Vozači koji već poseduju vozačku dozvolu B kategorije u državama članicama Evropske unije uskoro će morati da prođu dodatnu obuku, ukoliko te zemlje odluče da uvedu tu meru.
Cilj programa je da vozači steknu dodatne veštine bezbedne vožnje i upravljanja težim vozilima, kao i da se omogući nadoknada nedostatka profesionalnih vozača u saobraćaju.
Prema novim pravilima EU o vozačkim dozvolama, svaka država članica sama odlučuje da li će zahtevati posebnu obuku, polaganje ispita ili kombinaciju ta dva. Novina je da će vozači B kategorije moći da upravljaju vozilima težine do 4,25 tone, uključujući i kombinacije s prikolicama, bez potrebe za polaganjem skuplje C1 kategorije.
Ivica Kuzmanov iz Agencije za bezbednost saobraćaja je rekao da mere koje je Evropski parlament usvojio 21. oktobra imaju dva glavna cilja: povećanje bezbednosti na putevima i ublažavanje hroničnog nedostatka profesionalnih vozača.
"Na godišnjem nivou u saobraćajnim nesrećama širom EU strada oko 20.000 ljudi. S druge strane, postoji dugogodišnji problem manjka profesionalnih vozača, ne samo u EU već i u Srbiji", istakao je Kuzmanov.
Dodao je da će nova mera omogućiti vozačima da, bez sticanja sertifikata o profesionalnoj kompetentnosti, upravljaju vozilima i obavljaju transportne usluge. Drugi deo paketa mera predviđa i snižavanje minimalne starosne granice za sticanje kategorija C, C+E i D sa 21 na 18 godina.
"Srbija je ovu meru usvojila pre dve godine, a naš sistem sticanja profesionalnih vozačkih dozvola već funkcioniše više od godinu dana. Lica od 18 godina, čak i sa probnom dozvolom, mogu da upišu C kategoriju, a kasnije i D, uz obavezan sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti", naveo je Kuzmanov.
Kada je reč o obuci za vozače B kategorije, predviđeno je sedam časova teorijske i sedam časova praktične obuke. Ovaj deo programa, kako kaže, ima za cilj da unapredi postojeće veštine vozača, tehnike upravljanja većim vozilima, procedure utovara i istovara, obezbeđivanje tereta, kao i korišćenje tahografa.
"Vozila ove kategorije moraju biti opremljena tahografom, a vozači će imati propisano radno vreme, obavezne pauze i odmore", objašnjava Kuzmanov.
Govoreći o nedostatku profesionalnih vozača, on je ocenio da nove mere mogu delimično da ublaže problem, naročito kod lakih dostavnih vozila, ali da neće u potpunosti rešiti manjak vozača teretnih kamiona i autobusa.
"Procene pokazuju da između 20.000 i 25.000 srpskih vozača trenutno radi u zemljama Evropske unije, dok nam isti broj nedostaje u Srbiji. Ključno pitanje je, zašto su otišli tamo, umesto da ostanu ovde", naglasio je Kuzmanov.
Sistem obuke u Srbiji
Proces osposobljavanja kandidata za vozače u Srbiji obuhvata teorijsku i praktičnu obuku, kao i polaganje vozačkog ispita. Sve delove procesa sprovode licencirani predavači, instruktori i ispitivači, a licenciranje nadzire Agencija za bezbednost saobraćaja.
"Licenciranje je u potpunosti uređeno Zakonom o bezbednosti saobraćaja, a sistem funkcioniše od 2013. godine. Da bi neko stekao licencu za predavača ili ispitivača, mora da ispuni zakonom propisane uslove, prođe pripremnu nastavu i položi teorijski i praktični ispit", objašnjava Kuzmanov.
Instruktori vožnje, međutim, stiču zvanje kroz srednje stručno obrazovanje, bez dodatne obuke i provere, što Kuzmanov vidi kao prostor za unapređenje.
"Instruktori su najvažnija karika u sistemu i potrebno je da se proces njihovog licenciranja unapredi kako bi kvalitet obuke bio još bolji", zaključio je on.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Euronews/MONDO)