Sonda BepiColombo, koja pripada Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), snimila je nove fotografije Merkura izbliza tokom njegovog poslednjeg preleta malog suncem okupanog sveta.
Fotografije prikazuju planetu u zagrljaju ekstrema, otkrivajući detaljne poglede na trajnu tamu oivičenu rubovima kratera, obasjanu beskrajnom dnevnom svetlošću. Veruje se da unutar ovih senki leži sloj leda, koji čuva tragove onoga što bi nam moglo pomoći da bolje razumemo Merkurovu prošlost i potencijalno njegovu budućnost.
"U narednih nekoliko nedelja, BepiColombo tim će naporno raditi na otkrivanju što više Merkurovih misterija na osnovu podataka iz ovog preleta", rekao je Geraint Džons iz ESA.
Nakon što je kompletirala svoj set gravitacijskih asistencija, misija će ući u novu fazu i pripremiti se za prikupljanje podataka 2027. godine.
"Glavna faza misije sonde BepiColombo bi mogla početi tek za dve godine, ali šest preleta Merkura dalo nam je izuzetno vredne informacije o ovoj slabo istraženoj planeti", objasnio je on.
Merkur je neobična sfera stena, nešto veća od Meseca, a orbitira unutar kosmičkog "brka" našeg Sunca na prosečnoj udaljenosti od približno 58 miliona kilometara. Očišćena radijacijom i erodirana solarnim vetrom, njena atmosfera je siromašni film gasa koji se neprestano obnavlja dok meteoriti i plazma razdiru njegovu "kožu".
U podne temperature mogu dostići 430 stepeni, a bez značajne atmosfere za širenje i zadržavanje toplote, skrivene pukotine i hladnoća pred svitanje mogu dostići temperaturu i do minus 180 stepeni.
Ispod površine se nalaze tajne o kojim se može samo nagađati. Mehanizmi odgovorni za misteriozno magnetno polje, veliku količinu ugljenika koja može da formira debeo sloj dijamanata, neku vrstu aktivnosti koja bi mogla da izazove postepeno smanjenje planete...
Sonda BepiColombo pokrenuta je u oktobru 2018. godine i ima zadatak da prikupi podatke o Merkurovom magnetizmu, gasovitoj egzosferi i površinskim karakteristikama, što bi moglo pomoći da se objasne ove neobičnosti i još mnogo toga.
Kamere sonde snimile su veličanstvene fotografije ne samo unutrašnje površine planete, nego i vrhove oblaka Venere. Zajedno sa ovim fotografijama, astronomi su do sada prikupili dokaze o svetu koji vremenom postaje sve mračniji, a postoje i dokazi o privremenom podmlađivanju, kao i istorija vulkanskih erupcija.
Na jednoj fotografiji je Nathair Facula, dokaz jedne od najvećih vulkanskih eksplozija na Merkuru. Ova karakteristika je obežena otvorom prečnika od nekih 40 kilometara. Blizu je i krater Fonteyn, koji se formirao pre 300 miliona godina.
Sonda će se vratiti na Merkur 2026. godine kako ispustila ESA-in planetarni orbiter Merkur i JAKSA-in magnetosferski orbiter Merkur. Cilj je prikupljanje podataka iznad planete sa različitih visina i orijentacija tokom 2027. godine. Nijedna od letelica neće prići bliže površini planete od 480 kilometara, ali će to ipak biti najbliže što ćemo videti Merkur.
BONUS VIDEO: