Nemački "Špigel" i danski istraživački portal "Danvoč" dobili su pristup stotinama detaljnih planova koji otkrivaju kako Rusija sprovodi opsežnu modernizaciju nekih od najosetljivijih nuklearnih postrojenja na svetu.
Malo ljudi zna toliko o ruskom nuklearnom arsenalu kao Danac Hans M. Kristensen, koji najnovije otkriće naziva "apsolutno neverovatnim" - da je uopšte bilo moguće pronaći tako detaljne informacije o ruskim nuklearnim postrojenjima. Kao direktor Projekta nuklearnih informacija pri Federaciji američkih naučnika, američkom tink-tenku koji se zalaže za globalno nuklearno razoružanje, Kristensen decenijama prati stanje nuklearnih arsenala.
"Ovo je najdublji uvid u strukturu takvih objekata koji sam video u javnosti. Moramo se vratiti sve do 60-ih i 70-ih godina, kada sam video slične dizajne. Ali videti to sada na novim sistemima - to je potpuno novo poglavlje", rekao je.
Najdetaljniji prikaz do sada
Dokumenti prvenstveno otkrivaju obim ruske modernizacije. Navode se isporuke ogromnih količina čelika, peska, cementa, cigle i izolacije, kao i osetljivijih komponenti - kao što su IT sistemi, električne instalacije i infrastruktura za vodu, grejanje i ventilaciju.
Detaljno su opisani bezbednosni sistemi: trostruke električne ograde oko baza, senzori za seizmičku aktivnost i zračenje, vrata i prozori otporni na eksploziju, armiranobetonske zgrade, alarmni sistemi sa magnetnim kontaktima i infracrvenim senzorima. U nekim slučajevima, navedene su čak i vrste i lokacije kamera za nadzor u zatvorenom prostoru.
U dokumentima je takođe detaljno opisan unutrašnji raspored: gde vojnici jedu, spavaju i koriste toalete, gde se odmaraju, koju opremu koriste (uglavnom trake za trčanje i tegove), koje igre igraju (šah, damu) i koji se znakovi nalaze na zidovima ("Stoj! Okreni se! Zabranjena zona!", "Vojna zakletva", "Pravila za održavanje obuće"). Precizirano je gde se u podrumima nalaze zaštitna oprema i oružje, gde se nalaze komandne sobe i koje su zgrade povezane podzemnim tunelima.
"Materijal poput ovog predstavlja vrhunske obaveštajne podatke", kaže Filip Ingram, bivši pukovnik britanske vojske i bivši komandant bataljona vojne obaveštajne službe.
"Ako razumete kako funkcioniše snabdevanje strujom ili vodom i kako su sistemi međusobno povezani, možete otkriti slabosti - i pronaći tačku napada", kaže on.
Ozbiljno kršenje bezbednosti
U decembru 2020. godine, ruski parlament je usvojio zakon o pooštravanju pravila javnih nabavki za vojsku, nakon što je otkriveno da se poverljive informacije prečesto dele u tenderima. Otprilike u isto vreme, Ministarstvo odbrane je pokrenulo zatvorenu bazu podataka za vojne nabavke, dostupnu samo registrovanim ruskim kompanijama.
Uprkos tome, zaposleni u vojno-građevinskim kompanijama nastavili su da objavljuju osetljiva dokumenta u javnoj bazi podataka.
"Danvoč" i "Špigel" su pronašli planove za strateške nuklearne baze priložene uz tendere još u leto 2024.
"Činjenica da ste uspeli da ih pronađete znači da je došlo do ozbiljnog propusta u procesima i procedurama", kaže Ingram.
"Ovakva dokumenta, koja se odnose na izuzetno osetljive vojne projekte, nikada nisu smela biti javno dostupna ni u kom obliku. Njihova vrednost je ogromna", dodao je.
Tom Roset, stručnjak za rusku bezbednosnu politiku i glavni predavač obaveštajnih studija na Norveškoj vojnoj akademiji se slaže sa njim.
"Ovo su informacije koje bi Rusija razumljivo želela da drži u tajnosti. To ne umanjuje vrednost objekata, ali ih čini ranjivijim."
