U vreme kada je Evropa tonula u najmračnije dane svoje istorije, jedan čovek je pokazao koliko daleko humanost može da ide. Jevrejin Nikolas Vinton, britanski bankar sa urednim odelom i tihim držanjem, nije izgledao kao heroj. Ali ono što je učinio krajem 1930-ih godina u Pragu ostaje jedno od najsvetlijih poglavlja u istoriji 20. veka.
Na zimu 1938. godine, Vinton je otišao u Čehoslovačku, tada pod sve većom pretnjom nacističke okupacije. Ono što je video promenilo je tok njegovog života, kao i života stotina dece. U izbegličkim kampovima zatekao je na hiljade jevrejskih porodica koje su bežale od nacističkog progona. Scene koje je zatekao naterale su ga da krene u akciju.
Za samo nekoliko meseci, organizovao je kompleksnu operaciju evakuacije dece iz Čehoslovačke u Veliku Britaniju. Putem železnice i uz podršku britanskih porodica koje su ih prihvatale, uspeo je da spasi 669 mališana. Bio je to podvig bez presedana, poznat kao "češki Kindertransport".
Samo jedan voz nije krenuo
Vintona je u Prag pozvao njegov prijatelj Martin Blejk, učitelj u Vestminsterskoj školi i član Britanskog komiteta za izbeglice iz Čehoslovačke. Blejk je upoznao Vintona s Dorin Voriner koja je Vintonu pokazala pretrpane izbegličke kampove.
Radeći iz svoje hotelske sobe, često slušajući molbe dok se brijao, Vinton je prikupio prijave. Vratio se u London s imenima dece i danonoćno prikupljao novac, a pronašao je i hraniteljske porodice koje su spremne da brinu o deci do njihove 17. godine. Verovao je da vreme samo što nije isteklo pre nego što nacisti napadnu Čehoslovačku kršeći Minhenski sporazum iz septembra 1938. godine.
Prvi transport dece iz Praga vazduhom bio je 14. marta 1939. godine, samo dan pre nego što je Treći Rajh napao Čehoslovačku, integrišući češke teritorije u Nemačku i stvarajući od Slovačke državu marionetu. Između marta i avgusta, Vinton i njegove kolege su organizovale još sedam transporta železnicom. Poslednji transport je napustio Prag 2. avgusta 1939. godine, mesec dana pre izbijanja Drugog svetskog rata.
Nikolas je najviše žalio što je poslednji voz sa 250 dece, koji je trebalo da krene početkom septembra 1939. godine, sprečen da pođe kada je napadnuta Poljska. Veruje se da su svi poginuli zajedno sa 1,1 milion čeških Jevreja u Aušvicu.
Tajnu krio godinama
Vinton je bio veoma skroman i neupadljiv čovek koji nije voleo da se hvali svojim dostignućima.
Zapanjujuće je da o tome godinama nije govorio. Tek 1988. godine, kada je njegova supruga u potkrovlju pronašla kutiju sa dokumentima, spiskovima dece i pismima roditelja, svet je saznao za ono što je učinio. Snimak iz BBC emisije "That’s Life!", u kojoj je okružen sada već odraslim osobama koje je spasao, postao je simbol tihe, ali nesvakidašnje hrabrosti.
Voditeljka najpre priča o njegovom herojskom delu i otkriva da je on spasao stotine dece iz okupacije. Zatim ga iznenadi pitanjem:
"Da li možda sedite pored nekoga kome dugujete život?"
U tom trenutku ona kaže da svi ljudi koji sede oko njega. Tada već odrasli ljudi - pripadaju grupi dece koju je on spasao. Cela publika ustaje, a Vinton, iznenađen i duboko dirnut, gleda oko sebe. To je prvi put da je video mnoge od njih nakon 50 godina. Taj trenutak je postao simbol ljudskosti, hrabrosti i tihe dobrote.
Nikolas Vinton nije bio političar, vojni lider ni poznata ličnost. Bio je običan čovek koji je odbio da okrene glavu. Njegova priča nije samo podsetnik na ono što je bilo - ona je lekcija o tome koliko pojedinac može da promeni svet. Ne spektakularnim gestovima, već odlučnošću da učini pravu stvar, onda kada je to najpotrebnije.
"Vintonova deca"
Većina dece čiji je život spasio prvi put su čili za Vintona posle pomenute emisije. Upravo tada su poželeli da se sretnu sa njihovim herojem.
Mogućnost da vide Vintona lično dala je odrasloj deci "pravi osećaj zatvaranja, posebno za ljude koji više nikada nisu videli svoje roditelje. On je zapravo postao svima deda", rekla je Eva Padok jedna od spasene dece, prenosi Gardijan.
Vinton se zbližio sa mnogima od njih, a grupu su nazivali "Vintonova deca". Neki su postali prijatelji sve do njegove smrti 2015. godine u 106. godini.
Neka deca su pronašla sopstvene načine da odaju počast Vintonu.
"Jedno od mojih unučadi zove se Nikolas, a jedno od mojih praunučadi zove se Artur Vinton", kaže Fildsend.
BONUS VIDEO: