Zdravstveno osiguranje, putovanje vozom i gorivo samo su neke od stvari koje će u Nemačkoj poskupeti sledeće godine. Penzije bi trebalo da se povećaju 1. jula. Zvanična prognoza povećanja penzija je oko 3,5 odsto. To, međutim, još nije sasvim izvesno, jer će Savezna vlada odrediti koliko će penzije zaista porasti na proleće, u zavisnosti od trenutne ekonomske situacije i kretanja plata. Tada će se dodatak na invalidsku penziju srazmerno povećati.
Već sada je izvesno da građani sa niskim primanjima od države dobiti veće subvencije za stanarinu. Mesečna naknada za stanovanje raste u proseku za 30 evra ili 15 odsto na prelazu u godinu.
Kupovna moć i ekonomija
Ne nazire se poboljšanje ekonomske situacije nakon prelaska godine. Stručni savet za procenu ukupnog privrednog razvoja nedavno je svoju ekonomsku prognozu smanjio na samo 0,5 odsto. Očekuje se stopa inflacije od 2,1 odsto. Iako se više ne očekuje toliki rast cena, stručnjaci nisu previše optimistični u pogledu kupovne moći potrošača. Malo je verovatno da će se prihodi u novoj godini tako značajno povećati kao nedavno.
"Privatna kupovna moć će verovatno rasti sporije nego 2024. zbog pada rasta plata", kaže Filip Šoermajer, ekonomista u "KfW Research".
Veća minimalna satnica i veća stambena naknada
Ipak, ima pozitivnih vesti za narednu godinu. Od 1. januara zakonska minimalna satnica poskupljuje sa 12,41 na 12,82 evra po satu. U nekim industrijama ljudi se takođe mogu radovati plusu. Od 1. jula minimalna zarada po satu za medicinsko osoblje će porasti na 20,50 evra, za kvalifikovane negovatelje na 17,35 evra, a za negovatelje na 16,10 evra.
Mini-džobersi ubuduće više neće smeti da zarađuju samo 538, već 556 evra mesečno. Godišnja granica zarade je 6.672 evra. Tu je i plus za pripravnike. Minimalna zarada po satu u prvoj godini obuke raste za 4,7 odsto na 649 evra mesečno. Visina naknada i socijalne pomoći ostaće nepromenjena i u 2025. godini.
Promene roditeljskog i dečijeg dodatka
U budućnosti će biti manje novca za neke majke i očeve koji ostaju kod kuće nakon rođenja deteta. Roditeljski dodatak trebao bi da ide samo parovima sa najvećim oporezivim godišnjim prihodom od 175.000 evra (ranije: 200.000 evra). Ovo novo ograničenje se primenjuje ako je dete rođeno 1. aprila ili kasnije.
Dečji doplatak od početka godine raste na 255 evra - to je pet evra više po detetu mesečno. Poreska olakšica za decu biće povećana za 60 evra na 6.672 evra. Sadašnji dečiji dodatak za porodice sa niskim primanjima takođe se povećava za pet evra na 25 evra mesečno.
Osnovni poreski odbitak će se povećati
Ukupno 130 novih pravila utiče na poreski zakonik. Reforma poreza na nekretnine stupiće na snagu u januaru 2025. godine. Neki vlasnici tada plaćaju više, drugi manje. Iznos zavisi od imovine, zgrade na njoj i opštinske procene. Ponekad postoje velike razlike između nemačkih gradova. U slučaju poreza na dohodak, bar je sprečena opasnost od povećanja zbog visoke inflacije.
Osnovna naknada se povećava za 312 evra na 12.096 evra, odnosno deo prihoda koji se ne oporezuje. Ostali ključni parametri poreske stope pomereni su za 2,6 odsto, tako da više poreske stope stupaju na snagu tek sa većim prihodima. Biće prilagođena i granica oslobođenja za zajednički prirez. Ista ostaje samo granica za porez na bogate, koji je i dalje iznad gornje poreske stope.
Veći doprinosi za osiguranike
Uprkos poreskim olakšicama, većina nemačkih građana imaće manje novca u džepu 2025. godine, prema proračunima Nemačkog ekonomskog instituta. Ovo je uglavnom zbog povećanja socijalnih doprinosa.
Zdravstveno osiguranje će verovatno postati znatno skuplje za mnoge osobe sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Prosečan dodatni doprinos, koji služi kao merilo za zdravstvene fondove, sledeće godine iznosiće 2,5 odsto, 0,8 procentnih poena više nego ranije.
Zdravstvena osiguravajuća društva sama određuju visinu dodatnog doprinosa za svoje osiguranike. "Techniker Krankenkasse", najveći u Nemačkoj sa preko jedanaest miliona osiguranika, najavio je povećanje stope doprinosa na 2,45 odsto. Za osiguranike dodatno opterećenje može biti nekoliko stotina evra godišnje. Ukoliko fond poveća stopu dodatnog doprinosa, članovi imaju posebno pravo prestanka.
Doprinosi za osiguranje za negu će od januara porasti za 0,2 procentna poena na 3,6 odsto. S druge strane, dodatak za negu - naknada za one kojima je potrebn nivo nege 2 i više, a koji se zbrinjavaju kod kuće - povećaće se za 4,5 odsto.
Ubuduće će se doprinosi za obavezno penzijsko osiguranje uplaćivati do mesečnog prihoda od 8.050 evra. Svako ko zarađuje više uplaćuje penzione doprinose samo do te granice. Granica doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu se povećava na 5.512,50 evra mesečno.
Mnogi privatni osiguranici takođe moraju da očekuju povećanje premije. Prema proceni Privatnog zdravstvenog osiguranja, troškovi će porasti u proseku za 18 odsto za oko dve trećine osiguranika.
Mogući veći troškovi za struju i grejanje
Cene rastu i u drugim oblastima života. Od 1. januara cena CO2 raste sa 45 na 55 evra po toni, a poskupeće i mrežarine. To ima posledice po kupce prirodnog gasa. Prema informacijama savetovališta za potrošače, domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 20.000 kilovat sati mora da se pripremi za prosečno 130 evra dodatnih troškova godišnje.
Međutim, mnogi dobavljači i dalje žele da snize cene od januara jer posle energetske krize mogu da kupe gas mnogo jeftinije. Naknade za struju će takođe porasti 2025. Ovde opet zavisi od toga da li će ih provajderi preneti dalje. Ulje za loženje poskupljuje i zbog poskupljenja CO2: rezervoar od 2.000 litara košta 64 evra više nego 2024. godine.
Benzin i putovanja vozom takođe poskupljuju
A vozači moraju da posegnu dublje u džep. Prema ADAC-u, zbog nove cene CO2, benzin će ubuduće biti skuplji za skoro 3 centa po litru, dok će dizel biti skuplji za dobra 3 centa. Odnedavno morate da plaćate više za osiguranje motornih vozila. Prema "Verivoxu", novi ugovori su koštali skoro četvrtinu više nego pre godinu dana. Razlog je naglo povećanje cena rezervnih delova i troškova radionica.
Putovanje vozom će takođe uskoro koštati više. Prema "Deutsche Bahnu", takozvane fleks karte su u proseku skuplje za 5,9 odsto. Pored toga, otkazivanje fleksibilnih cena podleže naplati naknade koja počinje sedam dana pre prvog dana važenja. Vozna karta Deutchlandticket sledće godine više neće koštati 49, već 58 evra.
Više poštarine, veći porez na cigarete
Poštarina za standardno pismo povećaće se za 10 centi i koštaće 95 centi, a ubuduće će poskupeti i slanje ostalih vrsta pisama i paketa Ovo se odnosi i na pušenje. Prema industrijskom udruženju BVTE, poresko opterećenje standardne kutije od 20 cigareta povećava se u proseku za 15 centi na prelazu godine. Duvanske kompanije obično podižu cene tokom cele godine, a podižu i cene e-cigareta.
BONUS VIDEO: