Izveštaj o stanju planete upozorava da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznolikosti.
Kako je danas objavio WWF (engl. World Wide Fund for Nature), došlo je do katastrofalnog prosečnog pada od 73 odsto u populacijama pojedinih divljih vrsta u samo 50 godina (1970.-2020.).
Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planeta za 2024, koji je objavljen danas u celom svetu, upozorava se da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznolikosti, dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu.
Pad populacija divljih vrsta može poslužiti kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema.
Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobit od koje zavisimo - čist vazduh, vodu i zdravo tlo za hranu - i postaju osetljiviji na prelomne tačke. Prelomna tačka događa se kada se ekosistem gurne iznad kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.
Globalne prelomne tačke, kao što je nestanak Amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju veliki uticaj na celu planetu i mogu da ugroze bezbednost hrane i prihoda.
Upozorenje dolazi nakon što je broj šumskih požara u Amazoniji u septembru dosegnuo 14-godišnji maksimum, a ove godine je četvrti put da se službeno dogodilo globalno masovno izbeljivanje korala.
Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji Dunja Macoko Drvar komentarisala je da je podatak o smanjenju 73 % populacija vrsta šokantan, ali očekivan.
"Priroda šalje poziv u pomoć. Povezane krize gubitka prirode i klimatskih promena guraju divlje vrste i ekosisteme izvan njihovih granica, s opasnim globalnim prelomnim tačkama koje prete da oštete Zemljine sisteme za održavanje života i da destabilizuju društva. Katastrofalne posledice gubitka nekih od naših najdragocenijih ekosistema, poput Amazonske prašume i koralnih grebena, osetiće ljudi i priroda širom sveta, rekla je.
Indeks otkriva i neke populacije koje su se stabilizovale ili povećale zahvaljujući delotvornim naporima za očuvanje, kao što su rast subpopulacije planinskih gorila od oko 3% godišnje između 2010. i 2016. u planinama Virunga u istočnoj Africi, ili povratak evropskih bizona u središnju Europu. Međutim, izolovani uspesi nisu dovoljni.
Zemlje su se već dogovorile o ambicioznim globalnim ciljevima za zaustavljanje i poništavanje gubitka prirode (Globalni okvir za biološku raznolikost), ograničavanje porasta globalne temperature na 1,5oC (Pariski sporazum) i iskorenjivanje siromaštva (UN-ovi ciljevi održivog razvoja). Međutim, Izveštaj o stanju planeta navodi da su nacionalne obveze i delovanje na terenu daleko od onoga što je potrebno za postizanje ciljeva za 2030. i izbegavanje opasnih prelomnih tačaka.
"Predstojeći međunarodni sastanci na vrhu o bioraznolikosti i klimi – COP16 i COP29 – predstavljaju ključne prilike za države da ubrzaju korak i povećaju opseg svog delovanja. WWF poziva zemlje da razviju i provedu ambicioznije nacionalne planove za prirodu i klimu koji uključuju mere za smanjenje globalne prekomerne potrošnje, zaustavljanje i poništavanje domaćeg i uvezenog gubitka bioraznolikosti i smanjenje emisija – sve na pravedan način. To se može postići vrlo brzo ako vlade oslobode više finansiranja iz javnih i privatnih izvora i bolje usklade svoje politike i akcije u pogledu klime, prirode i održivog razvoja", dodala je Makoko Drvar.
Generalna direktorka WWF Internešenel, Kirsten Šuijt rekla je da još nismo prošli tačku bez povratka iako je situacija veoma ozbiljna.
"Imamo globalne sporazume i rešenja za vraćanje prirode na put oporavka do 2030. godine, ali do sada je postignut mali napredak u sprovođenju i nedostaje osećaj hitnosti. Odluke koje donesemo i aktivnosti koje sprovedemo u sledećih pet godina biće ključne za budućnost života na Zemlji. U svojim rukama imamo moć i priliku da promenimo postojeću putanju. Možemo obnoviti našu planetu, ali moramo odmah delovati", poručila je.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)