Ovo mesto ne poznaje gužve, zagađenje, ni stres: Nalazi se u Evropi i prvi je "petominutni grad" na svetu

Ovaj deo prestonice doživeo je potpunu transformaciju gde je sve dostupno na pet minuta hoda.

Youtube/PrintScreen

Nordhavn, nekada stara industrijska luka u Kopenhagenu, danas je jedan od najinovativnijih projekata u Evropi. Sa savremenom arhitekturom, zelenim tehnologijama i održivim načinom života, ovo "naselje budućnosti" privlači pažnju stručnjaka i stanovnika širom sveta. Šta je to što Nordhavn čini posebnim?

Nekadašnja industrijska luka pretvorena je u moderno naselje sa fokusom na održivost. Doživelo je potpunu transformaciju gde je sve dostupno na pet minuta hoda - od škola i igrališta do rekreativnih i poslovnih zona. Ovaj koncept, poznat kao "petominutni grad", donosi potpuno nov način života, gde su zajednica, održivost i praktičnost u prvom planu.

Naselje koje menja svakodnevicu

Zamišljeno je kao mesto koje minimizira potrebu za automobilima i promoviše održivi način života. Povezan je biciklističkim stazama i metroom, uz minimalnu upotrebu automobila.

Youtube/PrintScreen 

Nordhavn nije samo funkcionalan, već i održiv. Projekat je dobio zlatnu sertifikaciju od nemačkog Saveta za održivu gradnju (DGNB), kao jedino novo urbano naselje na svetu sa ovom titulom. Zgrade su dizajnirane tako da uzimaju u obzir socijalne, ekonomske i ekološke aspekte. Na primer, nova bioskopska dvorana građena je od recikliranih materijala, poput aluminijuma, kako bi mogla biti ponovo iskorišćena u budućnosti.

Brojne pogodnosti

Život u Nordhavnu donosi brojne pogodnosti. Kratke distance smanjuju vreme putovanja, podstičući stanovnike da šetaju, voze bicikl ili koriste javni prevoz umesto automobila.

Pored očiglednih zdravstvenih koristi, to doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju buke. Fokus na zelene površine i pristup obali dodatno promoviše mentalno i fizičko zdravlje, dok kompaktan raspored naselja jača osećaj zajedništva među stanovnicima.

Youtube/PrintScreen 

Energetski efikasne zgrade sa solarnim panelima i zelenim krovovima smanjuju ugljenični otisak. Javne površine su osmišljene tako da prirodno upravljaju kišnicom, sprečavajući poplave i istovremeno unapređujući biodiverzitet.

Široke biciklističke staze, ulice prilagođene pešacima i razvijen sistem javnog prevoza osiguravaju da su hodanje i vožnja bicikla primarni načini kretanja. Višenamenske zgrade koje spajaju stambene, poslovne i rekreativne prostore podstiču raznovrsne i samoodržive zajednice. 

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Piran, Slovenija  Privatna arhiva