Prema izvorima "Danvoča" i "Špigela" modernizaciju ruske nuklearne energije pažljivo prate zapadne obaveštajne službe - uključujući i Dansku.
"Danska vojnoobaveštajna služba (DDIS) pažljivo prati razvoj ruskih vojnih kapaciteta, uključujući nuklearne objekte. Rusija je sve više zavisna od nuklearnog oružja, koje igra sve istaknutiju ulogu u odvraćanju Zapada, što je posledica iscrpljivanja konvencionalnih snaga", saopštila je DDIS.
Fundamentalna promena u bezbednosnoj stvarnosti
Prema rečima Roseta, dokumenti potvrđuju da modernizacija ruskih strateških nuklearnih snaga nije samo retorika. U vreme kada Rusija vodi rat u Evropi, a evropske zemlje masovno povećavaju svoje vojne budžete, javnost mora da zna šta se dešava u ruskim nuklearnim bazama.
"Važno je da pravilno razumemo situaciju, jer mnogi još uvek ne vide da Evropa prolazi kroz fundamentalnu promenu bezbednosne politike", kaže Roset.
"Zato treba jasno staviti do znanja da je Rusija modernizovala svoj nuklearni arsenal. Na kraju krajeva, tokom rata u Ukrajini, nekoliko puta su pretili nuklearnim oružjem. To je u javnom interesu - posebno zato što su promenili svoju nuklearnu doktrinu i sada imaju niži prag za upotrebu."
Kristensen, međutim, ističe da modernizacija prvenstveno zamenjuje zastarele sovjetske sisteme - i ne menja fundamentalno krhku ravnotežu među nuklearnim silama. Međutim, važno je pažljivo pratiti šta se dešava u ruskim bazama. Pogotovo nakon što su međunarodni sporazumi o kontroli naoružanja propali i inspekcije objekata bile zamrznute. Nije bilo inspekcija između SAD i Rusije od aprila 2020. godine.
Zato dokumenti koje su pronašli "Danvoč" i "Špigel" mogu biti ključni za razumevanje ruskih namera.
"Važno je znati šta Rusi rade. Koja je svrha njihovih sistema? Da li infrastruktura govori nešto o doktrini i da li je ono što govore istina? Opasno je reagovati prebrzo. U tom kontekstu, dokumenti poput ovog mogu imati ogromnu vrednost."
"Posle nas - tišina"
Prema izvorima iz evropskih bezbednosnih struktura, ruske Strateške raketne snage čine osnovu njenog nuklearnog arsenala. Pored teških raketa koje se mogu lansirati iz silosa ili mobilnih sistema, Rusija takođe poseduje nuklearno oružje koje se lansira iz aviona i podmornica. Raketne snage broje više od 50.000 vojnika, podeljenih u tri armije, 12 divizija i više od 40 pukova.
Približno 900 operativnih bojevih glava i interkontinentalnih raketa koje ih mogu nositi prvenstveno imaju psihološku funkciju. Teoretski su upotrebljivi, ali većina stručnjaka smatra da bi to brzo dovelo do globalnog nuklearnog rata. Upravo zato se ove sile doživljavaju kao poslednja linija - čista sila razaranja koja se aktivira kada sve ostalo zakaže. Njihov zvanični moto to potvrđuje: "Posle nas - tišina".
Zapadni stručnjaci i dalje smatraju da je rizik od nuklearnog rata nizak. Čak ni Putin, veruju oni, ne želi totalni rat koji bi uništio Rusiju. Više puta je rekao da Rusija neće biti prva koja će upotrebiti nuklearno oružje, ali da se sprema za odgovor. Pretnja međusobnim uništenjem je decenijama bila ključ stabilnosti među silama - ali i sredstvo političkog pritiska.
"Bez tog aduta, ruska spoljna politika bi izgledala veoma drugačije", rekao je jedan visoki izvor iz bezbednosnih službi NATO-a. Po njegovom mišljenju, pitanje je da li bi Rusija uopšte napala Ukrajinu da nije imala ovaj alat zastrašivanja.
"Danvoč" i "Špigel" su zatražili komentar od ruskog Ministarstva odbrane - da li smatraju da je u pitanju kršenje bezbednosti i da li dokumenti otkrivaju ranjivost baza. Još nisu dobili odgovor.
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)