će postići "potpunu pobedu" protiv Hamasa.
Međutim, Kamala Haris izjavljuje da neće "ćutati" o teškoj humanitarnoj situaciji u Gazi nakon sastanka sa izraelskim premijerom.
Kamala je rekla da Izrael ima pravo na samoodbranu, ali dodala da "da je važno i način na koji to čini."
Eskalacija tenzija sa Hezbolahom
Nekoliko dana kasnije, Netanjahu obećava snažnu odmazdu nakon što je napad na izraelsku okupiranu Golansku visoravan odneo živote 12. dece.
On optužuje Hezbolah za ispaljivanje rakete koja je pogodila fudbalski stadion u Majdal Šamsu. Hezbolah negira bilo kakvu povezanost sa napadom.
IDF napada Bejrut i ubija Šukra
Nakon toga, Izraelske odbrambene snage (IDF) sprovode, kako tvrde, napad na Bejrut kao odmazdu, pri čemu je ubijen Fuad Šukr, visoki komandant Hezbolaha, kojeg Izrael optužuje da je bio odgovoran za napad na Majdal Šams.
Ubistvo lidera Hamasa
Najviši politički lider Hamasa, Ismail Hanije, ubijen je u očiglednoj atentatskoj akciji u Iranu krajem jula. Hamas je kasnije tvrdio da je Hanije poginuo u vazdušnom napadu i optužuje Izrael, koji je obećao da će ubiti Hanijea i druge lidere Hamasa nakon napada 7. oktobra.
Jahja Sinvar, mozak operacije tih napada, nekoliko dana kasnije je imenovan za novog lidera Hamasa.
Avgusta 10., prema zvaničnicima Hamaa, desetine ljudi poginuli su u izraelskom napadu na školu koja je preuređena u sklonište u Gazi.
Izraelska vojska tvrdi da je napala "centar za kontrolu Hamasa", ali nije pružila dokaze, dok Hamas negira da je imao bazu u toj školi.
Kako avgust odmiče, region s nestrpljenjem čeka da vidi kako i hoće li Iran i Hezbolah odgovoriti na nedavna ubistva, ili da li će biti postignut prekid vatre.
Novi pregovori o prekidu vatre
Pregovori o miru nastavljaju se u Kataru, dok Iran kaže da će "samo obustaviti akcije ako se postigne prekid vatre".
Predsednik Bajden izražava optimizam u vezi sa mogućnošću dogovora, ali Hamas to odbija, tvrdeći da "nije bilo poboljšanja".
Dogovor nije postignut i sukobi se nastavljaju.
Razmena vatre sa Hezbolahom
Krajem avgusta, Izrael izvodi, kako tvrdi, "preventivne" vazdušne napade na Hezbolah u Libanu. Portparol izraelske vojske, kontraadmiral Daniel Hagari, izjavio je da je ova grupa "počela da se priprema za napad na Izrael".
Hezbolah uzvraća napadima raketama i dronovima, navodeći da je to odgovor na ubistvo Fuada Šukra prethodnog meseca.
U Gazi, postignut je preliminarni dogovor o seriji kratkih prekida vatre kako bi se distribuirala vakcina.
Eksplozije bežičnih telefona
Septembra 17., bez presedana, masovna eksplozija pedjžera koje su koristili pripadnici Hezbolaha u Libanu, ubija 12 ljudi i povređuje gotovo 3.000, izazivajući šok u regionu.
Manje od 24 sata kasnije, slične eksplozije pogađaju dvostrane radio-stanice koje koristi ta grupa.
Izrael se smatra odgovornim za napade
Široko se veruje da Izrael stoji iza napada, što, ako se potvrdi, predstavlja ogroman obaveštajni uspeh i sugeriše duboku infiltraciju u snabdevanje Hezbolaha.
Lider Hezbolaha optužuje Izrael da je izveo "masakre" pomoću eksplozija pejdžera i radio-stanica, tvrdeći da je cilj bio da se ubije "5.000 ljudi u dva minuta".
Ubistvo Hasana Nasralaha
Dok Hezbolah pokušava da se oporavi od eksplozija pejdžera i radio-stanica, Izrael izvodi seriju napada na Bejrut, pri čemu ubija lidera militantne grupe, Hasana Nasralaha.
Ubistvo Hasana Nasrala predstavlja prekretnicu, a strahovi da je širi rat sada neizbežan samo rastu.
Krajem septembra, strahovi se produbljuju kada su izraelski tenkovi primećeni na granici između Izraela i Libana.
Izrael ulazi u Liban - Iran odgovara
Poslednjeg dana u mesecu septembru, izraelske snage prelaze granicu kako bi izvršile, kako tvrde, "ograničene, lokalizovane i ciljanje kopnene napade" na Hezbolah, uprkos apelima njihovih saveznika da se preduzme prekid vatre.
Oktobra 1., kao što se očekivalo, Iran lansira skoro 200 raketa, prema izveštaju izraelske vojne radio-stanice, kao odgovor na izraelsku kampanju protiv Hezbolaha.
U satima nakon napada, iranska državna televizija tvrdi da je 90% raketa pogodilo svoje ciljeve, dok izraelski portparol kaže da zvaničnici još uvek nisu obavešteni o povredama izazvanim napadom.
Kasnije je potvrđeno da je palestinski radnik na Zapadnoj obali poginuo kada je bio pogođen krhotinama nakon iranskog napada.
BONUS VIDEO: