Ukrajinska manekenka Marija Kovalčuk (20) podelila je potresnu ispovest o brutalnom prebijanju koje je doživela u Dubaiju, a za napad su, kako tvrdi, odgovorni sinovi donjeckog biznismena i pripadnici ruske "zlatne mladeži". U razgovoru za ukrajinske medije, Marija je navela da su je mladići pod dejstvom alkohola i droge zatvorili u hotelsku sobu, zabranili joj da izađe, a kada je pokušala da pobegne, brutalno su je pretukli. Trenutno je na rehabilitaciji u Norveškoj, vezana za invalidska kolica.
U pitanju su Artem i Oleg Papazov, sinovi Olega Papazova, donjeckog biznismena poznatog kao jednog od najuticajnijih i najbogatijih poslovnih ljudi u regionu. Oleg Papazov je svoju karijeru gradio na poslovima u sektoru energetike i nekretnina, a trenutno živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je uspešno proširio svoje poslovne interese. Uprkos bogatstvu i moći njegove porodice, njegovi sinovi suočavaju se sa ozbiljnim optužbama zbog nasilja nad Marijom Kovalčuk.
Ko je Oleg Papazov?
Tokom školskih godina, biznismen Oleg Papazov je sanjao da napusti Sovjetski Savez i uporno je sledio svoj san. Sada živi u UAE. Oleg Genadijevič Papazov je rođen 8. oktobra 1961. godine u Donjecku. Obrazovanje je stekao na Donjeckoj višoj vojno-političkoj školi inženjerskih i signalnih trupa. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, rođeni Donbasac se preselio u Rusiju i otvorio sopstveni biznis.
Papazov se bavi preduzetničkom aktivnošću od 1990-ih. Rođeni Ukrajinac je razvio ugostiteljski posao, trgovao duvanskim proizvodima i lekovima, izdavao nekretnine u zakup. Kompanije Olega Genadijeviča nalazile su se u Petropavlovsku Kamčatskom, Moskvi i Sevastopolju.
Zajedno sa svojim najstarijim sinom Olegom, uspešan biznismen je 2008. godine otvorio lanac pekara, razvijajući franšizu "Sinabon". Deset godina kasnije, Papazovi su kontrolisali 120 prodajnih mesta u Rusiji i Belorusiji, ali pokušaj ulaska na evropsko tržište završio se neuspehom. U svom blogu, Oleg Olegovič je naveo da je upravo on "doneo ukusne lepinje sa cimetom u Rusiju".
Lični život
Biznismen ne krije svoj lični život. Trenutno je Oleg Genadijevič oženjen Svetlanom Aleksejevnom Papazovom, rodom iz Kamčatke. Ona se bavila preduzetničkom aktivnošću. Supružnici mnogo putuju i koriste privatni avion za prevoz.
Papazov najstariji sin, Oleg Olegovič, je osnivač grupe kompanija MegaGrup, srećno je oženjen manekenkom Anabelom (Anastasijom) Belikovim, zajedno imaju sina. Na veb-sajtu Snob, Oleg je napisao da ima tri mlađa brata i sestru. Njihove fotografije se mogu naći na društvenim mrežama vlasnika zaštitnog znaka Sinabon - to su Georgij, koji se školovao u SAD, Polina, koja je studirala u Velikoj Britaniji, Artem (rođen 2006. godine) i Pavel (rođen 2008. godine).
"Sinabon"
Sinabon je američki lanac prodavnica i kioska sa pekarskim proizvodima, koji se obično nalaze na mestima sa velikim pešačkim prometom, kao što su tržni centri, aerodromi i odmorišta. Glavni proizvod kompanije je cimet rolnica. Zaključno sa decembrom 2017. godine, bilo je više od 1.200 Sinabon prodavnica u 48 zemalja. Sedište kompanije nalazi se u Sandy Springsu, država Džordžija, Sjedinjene Američke Države.
