Vodeći ruski istraživački institut za razvoj nuklearne energije, Institut Kurčatov, postigao je sporazum sa ruskim gasnim gigantom Gaspromom koji se bori za razvoj podmornice za transport tečnog prirodnog gasa (LNG) Severnim morskim putem.
Projektantski radovi su počeli, rekao je predsednik Kurčatovskog instituta Mihail Kovalčuk. On je vest saopštio na forumu OMR 2024 posvećenom razvoju pomorske i visokotehnološke opreme za Arktik, koji se ove nedelje održava u Sankt Peterburgu.
Ideja o prevazilaženju teških ledenih uslova jednostavnim jedrenjem pod ledom nije nova. Institut Kurčatov i kompanija "Malahit Design Bureau" (koja je projektovala ruske napadne podmornice na nuklearni pogon, uključujući klase Novembar, Viktor, Alfa, Akula (Ajkula, NATO oznaka Tajfun), Jasen i Lajka) su ranije razmatrali i razgovarali o planu izgradnje podmornice na nuklearni pogon za transport ugljovodonika iz arktičke zone.
Cilj: Azijska tržišta
Međutim, ovo je prvi put da su projektanti objavili sporazum o namerama sa Gaspromom, energetskom korporacijom u većinskom vlasništvu Kremlja. Direktor Gasproma Aleksej Miler i Mihail Kovalčuk održali su 11. oktobra radni sastanak na kom su razgovarali o realizaciji projekta nuklearne energije za ruski arktički pojas, preneo je energetski portal Neftegaz, a prenosi "Barents Observer" .
Nova tržišta su u Aziji, ali bi izgradnja cevovoda na jugu i istoku potrajala i postala bi teža jer topljenje permafrosta čini tlo nestabilnim. Nuklearna podmornica sa ogromnim LNG rezervoarima mogla bi da obezbedi transport gasa tokom cele godine sa terminala duž severne obale Zapadnog Sibira, tvrdi direktor Instituta Kurčatov. Međutim, Obski zaliv u Karskom moru na severu Rusije je suviše plitak da bi tako džinovska podmornica doplovila tamo pod vodom. Zbog toga bi i dalje bila potrebna pomoć ledolomaca iz luka u Sabeti (Jamal LNG) ili Gidanu (Arktik LNG 2) do dubokomorskih arktičkih voda severno od Sibira.
Nestvarni brojevi
Osim male fabrike LNG Portovaja u Baltičkom moru, Gasprom nema sopstveni kapacitet za proizvodnju LNG. Postojeća dva LNG postrojenja na Arktiku upravlja Novatek.
Mihail Kovalčuk tvrdi da će podmornica povećati bezbednost u odnosu na površinske brodove i gasovode. Nekoliko takvih podmornica, tvrdi on, biće dovoljno za transport iste količine gasa koju može da transportuje podmorski cevovod.
Preliminarne studije projekta pokazuju da bi LNG podmornica trebalo da bude dugačka 360 metara, što je duplo duže od uobičajeno ogromnih ruskih strateških podmornica klase Tajfun iz hladnog rata.Nove podmornice treba da budu pokretane tri nuklearna reaktora, široke 70 metara, visoke 30 metara i gaza od 12 do 13 metara. Sa kapacitetom od 170.000 do 180.000 tona, podmornice bi nosile otprilike istu težinu kao današnji tankeri.
Plovidba pod ledom je moguća bez obzira na klimatske i vremenske uslove. Za razliku od površinskih LNG brodova, koji moraju da plove iza ledolomca dok razbija led, podmornica može da plovi mnogo brže na istok od terminala u Obskom zalivu. Prema projektantima, brzina bi bila 17 čvorova.
'To je fantazija'
Aleksandar Nikitin , nuklearni stručnjak koji je do 2022. godine predsedavao Centrom za zaštitu životne sredine Bellona sa sedištem u Sankt Peterburgu, smatra planove fantazijom, koja nema korene u stvarnosti, i veruje da do realizacije ovog projekta nikada neće doći.
"Nedostaju im proračuni o tehnologiji, ekonomiji i industrijskoj primeni", rekao je Nikitin za "Barents Observer".
"Rusija nema ni osnovne kapacitete za brodogradnju", tvrdi on, ukazujući na činjenicu da zemlji nedostaje sposobnost da pravi obične tankere i brodove za rasute terete.
Ovaj stručnjak sada živi u Oslu i kritičan je prema tome kako današnja ratna Rusija briše prašinu sa nuklearnih projekata iz sovjetske ere.
Upitan o bezbednosnim aspektima ruske civilne podmornice na nuklearni pogon za isporuku gasa na tržišta u Aziji, on je, u najmanju ruku, skeptičan.
Arktik je došao u poseban fokus nakon što je ruska državna nuklearna korporacija Rosatom 2018. godine stavljena na čelo Direkcije Severnog morskog puta, nadležnog za infrastrukturu i investicije, piše Barents Observer.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)