Moldavci danas izlaze na parlamentarne izbore i odlučuju da li će nastaviti putem ka Evropskoj uniji ili će se ponovo približiti Rusiji. U pitanju su veoma napeti izbori sa neizvesnim ishodom, a obe strane međusobno se optužuju za manipulacije i pokušaje zastrašivanja.
Izbor između EU i Rusije
Proevropska predsednica Maja Sandu, čija Stranka akcije i solidarnosti (PAS) vodi u anketama, ali je izgubila deo podrške koju je imala nakon ubedljive pobede 2021. godine, ranije ove nedelje oglasila je uzbunu.
Optužila je Moskvu da je potrošila "stotine miliona evra" kako bi kupila glasove, organizovala kampanje dezinformacija na internetu i podstakla nasilje.
Prema rečima Igora Botana, direktora moldavskog tink-tenka Adept, Moldavija "nikada nije bila svedok ovakvog nivoa stranog mešanja u izbornu kampanju" od sticanja nezavisnosti 1991. godine.
I Evropska unija je u četvrtak optužila Rusiju za "duboko mešanje" u izbore. Moskva je te optužbe odbacila, tvrdeći da moldavske vlasti šire antirusku retoriku.
Premijer Dorin Rečan izjavio je da je moldavska policija od 1. avgusta sprovela više od 600 pretresa povezanih sa pokušajima izborne korupcije i destabilizacije, pri čemu je uhapšeno više desetina ljudi.
Dodon: Opozicija će imati većinu
Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon (2016–2020), lider proruskog Domoljubnog bloka, glavne opozicione snage, izjavio je u petak da je vlada u "agoniji i panici". U video-poruci pozvao je građane da "masovno izađu na glasanje", istakavši u intervjuu za AFP da je uveren da će opozicija osvojiti većinu.
Dodon je dodao da će, ukoliko pobedi, blok nastaviti pregovore sa EU, "ali će takođe obnoviti odnose sa Ruskom Federacijom". Kao prioritet naveo je rešavanje teške socioekonomske situacije u zemlji, koja je i dalje među najsiromašnijima u Evropi.
Dijaspora ključna za ishod
Zbog ekonomske krize, veliki broj Moldavaca je emigrirao, više od milion živi u inostranstvu, dok u zemlji živi oko 2,4 miliona ljudi. Glasovi iz dijaspore su izuzetno značajni, jer su doprineli pobedi Maje Sandu na predsedničkim izborima.
Sandu je tokom svog mandata obezbedila otvaranje zvaničnih pregovora o pristupanju EU i dobila značajnu finansijsku podršku sa Zapada za ovu bivšu sovjetsku republiku, u kojoj i dalje ima mnogo govornika ruskog jezika.
Na izborima učestvuje dvadesetak stranaka i nezavisnih kandidata, a popunjava se 101 poslaničko mesto. Izborna komisija isključila je dve proruske stranke zbog finansijskih nepravilnosti, što je opozicija oštro kritikovala.
Neizvestan ishod, moguća nestabilnost
Analitičari su za AFP istakli da je ishod teško predvidiv. Igor Botan kaže da će "sve biti odlučeno u poslednjem trenutku", dok Valeriju Paša iz organizacije WatchDog ne isključuje mogućnost fragmentisanog parlamenta, što bi moglo dovesti do političke nestabilnosti.
Biračka mesta su otvorena od 7 do 21 čas po lokalnom vremenu. Posebno će biti praćeni glasovi iz dijaspore, od kojih je oko 300.000 glasalo 2024. godine, kao i iz proruskog separatističkog regiona Pridnjestrovlje.
Na izborima 2021. godine, nacionalna izlaznost iznosila je 52,3 odsto. PAS je tada osvojio 52,8 odsto glasova, dok je Dodonov Blok socijalista i komunista (BESC) osvojio 27,2 odsto.
BONUS VIDEO: