Lice Fridriha Merca kada je saznao rezultate glasanja u Bundestagu govorilo je više od reči: šok, neverica, poniženje. Uprkos matematičkoj većini koju CDU/CSU i SPD imaju na papiru, Merc nije izabran za kancelara.
Koalicija ima 328 mesta, a Mercu je trebalo da prikupi 316 glasova da bi postao kancelar. Ali uspeo je da prikupi samo 310. Protiv njega je glasalo 307 poslanika, dok su tri bila uzdržana, a jedan listić je bio nevažeći. Priča se da je njegovu kandidaturu srušio tihi otpor iz njegovih redova.
Napetost u Bundestagu posle proglašenja rezultata mogla bi da se preseče nožem. Ovako nešto se nikada ranije nije dogodilo. Do sada su svi kancelari izabrani u prvom krugu.
Kako prenose nemački mediji, dok su predstavnici koalicione vlade ćutke i pognutih glava napuštali salu, predstavnici AfD-a su slavili ostajući na svojim mestima, sa osmehom na licima. "Merc mora sam da obezbedi većinu. Od nas nije dobio nijedan glas", rekao je potpredsednik AfD-a Tino Chrupalla, dok je Alis Vajdel otišla korak dalje i zatražila od Merza da odstupi i otvori put za nove izbore. Sličnog mišljenja je i levica.
Potpredsednik stranke Jan van Aken rekao je da Merc "ne ujedinjuje, već deli" i ocenio da nema kapacitet da zadobije poverenje građana. Slične su bile reakcije i iz redova Zelenih. Evropski poslanik Majkl Blos je sarkastično rekao: "Kakvo iznenađenje... Ko god deli tako dugo, očigledno ne može da ujedini zemlju". Bivša ministarka Renate Kunast (Zeleni) rekla je nemačkom TV kanalu Feniks da je Merc "ozbiljno oslabljen" i da sada treba preispitati ne samo njegovu kandidaturu već i odnos parlamenta sa AfD.
Za CDU/CSU i SPD ovo je poraz iznutra jer nisu mogli da računaju ni na glasove opozicije. Ko je izdao Merza? Odgovor je nepoznat jer je glasanje bilo tajno. A upravo ta anonimnost predstavlja najveći problem jer Merc ne zna kome da se obrati, ko ga je sabotirao i sa kim da razgovara. Bez ovih odgovora, priprema za drugi krug postaje gotovo nemoguća misija. Tehnički, novo glasanje je moguće istog dana. Međutim, kako saznaju "Frankfurter algemajne cajtung" i "Bild", malo je verovatno da će se to dogoditi.
Drugi krug će se najverovatnije održati tek u petak. Postoji i mogućnost da glasanje bude održano u sredu, ali bi za to prvo bilo potrebno odobrenje dve trećine poslanika, što znači da su potrebni glasovi AfD i Levice.
Istovremeno, Mercov raspored je već krcat i pitanje je da li će odložiti bilo koji od zakazanih sastanaka kako bi se posvetio političkoj krizi u zemlji.
U sredu je predviđeno da otputuje u Pariz i Varšavu, u četvrtak se obeležava Dan pobede nad fašizmom, a u petak je predviđeno da bude u Briselu. Jedno je sigurno: Unija ne želi da rizikuje da se fijasko ponovi u drugom krugu glasanja, jer bi to bilo pogubno za Mercov kredibilitet, ali i potencijalno za stabilnost cele koalicije.
U redovima Unije rezultat se tumači kao alarmantan signal. I pre glasanja, Merc se suočio sa kritikama zbog brojnih ustupaka SPD-u u koalicionim pregovorima, posebno po pitanju budžeta i migracione politike. Mnogi konzervativci veruju da je on izdao suštinska načela stranke.
Posle godina slabe i podeljene vlade pod vođstvom Olafa Šolca, mnogi su se nadali da će Merc dati novi zamah, preko potreban u trenutku kada je Evropi potrebna jaka i stabilna Nemačka. Jedna od glavnih kontroverzi je Mercovo prihvatanje velikih zaduživanja za finansiranje odbrambenih i infrastrukturnih projekata, što je u suprotnosti sa tradicionalnim fiskalnim konzervativizmom CDU.
Iako je njegov istorijski dogovor sa SPD-om i Zelenima o oslobađanju triliona evra za odbranu i infrastrukturu, uključujući 100 milijardi za nemačku zelenu tranziciju, hvaljen u inostranstvu, domaći konzervativci, uključujući omladinu CDU/CSU, smatrali su da se previše povinovao volji socijaldemokrata. Takođe, njegov ublažen stav o imigraciji, uključujući odustajanje od obećanja o strožim graničnim kontrolama, dodatno je podstakao nezadovoljstvo među članovima stranke koji su očekivali oštriji pristup.
Politička nestabilnost se prelila na berze. Njemački berzanski indeks DAKS je pao odmah po objavljivanju rezultata. Analitičari upozoravaju da su tržišta računala na stabilnost velike koalicije, a sada su suočena sa neizvesnošću. "Neki ljudi očigledno žele da gledaju kako zemlja gori", prokomentarisao je bivši poslanik Zelenih Volker Bek, aludirajući na moguću sabotažu iznutra.
Merc definitivno nije očekivao ovakav ishod. Dan ranije je uveravao da će svi koalicioni biti prisutni i glasati za njega. Lider SPD-a Lars Klingbeil bio je podjednako optimističan. Imamo većinu, baš kao što smo imali 1994. godine kada je Helmut Kol izabran sa četiri glasa", rekao je Merc. Ali istorija se nije ponovila.
Šolc ostaje kancelar sve dok njegov naslednik ne bude izabran, u tehničkoj funkciji. Ustav predviđa još dva moguća kruga. Bundestag ima 14 dana da izabere kancelarku apsolutnom većinom. Ako ni to ne uspe, sledi treći krug, u kome je dovoljna relativna većina. Ali onda odluku donosi predsednik države, koji može imenovati kancelara ili raspustiti parlament.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO)