Sjedinjene Američke Države će definitivno smanjiti broj svojih vojnika u Nemačkoj, a to otvara važne probleme za vladu u Berlinu. Zbog toga je ministar odbrane Boris Pistorijus, koji je nakon sastanka sa svojim američkim kolegom Pitom Hegsetom sa puno pesimizma otkrio da su se dogovorili o bliskoj koordinaciji o tome "kako možemo korak po korak sprovesti takvu odluku, ako do nje dođe".
Za Nemačku, američka vojna podrška je de fakto bila kamen temeljac nacionalne sigurnosti, još od Hladnog rata do danas. S obzirom na decenije zanemarivanja sopstvenih odbrambenih snaga, ekonomski prva sila EU u velikoj meri zavisi od američkih snaga. Isto važi i za Evropu.
Prema podacima Američke evropske komande (EUCOM) u Štutgartu, SAD trenutno imaju skoro 84.000 aktivnih vojnika u Evropi. Problem je što Vašington šalje kontradiktorne poruke o tome, što izaziva nervozu od Berlina i Pariza do Varšave i Viljnusa.
Kada je kancelar Fridrih Merc posetio Belu kuću u junu, Donald Tramp ga je uverio da američka vlada ne razmišlja o povlačenju svojih vojnika, ali je onda, tokom Pistorijusove posete Vašingtonu, stigla potpuno drugačija poruka: SAD trenutno preispituju raspoređivanje trupa u inostranstvu i razmatraju premeštanje iz Evrope u Indo-Pacifik.
Prema nezvaničnim informacijama iz Pentagona, u toku je revizija globalnog vojnog raspoređivanja pod vođstvom Elbridža Kolbija, koji važi za zagovornika oštrog stava prema Kini. To bi moglo da uključi povlačenje 20.000 vojnika koje je administracija Džoa Bajdena poslala u Evropu nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Odbrambena struktura u Evropi
Problem je što čak ni saveznici SAD nemaju informacije o mogućim rokovima. Francuski predsednik Emanuel Makron, kada su ga pitali da li zna nešto o planu povlačenja, sarkastično je odgovorio: "Ne. Bilo bi lepo znati."
Američka vojska u Nemačkoj ima veliku vazduhoplovnu bazu u Ramštajnu, koja služi kao polazna tačka za operacije na Bliskom istoku, u Iraku i Africi. U Landštulu se nalazi važna vojna bolnica, dok se u Visbadenu i Štutgartu nalaze komandni centri za operacije u Africi i Evropi. Grafenver je najveći vojni poligon NATO-a, a Pit Hegset je u prošlosti bio raspoređen tamo. U Rajndalemu se nalazi eskadrila lovaca F-16 Kampflugcojge, a u Buhelu su stacionirane nuklearne bojeve glave, koje bi trebalo da odvrate Rusiju od ideje o napadu na Evropu. Sve ove snage su deo odbrambene strukture NATO-a u Evropi.
Povećanje izdataka za odbranu
Da bi umirila Trampa, Mercova vlada je u junu objavila planove za povećanje vojnih izdataka sa oko 86 milijardi evra u 2025. godini na oko 153 milijarde evra do 2029. godine - čime će se povećati na oko 3,5 odsto BDP-a kako bi se ispunili ciljevi NATO-a i podržale obaveze u vezi sa zajedničkom infrastrukturom. Prema Politiku, taj napor je, za sada, umereno uspešan.
"Nemačka vlada je od samog početka očigledno nastojala da ponovo uspostavi blisku saradnju sa SAD", objasnio je Politiko, ukazujući na koordinisani pritisak kancelara Fridriha Merca, Pistorijusa i ministra spoljnih poslova Johana Vadefula.
Merc je početkom jula pozvao Trampa da obezbedi isporuke oružja Ukrajini i izgleda da je uspeo u svom pokušaju da ostane u milosti prevrtljivog američkog predsednika. Kada se sastao sa Trampom tokom svog debitantskog putovanja u Vašington kao kancelar, pokrenuto je i pitanje budućeg prisustva američkih trupa u Nemačkoj. Upitan da li su smanjenja na dnevnom redu, Tramp je rekao: "Oduvek sam govorio da Evropa mora da učini više,ali Njemačka se pojačava. Videćemo šta ima smisla u budućnosti."
BONUS VIDEO: