Američki predsednik Donald Tramp rekao je da misli da Vladimir Putin želi mir. Ukrajina i njeni evropski saveznici ne veruju u to, dok je sam ruski lider tvrdio da želi mir – ali je odbio da ga formalizuje kada mu je ponuđena prilika.
Međutim, ono što Putin zaista želi je mnogo, mnogo veće.
Ruski predsednik nikada nije krio da veruje da Ukrajina ne bi trebalo da postoji kao nezavisna država i više puta je isticao da želi da se NATO vrati na svoju veličinu iz doba Hladnog rata.
Ali, više od svega, Putin želi novi globalni poredak – i želi da Rusija u njemu igra glavnu ulogu. On i neki od njegovih najbližih saradnika potekli su iz KGB-a, sovjetske obaveštajne službe. Nikada nisu zaboravili poniženje koje je donelo raspad Sovjetskog Saveza i nisu zadovoljni načinom na koji se svet oblikovao nakon toga.
Putin je došao na vlast tokom haotičnih devedesetih, kada se ruska ekonomija urušila i morala da bude spasena od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke – još jedno poniženje za nekadašnju supersilu.
Ali od 2000. godine, kada je Putin postao predsednik, stalni rast cena nafte učinio je Rusiju i mnoge Ruse bogatijima nego ikad pre. Rusija je dobila glas na globalnoj sceni – bila je primljena u G7, koji je potom preimenovan u G8.
Ali to nije bilo dovoljno za ruskog lidera, rekla je Kristine Berzina, direktorka Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država za CNN.
"Putin je bio spreman da sve to odbaci zbog viših geopolitičkih ciljeva", rekla je Berzina.
Rusija je izbačena iz G8, sankcionisana od strane Zapada i izolovana na globalnoj sceni zbog svoje agresije protiv Ukrajine.
Prema njenim rečima, za Rusiju nikada nije bilo dovoljno da bude "osma u G7".
"To se ne uklapa u rusko shvatanje sopstvene izuzetnosti. To je najveća zemlja na svetu, najbogatija u (prirodnim) resursima, pa kako može da bude samo jedan od igrača?" rekla je ona.
Šta Putin želi od pregovora sa SAD?
Ključno je imati na umu da su SAD napravile politički zaokret pod Trampom – a ne da se rusko razmišljanje fundamentalno promenilo.
Tramp želi da rat u Ukrajini što pre završi, čak i ako to znači dodatne teritorijalne gubitke za Kijev.
To znači da Putin nema mnogo toga da izgubi u pregovorima.
Tramp tvrdi da "Rusija drži sve karte" u ratu protiv Ukrajine, ali bojište je već dve godine u zastoju.
Iako Rusija ostvaruje male teritorijalne dobitke, sigurno ne pobeđuje – iako bi se to moglo promeniti ako SAD prestanu da snabdevaju Ukrajinu oružjem i obaveštajnim podacima.
"Putin je ušao u Ukrajinu misleći da će to biti laka, brza operacija. Tri godine kasnije, kontroliše 20% Ukrajine, ali po užasnoj ceni. Suštinski, Rusi gube. Međutim, Ukrajinci gube još brže", rekao je vodeći analitičar Mark Galeoti za CNN.
Za Putina i njegov najbliži krug, Trampova inicijativa za prekid vatre jednostavno je prilika za brzu pobedu dok se fokusiraju na dugoročne ciljeve, dodao je on.
"Putin je oportunista. On voli da stvara dinamične, haotične situacije koje izbacuju razne mogućnosti. A onda može da izabere onu koja mu se sviđa – i da promeni mišljenje", rekao je Galeoti.
Dugoročni plan
Putin i njegovi savetnici jasno su dali do znanja da se njihovi dugoročni ciljevi nisu promenili. I dok govore o miru, ruski zvaničnici insistiraju da se "korenski uzroci" sukoba u Ukrajini moraju "eliminisati".
U očima Kremlja, ti "uzroci" uključuju ukrajinski suverenitet, demokratski izabranog predsednika Volodimira Zelenskog i širenje NATO-a na istok u poslednjih 30 godina.
Putin je naredio punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine kako bi srušio kijevsku vlast i postavio pro-moskovsku administraciju. Cilj mu je bio da pretvori Ukrajinu u vazalnu državu poput Belorusije i spreči njeno pridruživanje EU i NATO-u.
Vojnim sredstvima nije uspeo da ostvari taj cilj – ali to ne znači da ga je napustio.
Umesto toga, mogao bi da pokuša da ga ostvari na drugi način.
"Najlakši način za Rusiju da postigne ono što želi u drugoj zemlji nije vojnom silom, već putem mešanja u izborne procese", rekla je Berzina, dodajući da je vrlo verovatno da će Moskva to pokušati nakon prekida vatre.
Zato Rusija stalno dovodi u pitanje legitimitet Zelenskog i insistira na održavanju izbora – i zato je Kremlj bio oduševljen kada je Tramp ponovio narativ i nazvao Zelenskog „diktatorom bez izbora“.
Rat sa Zapadom
Andrej Soldatov, ruski istraživački novinar i stručnjak za bezbednost koji živi u egzilu u Londonu, kaže da Putin i njegovi saradnici veruju da sada "mogu nešto da izvuku iz Trampa".
"Mogu da dobiju taktičke pobede, ali ne i ono što zaista žele – potpuno preuređenje bezbednosnog poretka u Evropi", rekao je on.
Za Kremlj, ovo nije rat sa Ukrajinom – već rat sa Zapadom.
"Za njih je sve veoma lično, jer su svi oni bili mladi KGB oficiri u vreme raspada SSSR-a. Izgubili su društveni status, pozicije u ruskom društvu, izgubili su zemlju, kako oni sada to opisuju – i bilo je to ogromno poniženje", rekao je Soldatov.
Putinova vizija sveta
Putin često koristi religijsku identitet Rusije da opravda svoje poteze. Lider Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril, jedan je od najglasnijih zagovornika rata.
"Nakon pada SSSR-a, Rusija je izgubila vezu sa pravoslavnim zemljama predaka i deo Putinovog projekta je da obnovi tu vezu", rekla je Monica Vajt, profesorka ruskih i slavističkih studija na Univerzitetu u Notingemu.
Putinova vizija Rusije nije samo teritorijalna ekspanzija, već želja da Rusija bude glavni igrač u novom poretku, zajedno sa Kinom, Iranom i drugim silama koje su spremne da uzdrmaju i destabilizuju Zapad.
Tramp je jasno stavio do znanja da veruje da najveće i najmoćnije zemlje treba da dobiju ono što žele. A Putin, kako se čini, smatra da mu upravo to ide u prilog.
BONUS VIDEO:
(MONDO/CNN)