Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da je njegovoj zemlji potrebno više naoružanja i bezbednosnih garancija NATO-a uoči mogućih pregovora sa Rusijom o okončanju invazije na Ukrajinu koja je počela 2022. godine.
Zelenski je to rekao nakon sastanka sa novom šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas i novom predsednicom Evropskog saveta Antonijom Kostom, oboje u simboličnoj poseti Kijevu podrške prvog dana mandata.
Dok apeli za početak pregovora sa Moskvom postaju sve hitniji, ističu iz i saveznici Kijeva, Zelenski smatra da je njegovoj zemlji potrebno "oružje, uključujući i dovoljnu količinu različitog naoružanja za velike udaljenosti".
"Poziv Ukrajini da uđe u NATO je neophodan za naš opstanak", rekao je ukrajinski predsednik.
Istovremeno, Moskva tvrdi da je pokrenula invaziju kako bi sprečila Kijev da se približi NATO-u.
"Tek kada budemo imali sve ove elemente i kada budemo jaki, moraćemo da odredimo... dnevni red sastanka sa ubicama“, rekao je Zelenski.
"Veoma ozbiljna situacija"
Nekoliko sati ranije predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta rekao je da njegova poseta Kijevu predstavlja "jasnu poruku".
"I dalje smo uz Ukrajinu i nastavljamo da joj dajemo punu podršku", rekao je on prisutnim novinarima.
Kosta je obećao Ukrajini brz napredak u procesu pridruživanja EU, rekavši da će zajedno raditi na otvaranju najmanje dve oblasti pristupnih pregovora u prvoj polovini sledeće godine.
On je takođe uverio u dalju finansijsku pomoć EU u borbi protiv ruske invazije i obavezao se na napore u cilju usvajanja 15. paketa sankcija Rusiji. Kosta je napomenuo da će od sledeće godine prihodi od zamrznute ruske imovine u EU obezbediti 1,5 milijardi evra mesečne pomoći Ukrajini.
Osim toga, Kosta je naglasio da će dalje sankcije povećati pritisak na rusku ekonomiju i potkopati njene ratne napore.
Novi tim lidera Evropske unije želi da pokaže snažnu podršku Ukrajini u trenutku kada se njene snage povlače sa prve linije fronta i kada skori dolazak Donalda Trampa u Belu kuću izaziva strah od prestanka američke pomoći Kijevu.
"Situacija u Ukrajini je veoma, veoma ozbiljna, ali je jasno da je Rusija platila i veoma visoku cenu", rekla je Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, poznata kao zagovornica oštre linije prema Moskvi.
Kalas je potvrdio da je "najjača garancija bezbednosti članstvo u NATO". Ali zapadne diplomate smatraju da su male šanse da Alijansa u bliskoj budućnosti obezbedi Ukrajini status članice, s obzirom na protivljenje velikog broja zemalja koje strahuju od direktnog umešanosti u rat sa Rusijom.
Kalas je rekao da EU ne treba da "isključuje ništa" kada je u pitanju slanje evropskih trupa na ukrajinsko tlo kako bi pomogle u sprovođenju mogućeg prekida vatre, što je još jedan potez koji nosi rizik od direktnog sukoba sa Moskvom.
EU će nastaviti da se zalaže za to da Kijev bude u jakoj poziciji u slučaju pregovora sa Moskvom, pojasnio je Kalas, priznajući, međutim, da 27 država članica postaje sve teže da se dogovore i dogovore o novim načinima povećanja podrške Ukrajina.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo/Aleksandra Virijević)