Ruski dronovi i avioni sve češće ulaze u vazdušni prostor EU i NATO-a. Takve provokacije, kako piše Politiko, upozoravaju vlade širom kontinenta na sve veću pretnju.
"Rat je već tu. Danas je najvažniji zadatak svakog javnog lidera da uveri našu transatlantsku i zapadnu zajednicu, i razumom i srcem, da je ovo neželjeni, na trenutke čudan rat nove vrste. Ali rat je", rekao je ove nedelje poljski premijer Donald Tusk na Varšavskom bezbednosnom forumu, prenosi Politico.
Na forumu ministri, poslanici i vojni zvaničnici otvoreno priznaju da Moskva sve češće testira NATO i dodaju da agresija Kremlja više nije ograničena samo na Ukrajinu.
"Moramo poslati jasan odgovor Moskvi"
"Rusija pokušava da destabilizuje naša društva", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, dodajući da Zapad mora poslati "jasan odgovor" Moskvi.
Poslednjih nedelja dronovi su narušili poljski, rumunski, danski i norveški vazdušni prostor, dok su ruski borbeni avioni ušli i u estonski vazdušni prostor pre nego što su odgurnuti. To postavlja teška pitanja i izazove za EU i NATO, kako u pogledu "rupa u naoružanju", tako i u pogledu političkog i vojnog odgovora.
Kremlj negira bilo kakvu krivicu. Estonski ministar odbrane Hanno Pevkur izjavio je u Varšavi da je Tallinn morao "skinuti oznaku poverljivosti sa dela radarskih podataka kako bi pokazao da Rusija laže".
Dronovi nad Danskom menjaju percepciju pretnje
Dok su ruski upadi relativno redovni u zemljama koje graniče sa Rusijom ili Ukrajinom, nekoliko sumnjivih dronova, za koje se pretpostavlja da su ruski, ovog meseca preletelo je i Dansku - zemlju koja se obično ne smatra "prvom crtom".
Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Švedska šalju pomoć Danskoj za odbranu od dronova, dok se Kopenhagen priprema za neformalni sastanak lidera EU o odbrambenoj spremnosti i sankcijama protiv Rusije. U Varšavi nema iluzija o namerama ruskog predsednika Vladimira Putina, a visoki zvaničnici javno i privatno ističu da Moskva verovatno neće stati.
"Ovo će se događati sve češće"
"Rat je sada bliži i Evropljani ga doživljavaju ličnije. Ukrajina je uvek bila važna, ali sada direktno utiče na njihov svakodnevni život", rekla je Oana Lungescu, bivša portparolka NATO-a i sada saradnica londonskog think tanka Royal United Services Institute.
Govoreći o ruskim kršenjima vazdušnog prostora EU i NATO-a, rumunski ministar odbrane Jonut Moșteanu rekao je: "Ovo će se događati sve češće. To je moje predviđanje s obzirom na ono što se dogodilo poslednjih nedelja. Rusiji je lakše da stvori mnogo problema u našim društvima jednostavnim slanjem dronova od 10.000 dolara."
"Provokacije će se pojačavati. Još ne shvatamo koliko brzo moramo reagovati", dodao je anonimni zvaničnik EU, prenosi Politiko.
Evropa se sporo naoružava, ali hitnost raste
Sporost Evrope u naoružavanju česta je tema na konferencijama o odbrani i bezbednosti, pa je tako bilo i u Varšavi. Neki zvaničnici sada se nadaju da će nedavni incidenti stvoriti novi osećaj hitnosti u evropskim prestonicama.
"Dronovi su sreća u nesreći - bar ljudi shvataju šta je na kocki. Sada baltičke države mogu reći: ‘Rekli smo vam’", naglasio je jedan zapadnoevropski poslanik.
U prvim godinama invazije Rusije na Ukrajinu, većina rasprava fokusirala se na to kako NATO i EU mogu pomoći Kijevu, ali sada zvaničnici sve više shvataju da Ukrajina može njima pružiti važne lekcije.
Ukrajinska vojska kao primer i upozorenje
"Danas je ukrajinska vojska najjača i najiskusnija vojska u Evropi. Ne nemačka, ne britanska, pa ni turska - nego ukrajinska. Putina nije odvratila Ukrajina. Ne odvraća ga Evropa, niti Sjedinjene Države. To znači da prioritet više nije odvraćanje, nego odbrana. To je potpuno drugačija situacija u kojoj se sada nalazimo", rekla je bivša litvanska predsednica Dalia.
BONUS VIDEO: