Savez pobunjeničkih grupa, predvođen Hajat Tahrir al-Šamom, srušio je režim Bašara al Asada u operaciji koja je trajala samo 12 dana i koja se u nedelju završila padom Damaska.
Mnoga područja su pala u ruke pobunjenika bez borbe, dok je predsednik Sirije Bašara al Asada odmah po "padu" Damaska napustio zemlju. Kako je potvrdila ambasada Sirije u Ruskoj federaciji, bivši sirijski predsednik sada se nalazi u Rusiji, prenosi agencija "TASS".
Nakon oslobađaja Sirije od represivnog režima al Asada, Turksa je saopštila da otvara svoj granični prelaz Jajladagi sa Sirijom kako bi upravljala sigurnim i dobrovoljnim povratkom milijonima sirijskih migranata njihovim domovima, rekao je u ponedeljak predsednik Tajp Erdogan.
U jednoj od najvećih prekretnica za Bliski istok, pobunjenici su zauzeli sirijsku prestonicu Damask, a Asad je pobegao u Rusiju, nakon 13 godina građanskog rata i više od 50 godina brutalne vladavine njegove porodice.
"Otvaramo granični prelaz Jajladagi kako bismo sprečili bilo kakve gužve i olakšali kretanje", rekao je Erdogan nakon sednice vlade u Ankari.
Pomenuti prelaz se nalazi blizu severozapadnog dela Sirije, a bio je zatvoren od 2013. zbog borbi u blizini granice.
Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je ranije u ponedjeljak da će Turska raditi na sigurnom i dobrovoljnom povratku sirijskih migranata njihovim domovima.
Turska, koja je rekla da ne pruža potporu i nije uključena u ofenzivu sirijskih opozicionih snaga koje je godinama podupirala protiv Asada, objavila je da želi da nova sirijska administracija bude inkluzivna i da Sirijci određuju svoju budućnost.
U obraćanju na Konferenciji turskih ambasadora u Ankari, Fidan je rekao da je Turska spremna da pruži podršku za obnovu Sirije i upravčja sa svim "regionalnim akterima i stranama".
Dodao je da će Ankara stati uz Sirijce u ovoj "novoj fazi" u Damasku, ali da grupe poput Islamske države i Kurdistanske radničke stranke (PKK), koje Ankara smatra terorističkim organizacijama, ne smeju da imaju koristi od ove situacije.
Članica NATO-a primila je oko tri miliona sirijskih migranata i izbeglica, što je čini najvećim domaćinom Sirijaca koji su pobegli od građanskog rata.
Turska takođe kontroliše delove zemlje u severnoj Siriji nakon nekoliko prekograničnih upada protiv YPG-a, milicije sirijskih Kurda, koju Ankara smatra produžetkom PKK-a.
Kreće deportacija izbeglica
Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Austrija, Švedska, Danska i Norveška odlučile su da privremeno zaustave obrađivanje zahteva Sirijaca za azil, piše BBC.
Vlasti u nekima od tih zemalja rekle su da pomno prate razvoj situacije u Damasku. Austrija je, međutim, rekla da će uskoro početi sa deportacijom sirijskih izbeglica.
Sirijski građanski rat naterao je milione Sirijaca da napuste zemlju. Oni su činili veći deo grupe od milion ljudi koji su 2015. i 2016. stigli u Nemačku i Austriju. Nemačka je tada primila gotovo milion Sirijaca, a većina ih je stigla upravo 2015. i 2016. godine, za vreme mandata kancelarke Angele Merkel.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/Mondo/Aleksandra Virijević)