U intervjuu iz 2018. godine, Oleg Papazov govori o tome kako je 2008. godine, zajedno sa ocem, pokrenuo lanac pekara Sinabon u Rusijim, a prvi put je lepinju sa cimetom probao dok je studirao pravo u Americi. Nakon toga odlučio je da pokrene biznis.
"Studirao sam pravo, a istovremeno sam bio zainteresovan za razne proizvode koji bi mogli da se donesu u našu zemlju. Jednog dana, prijatelj je pozvao: postoji tako jedinstven proizvod, odlične pekare, voleo bih da napravim nešto slično u Rusiji. Kontaktirali smo američku kancelariju, rekli su nam da neće biti moguće otvoriti jednu pekaru u Rusiji, ali da traže generalnog partnera. Kasnije sam došao u Moskvu, sreli smo se u kuhinji mog oca, koga smo takođe počeli da agitujemo da učestvuje. On je preduzetnik i, neću da krijem, jako sam računao na njega. Mom ocu se projekat dopao, i otvorili smo porodični biznis. To je bilo 2008. godine. Prvi ugovor je potpisan za 60 pekara, jer je bilo potrebno otvoriti najmanje 7 svojih pekara", rekao je on pre 7 godina i dodao:
"Potpisali smo master franšizni ugovor: plaćate veliku sumu - teritorijalni doprinos, a zatim se razvijate prema rasporedu. Bili smo ispred rasporeda razvoja. Otvorili smo našu prvu pekaru leta 2009. u tržnom centru na Beloruskoj u Moskvi. 60-ta je već bila otvorena do kraja 2011. godine. Mnogo smo eksperimentisali sa lokacijom, prvih nekoliko rolnica sa cimetom je bilo grudvasto. Još nismo razumeli sve specifičnosti. Amerikanci su se, na primer, aktivno razvijali na železničkim stanicama. Otvorili smo na Kurskom - nije uspelo, bila je velika razlika u preseku potrošača: beljaši (piroške sa mlevenim mesom) su se prodavali u blizini za 15 rubalja, a naši Sinaboni su bili za 1,5–2 dolara, malo ko ih je kupovao. Tamo smo bili na nuli, i to samo zahvaljujući čaju i pivu. Imali smo i neuspešno iskustvo na Beloruskoj, međutim to nije bilo mesto gde su se ljudi zadržavali, jer nemaju vremena da stanu i popiju čaj. Još jedna neuspešna lokacija bila je u restoranskom delu RIO, tu nismo verovali Amerikancima. Rekli su da njihov koncept ne funkcioniše u restoranima, a mi smo insistirali da će kod nas funkcionisati. Ali, nažalost, nije uspelo", istakao je Oleg i objasnio zato to nije uspelo:
"Jer Sinabon nije kompletan obrok, već dezert. Ljudi idu u restoran po predjelo, drugo jelo, kompot, dok će malo ko otići samo po dezert. Sinabon je impulsivna kupovina: prolazite, osetite slatki miris, vidite lepa peciva - zastanete i kupite. 60% kupaca su žene, to su devojke starije od 18 godina koje se sastaju sa prijateljicama posle posla ili škole da piju čaj. A prilično veliki procenat je za poneti. Kada se brend već dokazao, ljudi dolaze posebno po kutije da ponesu kući, da obraduju svoju porodicu ili goste", ističe.
Prvi uspešni Sinabon u Rusiji otvoren je u tržnom centru Metropolis, a njegova popularnost i veliki prihodi brzo su ga učinili događajem u gradovima poput Krasnojarska i Vladivostoka.
"Prvi uspešni Sinabon, koji je odmah zaživeo, otvoren je u tržnom centru Metropolis, na Starom Arbatu i u Tverskoj ulici. A onda smo imali lokal na Tverskoj, na Puškinskom trgu. Sada nismo tamo, nismo se dogovorili o zakupu kada je istekao prvi ugovor. Ali smo zaradili mnogo novca na toj lokaciji. Prva pekara pod franšizom otvorena je u Vladivostoku 2010. godine. Ona i dalje radi. Za ruske gradove, pojava Sinabona je bio događaj. Ako otvorimo, na primer, na Prospektu Mira u Krasnojarsku, o tome pričaju nekoliko nedelja. Obim prihoda je bio fenomenalan, 150 hiljada dolara mesečno od male pekare. Isplatili smo se za 3 meseca. Kurs dolara je tada, naravno, bio drugačiji"
Na početku 2018. godine bilo je čak 120 Sinabon lokala u Rusiji.
"Više od desetak je mojih Sinabon pekara. Glavni ulog je na franšizu. Generalno u Rusiji i Belorusiji kontrolišemo oko 170 restorana i pekara, i planiramo godišnji rast od 15-20%", istakao je tada on.
Oleg Papazov je u intervjuu istakao kako matične kompanije vlasnika brendova kontrolišu njihovo poslovanje - Amerikanci retko dolaze, uglavnom prate stvari putem redovnih konferencijskih poziva, dok Finci održavaju češće lične kontakte i detaljnije nadgledaju rad na operativnom nivou.
"Amerikanci su prilično lojalni, retko nam dolaze, par puta godišnje, ili menadžment, ili operacije, ili marketing. Svake nedelje su konferencijski pozivi sa Amerikancima o razvoju i marketingu: koji prodajni objekat se planira za otvaranje, zašto je negde opao prihod itd. Nedeljni pozivi o marketingu: koji novi proizvodi izlaze, koje nove promocije, materijali, da li će odgovarati našem tržištu ili ne, kako je prošla prethodna promocija, oglašavanje. Nekoliko puta godišnje dolazi operativni tim da se uveri da je sve u redu. Veruju nam, radimo već mnogo godina, nemaju svog predstavnika ovde", rekao je Oleg 2018. godine i dodao:
"Finci su malo drugačiji. Imaju manje aktivan vrh, to je porodični posao. Ali imam prilično dobar odnos sa vlasnicima, sastajem se sa njima jednom godišnje u Finskoj ili u Rusiji, razgovaramo, pijemo čaj, rukujemo se. Detaljniji rad se obavlja na operativnom nivou, srećom Finska nije daleko: imaju menadžere koji govore ruski, često dolaze, proveravaju, šalju izveštaje. Sve to nam omogućava da dobijemo objektivniju sliku", istakao je.
Šta se desilo u Dubaiju?
Prema Marijinoj priči, planirala je da se iz UAE vrati na Tajland, gde je tada živela, ali je propustila let. Dan ranije upoznala je Artema Papazova, koji joj je ponudio da je preveze očevim privatnim avionom, i predložio da prenoći u njegovoj hotelskoj sobi, gde je bila planirana žurka.
Među gostima su bili 19-godišnja Aleksandra Mertsalova, koja se bavila kriptovalutama, 16-godišnja kozmetičarka iz Kijeva Milena Dolganova, Belorus Aleksandar Lopticki i stanovnik Omska Aleksej Krašenjinikov (koji je ubrzo otišao i nije učestvovao u kasnijim dešavanjima).
Nakon što su pili viski i koristili "belu supstancu", izbezumljeni Artem i Aleksandar su rekli Mariji da je sada "njihova svojina", pa su počeli da je svlače i tuku. U tom trenutku Mertsalova je napustila žurku, obučena u Marijinu haljinu. Kovalčuk je uspela da pobegne iz sobe u hotelskom bade mantilu.
Pokušala je da se sakrije na gradilištu i tamo je, kako kaže, čula glasove onih koji su je gonili, ali se ne seća šta se tačno desilo – pretpostavlja da su je pretukli ili gurnuli s visine. Takođe veruje da su svedoci možda pomešali nju i Aleksandru jer su nosile istu odeću. Učesnici žurke su saslušani od strane policije UAE, ali su ubrzo pušteni. Marija, koja se trenutno leči u Norveškoj, i njena majka traže da se sprovede detaljna istraga i kazne mladići koji su, kako kažu, mogli da je ubiju.
BONUS VIDEO: