Samo izuzetne okolnosti mogu ovih dana skrenuti fokus francuskog predsednika Emanuela Makrona sa domaćih pitanja. Zemlja doživljava najdublju političku krizu od uspostavljanja Pete republike. Još uvek nije jasno ko će biti novi francuski premijer i kako će biti izglasan budžet do kraja godine, jer nijedna partija nema većinu u Narodnoj skupštini.
Međutim, postoji jedna stvar koja Makrona čini voljnim da na neko vreme skine fokus sa domaćih pitanja. Donald Tramp, koji je više puta najavljivao da će doneti mir Ukrajini "u roku od 24 sata", stupa na dužnost predsednika SAD 20. januara.
U subotu, neposredno pre ceremonije otvaranja obnovljene katedrale Notr Dam, Makron je skoro sat vremena privatno razgovarao sa Trampom u Jelisejskoj palati, nakon čega im se na pola sata pridružio ukrajinski lider Vladimir Zelenski.
"Evropa ima ozbiljne interese"
"Koliko sam razumeo, Emanuel Makron je Donaldu Trampu preneo da Evropa ne samo da ne može biti izostavljena iz američko-ruskih pregovora, jer ovde ima svoje ozbiljne bezbednosne interese, već je spremna da se finansijski uključi u ovaj proces i pre svega, da snosi rizik dok brani ukrajinski suverenitet", rekla je Kamil Grand, zamenica generalnog sekretara NATO-a.
Poljski list "Rzeczpospolita" piše da bi zbog vojnog potencijala i geografskog položaja učešće Poljske u mirovnoj misiji moglo biti presudno.
Francuska ponuda je mirovna misija koja bi garantovala da Kremlj u budućnosti neće kršiti eventualni prekid vatre i uspostavljenu liniju razgraničenja. Već u februaru Makron je prvi izneo ideju o slanju NATO snaga u Ukrajinu. On, međutim, nije precizirao pod kojim uslovima će se to dogoditi.
On je tu ideju ponovo pomenuo tokom sastanka sa britanskim premijerom Keirom Starmerom u Parizu 11. novembra. Eli Tenenbaum, istraživač sa Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) koji radi na pripremi Makronovog projekta, objašnjava da bi u misiji moglo da učestvuje pet brigada (oko 40.000 vojnika). Poljska bi mogla da preuzme komandu nad jednom od brigada.
Dva izvora su potvrdila plan Politiku
Makron će danas u Varšavi razgovarati sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom o raspoređivanju posleratnih mirovnih snaga u Ukrajini, potvrdio je Politiku evropski diplomata i francuski zvaničnik, želeći da ostane anoniman.
"Istina je", rekao je evropski diplomata na pitanje o izveštaju u kojem se tvrdi da dve zemlje razgovaraju o potencijalnim mirovnim snagama od 40.000 vojnika iz stranih zemalja. Diplomata nije pojasnio iz kojih zemalja bi vojnici mogli biti.
Međutim, visoki poljski zvaničnik, koji je takođe želeo da ostane anoniman, rekao je da su iznenađeni Makronovim predlogom.
"Ovo nije formula koja bi nam omogućila da donesemo takvu odluku", rekao je zvaničnik i dodao da o mirovnim misijama treba da odlučuju Ujedinjene nacije ili Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, a ne bilateralni razgovori sa francuskim predsednikom.
"Slanje poljskih vojnika u Ukrajinu imalo bi smisla samo u NATO formatu", dodao je on.
Tri modela garancija bezbednosti
"Postoje tri načina da se Ukrajini daju garancije bezbednosti. Prvi je 'nemački': primiti zemlju u NATO bez definitivnog definisanja granica, kao što je bio slučaj sa Saveznom Republikom Nemačkom 1955. Ali Amerika ne želi to, a ne radi ni Nemačka", upozorio je Grand.
"Drugi je 'izraelski' model: masovno snabdevanje Ukrajinom oružjem čak i nakon sklapanja mira. Ovaj model je neizvestan s obzirom na budžetske teškoće u SAD i Evropi. Treći je 'korejski' model: međunarodna mirovna misija koja više od 70 godina drži liniju razgraničenja između Južne i Severne Koreje", dodao je on.
Tokom sastanka u ponedeljak u Kijevu sa liderom CDU/CSU Fridrihom Mercom, koji će verovatno postati nemački kancelar, Zelenski je po prvi put rekao da bi takva posrednička misija mogla da garantuje bezbednost njegove zemlje, u očekivanju garancija NATO-a.
"Simbolično učešće Amerike je takođe važno"
"Zbog brzo rastućeg vojnog potencijala i geografskog položaja, Poljska postaje suštinski element takvog plana. Otuda i Makronova poseta Varšavi", uveren je Grand. Prema njegovim rečima, što više zemalja učestvuje u takvoj posredničkoj misiji, veća je šansa da se Rusija ne odluči na novi udar na Ukrajinu.
On napominje da bi čak i simbolično učešće Amerike u ovoj inicijativi bilo veoma važno. On veruje da će se inicijativi pridružiti i Nemačka nakon parlamentarnih izbora u februaru. Izgleda da je i Holandija zainteresovana za projekat.
Međutim, pitanje je koliko Makron, koji nema većinu ni u parlamentu ni u vladi, može da bude kredibilan partner u takvom projektu. Prema Ustavu Pete republike, predsednik, kao vrhovni komandant oružanih snaga, odlučuje o njihovoj upotrebi. Takođe odlučuje o spoljnopolitičkim pravcima i predstavlja Francusku na samitima EU i NATO.
Ali o budžetu odlučuje parlament, a bez usvajanja budžeta Francuska ne bi mogla da finansira svoje učešće u misiji.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO/Nevena Davidović)