Kina je uspešno sprovela poljsko testiranje nenuklearne "vodonične bombe", razvijene od strane Istraživačkog instituta 705, koji je deo Kineske državne brodograditeljske korporacije (CSSC), objavio je 20. aprila 2025. South China Morning Post.
Eksperimentalno oružje koristi hemijsko jedinjenje poznato kao hidrid magnezijuma, koje je izazvalo moćnu lančanu reakciju stvarajući vatrenu kuglu temperature iznad 1000°C.
U središtu uređaja nalazi se hidrid magnezijuma, spoj bogat vodonikom (preko 7%), koji se aktivira konvencionalnim eksplozivima. Po detonaciji, dolazi do brzog termičkog raspada i oslobađanja vodonika, koji se momentalno zapali i stvori vatreni oblak.
Za razliku od klasičnog TNT eksploziva koji deluje delić sekunde, ovaj sistem proizvodi vatrenu stihiju u trajanju od preko dve sekunde - što je 15 puta duže od tradicionalne eksplozije iste mase.
Oružje omogućava precizno podešavanje intenziteta i prostornog dometa eksplozije, što ga čini prilagodljivim za razne borbene i taktičke situacije. Ključna prednost je potpuno odsustvo nuklearnih komponenti, što značajno smanjuje rizik po životnu sredinu i olakšava međunarodnu prihvatljivost.
Vojna i civilna primena
Testiranja su sprovedena u kontrolisanim uslovima i deo su šire strategije Kine da razvije oružje koje može da konkuriše Zapadu u preciznosti, efikasnosti i ekološkoj bezbednosti. Tehnologija takođe ima potencijalnu primenu i u civilne svrhe, uključujući borbu protiv požara ili neutralizaciju opasnih materijala nakon prirodnih katastrofa.
Ipak, najveći značaj se pridaje njenom vojnom potencijalu – posebno u okviru modernizacije Narodnooslobodilačke vojske Kine (PLA). Prema Lenta.ru, ovaj projekat je deo ambiciozne kampanje koja uključuje i razvoj hipersoničnih raketa i mikrotalasnog oružja.
Magnezijum-hidrid - ključ uspeha
Prema podacima portala News Mail, hidrid magnezijuma omogućava stvaranje dugotrajnih termalnih efekata koji daleko prevazilaze performanse TNT-a.
Naučnici naglašavaju da 2-kilogramski uređaj može proizvesti razorni efekat ravan mnogo većim i težim ubojnim sredstvima, što ga čini pogodnim za kompaktne ofanzivne sisteme.
Izvori sa portala АБН 24 dodaju da tehnologija može biti modifikovana za dejstvo na velikim teritorijama, čime dobija i strateški značaj u savremenom ratovanju.
Ovaj eksperiment potvrđuje ubrzan razvoj kineskog vojnog sektora i težnju Pekinga da prikaže tehnološki gde je ko u odnosu na SAD i Rusiju. Dok neki i dalje zveckaju zastarelim arsenalima i vode proksi ratove, čini sa da Kina menja pravila igre — naukom.
Kinezi tvrde da se ne radi se o agresiji. Radi se o sposobnosti, i tihoj samouverenosti koja dolazi s njom. Bez uranijuma, bez plutonijuma, samo čista hemija i inženjerska genijalnost. Vatrena lopta preko 1.000°C koja je trajala 15 puta duže od TNT-a, a sve je upakovano u uređaj težak samo 2 kg.
Poslednje testiranje nenuklearne vodonične bombe sa kontrolisanim plamenim dejstvom, visokom preciznošću i minimalnim ekološkim rizikom može označiti početak nove klase visokotehnološkog oružja za 21. vek.
BONUS VIDEO:
(Oružjeonline/Mondo)