Kada se govori o izborima za predsednika SAD, mnogi ljudi misle da je najvažniji broj glasova koje kandidati dobiju na nacionalnom nivou - onaj u kojem je jedan kandidat osvojio više glasova od drugog. Međutim, u američkom izbornom sistemu, stvar je mnogo složenija.
Od trenutka kada birači uđu u privatne kabine da popune svoje glasačke listiće, pa sve do konačnog brojanja glasova u Kongresu, svaki korak je važan. Ovaj tekst će vas provesti kroz svaki korak izbornog procesa, od trenutka glasanja, preko brojanja glasova, pa sve do konačnog donošenja odluke u Elektorskom koledžu.
- Na dan izbora, birači ulaze u privatne kabine kako bi popunili svoje glasačke listiće. Neka biračka mesta su prešla na ekrane osetljive na dodir, ali određeni okruzi i dalje koriste glasačke listiće.
- Nakon što glasaju i napuste kabinu, glasački listić se elektronski skenira, a zatim se stavlja u sigurnu kutiju. Glasački listići ostaju na biračkom mestu dok svi birači ne glasaju.
- Glasački listići u kutijama odnose se do okružne izborne komisije.
- Izborna komisija prebrojava glasove.
- Okruzi u saveznim državama moraju da završe tzv. zvanično brojanje, kako bi se došlo do konačnog broj glasova u saveznoj državi. Ovo mora biti završeno 21 dan nakon izbora.
- Na kraju, Elektorski koledž savezne države se sastaje kako bi glasao za pobedničkog kandidata. Obično se sastaju u zgradi državne skupštine. Rezultate svog glasanja šalju Kongresu SAD, koji broji glasove, čime se završava izborni proces.
Šta je Elektorski koledž?
Elektorski koledž je sistem koji se koristi za izbor predsednika i potpredsednika SAD. Umesto da građani direktno glasaju za predsednika, oni zapravo glasaju za elektore - ljude koji će, kasnije, izabrati predsednika. Svaka od 50 američkih država (plus Distrikt Kolumbija) ima određeni broj elektorskih glasova, koji su uglavnom dodeljeni na osnovu broja članova Kongresa (Senata i Predstavničkog doma) koje svaka država ima.
Ukupno postoji 538 elektora, a za izbor predsednika potrebno je osvojiti najmanje 270 elektorskih glasova.
Kako se dodeljuju elektorski glasovi?
Svaka država u SAD-u ima toliko elektorskih glasova koliko ima i članova Kongresa, odnosno broj senatora i poslanika koje ta država ima u oba doma Kongresa. Na primer, Kalifornija, kao najveća država, ima 55 elektorskih glasova (2 senatora i 53 predstavnika), dok najmanje države kao što je Vermont, ima 3 elektorska glasa.
Pogledajte mapu SAD-a sa prikazom broja elektorskih glasova:
Nakon što se građani izjasne na predsedničkim izborima, gotovo sve države koriste sistem "pobednik uzima sve" (winner-takes-all). To znači da kandidat koji pobedi u popularnom glasanju u određenoj državi, osvoji sve elektorske glasove te države. Jedini izuzeci su Mejn i Nebraska, koje koriste proporcionalni sistem dodeljivanja elektorskih glasova, gde se neki glasovi mogu podeliti u zavisnosti od toga koliko je kandidat osvojio u različitim delovima države.
Kako se broje glasovi?
Kada ljudi izađu na biračka mesta i glasaju na dan izbora, zapravo glasaju za kandidate na nivou svojih država. Ovi glasovi se broje, i na osnovu rezultata se dodeljuju elektorski glasovi. Na primer, ako kandidat "A" pobedi u Kaliforniji sa 51 odsto glasova, on ili ona osvoji svih 55 elektorskih glasova te države.
Nakon što svi građani glasaju, i rezultati se saberu, elektori se sastaju u decembru (nakon izbora) i formalno glasaju za predsednika.
Kako elektori glasaju?
Elektorski koledž se "sastaje" prvog utorka nakon druge srede u decembru. Elektori svake države okupljaju se u glavnim gradovima svojih država da bi glasali. Zatim šalju te glasove, zajedno sa kopijama sertifikata o njihovom imenovanju, predsedniku Senata SAD.
U većini slučajeva, elektori glasaju prema volji građana. Iako postoji nekoliko istorijskih primera kada su elektori prekršili volju glasača, takve situacije su veoma retke.
Brojanje elektorskih glasova
Nakon predsedničkih izbora i sastanka Elektorskog koledža, 6. januara, Kongres se sastaje na zajedničkoj sednici da bi brojao i potvrđivao elektorske glasove. Predsedavajući Senata, obično potpredsednik SAD, vodi ovu sednicu i odgovoran je za otvaranje glasova i objavljivanje konačnih rezultata.
Dok potpredsednik objavljuje elektorske glasove, članovi Kongresa mogu podneti pisane prigovore. Po prijemu važećeg prigovora, domovi se razdvajaju i raspravljaju o prigovoru do dva sata pre nego što se glasa o njemu. Svaki prigovor ima pravo na odvojenu raspravu. Da bi prigovor bio prihvaćen, potrebna je podrška većine u oba doma.
Prema originalnom zakonu iz 1887. godine, samo jedan senator i jedan predstavnik mogli su da pokrenu raspravu o prigovoru, što je moglo dovesti do dugih kašnjenja. Na primer, nakon izbora 2020. godine, članovi Kongresa su podneli neutemeljene prigovore, što je primoralo oba doma da raspravljaju do skoro 4 ujutro.
Uloga potpredsednika u procesu brojanja glasova na zajedničkoj sednici Kongresa nije politička ili sudijska, već samo ceremonijalna. To znači da potpredsednik samo vodi sednicu, otvara glasove i objavljuje rezultate, ali nije u njegovoj moći da odlučuje koji su glasovi validni ili da rešava bilo kakve sporove oko tih glasova.
Ova pitanja su postala sporna nakon izbora 2020. godine, kada su Donald Tramp i neki njegovi saveznici, uključujući bivšeg profesora prava Džona Istmana, tvrdili da potpredsednik (tada Majk Pens) može da odbaci rezultate elektorskih glasova i da na taj način odluči ko je pobedio na izborima.
Iako je Istman priznao da je ta tvrdnja bila neosnovana, Tramp i on su nastavili da je javno iznose. Pens je odbio da postupi po tom zahtevu, što je dovelo do toga da je postao meta napada tokom nereda 6. januara 2021. godine, kada su napadači nosili improvizovanu omču i tražili da ga "obese."
Zakon jasno kaže da potpredsednik ne može da odlučuje o validnosti glasova ili da rešava bilo kakve nesuglasice u vezi sa izborima - njegova uloga je samo da rukovodi procesom i objavi rezultate.
BONUS VIDEO: