Ne postoji zvanična definicija "ratne ekonomije", ali postoje mnogi pokazatelji. Ratna ekonomija znači da je država mobilisala svoje resurse, proizvodne kapacitete i radnu snagu kako bi podržala vojnu pripremu i proizvodnju uoči ili tokom rata. Najočiglednija ekonomska promena je preusmeravanje industrijske proizvodnje sa potrošačkih dobara na oružje, municiju i drugu vojnu opremu.
Pored tradicionalnog vojnog hardvera, moderno oružje zahteva ulaganja u tehnologiju i digitalne usluge poput softvera, analize podataka, satelitski sistemi i pouzdane internet infrastrukture, kaže Peni Nas, stručnjak za javne politike u američkoj organizaciji Nemački Maršalov fond.
Kako bi se time upravljalo, povećava se centralizovana državna kontrola nad ključnim industrijama i preraspodelom resursa. Ova kontrola omogućava vladama da daju prioritet sirovinama i preusmere ih na industrije i proizvode povezane sa ratom. Druge potrepštine, kao što su gorivo ili hrana, mogu se racionisati kako bi vojska imala prednost.
Ko ima koristi od ratne ekonomije?
"U pravoj ratnoj ekonomiji, svi elementi društva preusmereni su na odbranu domovine", kaže Nas. Ovo prilagođavanje je skupo i obično dovodi do velikog povećanja državne potrošnje za finansiranje svega. To može rezultirati većim zaduživanjem, inflacijom, povećanjem poreza i manjim sredstvima za socijalne izdatke.
Armin Štajnbah, saradnik briselskog istraživačkog centra Bruegel i profesor na poslovnoj školi HEC u Parizu, tvrdi da su najveći dobitnici kompanije fokusirane na vojne proizvode, digitalne tehnologije, informacije i obaveštajne poslove, farmaceutsku i medicinsku tehnologiju.
"Prelaz na ratnu ekonomiju može biti katalizator naučnog i tehnološkog napretka. Novi komunikacioni sistemi, mlazni motori, radari i napredak u obaveštajnim sistemima donose prednosti, a ove tehnologije utiču i na druge industrije", rekao je Štajnbah za DW.
Prelazak na ratnu ekonomiju
Prelazak sa civilne na ratnu ekonomiju može se desiti sporo ili brzo, u zavisnosti od situacije. Tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je imala prednost jer je unapred znala da će napasti i pripremala se. SAD, Velika Britanija i ostali saveznici su kasnili sa odgovorom i morali su ubrzano da nadoknađuju zaostatke.
Danas su Rusija i Ukrajina u sličnim situacijama. Rusija je značajno povećala vojnu potrošnju, pojačala proizvodnju vojne opreme i uvela kontrolu kapitala kako bi usporila odliv novca iz zemlje. Inflacija je porasla, a vlada je povećala javnu potrošnju kako bi održala civilnu ekonomiju.
Siromašnija Ukrajina je u još goroj situaciji. Kako je napadnuta, bori se za opstanak i ulaže daleko više u ratne napore. Ukrajina danas troši 58 odsto svog budžeta na vojne izdatke, napominje Štajnbah. Kao i Rusija, Ukrajina je mobilisala svoju radnu snagu, što je mnoge iskusne radnike udaljilo od tradicionalne proizvodnje. Na zahtev vlade, mnoge fabrike su pretvorene za proizvodnju oružja i municije.
Druge zemlje u režimu ratne ekonomije
Postoji niz drugih zemalja koje su u određenoj meri u režimu ratne ekonomije zbog trenutnih vojnih sukoba. Među njima su Mjanmar, Sudan i Jemen, gde besne građanski ratovi. Sukobi u Izraelu, Siriji, Etiopiji i Eritreji takođe su doveli do ekonomskih poremećaja jer su se tamošnje vlade fokusirale na vojne napore.
Izrael je povećao svoje izdatke za odbranu. Mnogi radnici su regrutovani za borbu, uklanjajući ih sa civilnog tržišta rada. Da bi finansirala ove troškove, vlada je povećala porez na dodatu vrednost (PDV), cene komunalnih usluga i poreze na imovinu.
Evropska unija je spremna da se ponovo naoruža
EU se nedavno aktivirala zbog slabljenja podrške SAD Ukrajini, NATO-u i Evropi uopšte. Posle decenija američke podrške Evropi, administracija Donalda Trampa se približila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. To je posebno zabrinulo evropske države koje su se oslanjale na transatlantske sigurnosne garancije.
Članice NATO-a, od kojih su 23 deo Evropske unije, jedva su uspele da odvoje dva odsto BDP-a za odbranu. Sada se ni taj procenat ne smatra dovoljnim.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 4. marta odbrambeni plan "Ponovno naoružavanje Evrope". Plan vredan 800 milijardi evra ima za cilj jačanje vojnih kapaciteta EU. Predviđeno je ukupno 150 milijardi evra kredita članicama EU. Pored toga, ublažavanje strogih pravila o budžetskom deficitu omogućiće zemljama da povećaju potrošnju, što bi moglo dovesti do dodatnih 650 milijardi evra vojne potrošnje u narednim godinama.
Nemačka spremna da poveća vojne investicije
Nemačka je 21. marta napravila značajan korak usvajanjem novih budžetskih pravila u Bundestagu. Od sada će vlada imati veću slobodu ulaganja u odbranu jer većina vojnih izdataka više neće biti ograničena fiskalnim pravilima. Korak je bio toliko veliki da je zahtevao promenu ustava zemlje i mogao bi doneti značajne promene u bezbednosnoj politici kontinenta. Peni Nas smatra da je na evropskom nivou potreban bolji pristup energiji i više koordinacije kako bi se izbegla nekoordiniranost različitih nacionalnih odbrambenih kapaciteta.
"Zajedničke nabavke i zajedničko istraživanje i razvoj trebalo bi da smanje troškove. Na političkom nivou se mnogo govori o povećanju vojnih kapaciteta Evrope, ali je to još u ranoj fazi. Evropa je krenula sa jake pozicije, sa jakim fiskalnim resursima i proizvodnim kapacitetima", objašnjava Nas.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo)