Iluzije o bezbednosti Evrope su raspršene i Evropska unija mora odmah da počne da ulaže znatno više u svoju odbranu, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u obraćanju Evropskom parlamentu u utorak.
"Evropski bezbednosni poredak je duboko uzdrman, a naše iluzije su razbijene", rekla je čelnica Komisije poslanicima EP u Strazburu u debati o zaključcima prošlonedeljnog samita Evropskog saveta, evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i podršci Ukrajini.
Nakon završetka Hladnog rata, Evropa je smanjila izdatke za odbranu sa prosečnih više od 3,5 odsto na manje od polovine toga, napomenula je Fon der Lajen, podsećajući da su neki evropski političari verovali da Rusija može da se integriše u evropsku bezbednosnu i ekonomsku arhitekturu, dok su se drugi "nadali da se možemo neograničeno oslanjati na punu zaštitu Amerike".
"Vreme iluzija je prošlo"
"Mislili smo da uživamo dividendu mira. Ali u stvarnosti smo imali samo bezbednosni deficit. Vreme iluzija je sada prošlo. Evropa je pozvana da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu. Ne u nekoj dalekoj budućnosti već danas", poručila je čelnica Komisije. Fon der Lajen je navela da je ulaganje u evropsku odbranu neophodno zbog situacije u Ukrajini i da je hitno potrebno popuniti "rupe u ukrajinskom vojnom snabdevanju" i pružiti Ukrajini čvrste bezbednosne garancije.
Ali pitanje odbrane se ne tiče samo Ukrajine, već i bezbednosti cele Evrope i celog našeg kontinenta, rekla je ona. "Putin je više puta dokazao da je neprijateljski raspoloženi sused. Ne može mu se verovati, nego se može samo odvratiti. A znamo da ruski vojni kompleks proizvodi više od našeg. Kremlj troši više na vojne potrebe nego cela Evropa zajedno, dok je raspon pretnji sa kojima se suočavamo širi iz dana u dan", upozorila je Fon der Lajen.
"Zaključci sa prošlonedeljnog sastanka"
Predstavljajući zaključke sa prošlonedeljnog sastanka lidera zemalja članica EU i inicijative njene Komisije, fon der Lajen je navela da članice EU sada troše u proseku nešto manje od dva odsto BDP-a, dok analize pokazuju da se potrošnja za odbranu mora povećati na više od tri odsto. Najveći deo investicija može doći samo iz država članica, napomenula je ona i navela da se zbog toga predlažu nova fiskalna pravila po kojima zemlje članice mogu da izdvajaju dodatnih 1,5 odsto BDP-a u svoje budžete za odbranu.
Tako bi zemlje članice mogle da mobilišu do 650 milijardi evra u naredne 4 godine. Pored toga, države članice će moći da koriste novi SAFE finansijski instrument, odnosno odbrambene kredite EU u vrednosti od 150 milijardi evra u strateškim domenima kao što su protivvazdušna odbrana, razvoj dronova i sajber obrane. Ovim kreditima bi se finansirale kupovine od evropskih proizvođača po višegodišnjim ugovorima sa fokusom na zajedničke nabavke, objasnila je ona.
BONUS VIDEO: