Ukrajina i njeni saveznici u NATO-u mesecima su analizirali moguće posedice Trampove izborne pobede, žonglirajući opcijama snažnog američkog predsednika koji bi mogao da bude još čvršći saveznik, vrsnog pregovarača koji bi mogao da donese povoljan mir ili barem svežeg para očiju koje bi mogle da vide nove opcije za kraj iscrpljujućeg rata, piše CNN u analizi posledica pobede Donalda Trampa na ishod rata u Ukrajini.
Što je Trump govorio o ratu i Zelenskom?
Ipak, gotovo sigurno se radilo o utešnoj fikciji. Put koji je sad pred Kijevom je izuzetno surov. Nije neka misterija šta Tramp u Beloj kući znači za Ukrajinu. On je rekao da će okončati rat "za 24 sata", ali ne i kako. Rekao je i da Zelenski nije trebao da dopusti da taj rat započne, te ga nazvao jednim od najvećih prodavača koje je ikad vidio, koji prilikom svake posete Kongresu dobije 100 milijardi dolara.
Otkako je postalo jasno da je Tramp uverljivo pobedio, činjenica da su ove izjave ili netačne ili dramatično preterane više nije važna. One su postale iskrivljena sočiva kroz koja će novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država sagledati najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.
Tramp može da imenuje kabinet koji će blago prilagoditi tempo ili ton njegovim instinktima, ali on na kraju želi da se povuče iz bilo kakvog učestvovanja SAD u tom ratu.
Američka pomoć Ukrajini smeta Trampu iz dva razloga
Nije važno što je ukrajinski rat strateški do sada Pentagonu pružao relativno jeftino sredstvo degradiranja svog drugog najvećeg protivnika, bez ikakve opasnosti po živote Amerikanaca. Dosadašnja američka pomoć Ukrajini sa sobom nosi dve stvari koje Tramp nije voleo u prvom mandatu: skupi američki vojni angažman u inostranstvu i uznemiravanje ruskog predsednika Vladimira Putina.
U prvoj reakciji Kremlja na Trampovu pobedu konstatovano je da odnosi SAD i Rusije ne mogu da budu gori nego što su sada pod predsednikom Džo Bajdenom. Prema većini analitičara, godina pred nama može da se opiše za Rusiju kao "oprezno kockanje".
Moskva je pozicionirala snage na vrhovima brda oko ukrajinskih vojnih središta u Donbasu, u blizini Pokrovska, Kurakova i Časiv Jara, kako bi ove zime postupno izmestili ukrajinske vojnike iz istočne regije Donjecka.
Uspesi na istoku otvaraju put do velikih ukrajinskih gradova
Uspeh u Donjecku mogao bi da otvori put prema velikim gradovima poput Dnjipra i Zaporižje, što bi pak glavni grad Kijev iznenada učinilo vrlo ranjivim te bi to na kraju moglo da odluči ishod rata. Ipak, Rusi nemaju mnogo vremena.
Zapadni zvaničnici tvrde da su ruski gubici, od možda i 1200 mrtvih ili povređenih dnevno, neodrživi bez još jedne velike, nepopularne mobilizacije, kao i da bi sedeće godine Moskva mogla da doživi istinsku krizu u proizvodnji oklopa i naoružanja.
Tramp je nepredvidiv
Tramp je nepredvidiv, posebno u složenim i dugotrajnim stvarima poput sukoba u inostranstvu. On preferira brza rešenja, poput sastanka licem u lice sa severnokorejskim diktatorom Kim Jong-unom ili napada dronom na komadanta Iranske revolucionarne garde Qasema Soleimanija.
Možda nikada nećemo saznati je li on zaista proučavao smer koji nameće Ukrajini ili jednostavno više ne želi da govori o ratu niti da droši novac na njega. Bez obzira na brzinu ili detalje Trampovog pristupa, šteta će i dalje biti opipljiva u nedeljama koji dolaze.
Ulazi u Belu kuću u najopasnijem trenutku za Kijev
Dovoljno je da se setimo prošle godine i ogromnog pada morala ukrajinskih vojnika kada je Kongres zaustavio američku vojnu pomoć na otprilike šest meseci.
Vojnici na prvoj liniji govorili su da će morati da pobegnu sa svojih položaja bez te pomoći iako su znali da će im Bajdenova administracija i dalje, barem u načelu, čuvati leđa. Sada moraju da se suoče s obrnutom situacijom: mogućnošću da neka pomoć i dalje curi iz Pentagona i evropskih NATO saveznika, ali da Trampova administracija zauzme neprijateljski stav oko pomoći Kijevu.
Nadalje, Tramp ulazi u Belu kuću u možda najopasnijem trenutku za Kijev od početka rata. Nekoliko analiza prve linije fronta pokazuje da je Ukrajina u oktobru gubila teritoriju gotovo neviđenom brzinom: gubljenje malih sela koja su sama po sebi beznačajna, ali u celini predstavljaju strateški neuspeh koji ostavlja istok akutno ranjivim.
Putin nema nameru da stane
Umorni od ukrajinskog rata, bili oni saveznici Kijeva ili vojnici na prvoj liniji, još uvek ne bi trebali da prihvate ideju sporazuma koji predlaže Tramp. Moskva je dokazala, u Siriji 2013. i Ukrajini 2015., da pregovara kako bi kupila vreme za pripremu ili ispunjenje svojih vojnih ciljeva.
Putin će da prihvati sve teritorijalne dobitke koje može da konkretizuje za pregovaračkim stolom. Prodao je rat na domaćem terenu kao odlučujuću bitku Rusije s celim NATO savezom. Teško opterećena ruska privreda, astronomski broj mrtvih i potpuni preokret ruske industrije, sve u službi te navodne borbe, ne može se jednostavno poništiti. Putinu sve više treba rat kako bi zadržao vlast.
To je vidljivo u njegovom maksimalističkom ponašanju prema ruskim susedima u posljednjih mesec dana. Nedavna previranja u Gruziji i Moldaviji, gde su proruske snage izazvale proevropske pokrete s ograničenim uspehom, mogla bi dovesti do još veće intervencije Rusije u nadolazećim mesecima. Malo je verovatno da će Putin iznenada da napusti svoju glad za većim regionalnim uticajem.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo/Aleksandra Virijević)