Lopovi koji su u oktobru iz Luvra ukrali krunske dragulje pobegli su policiji za dlaku, sa svega 30 sekundi prednosti, zbog niza sigurnosnih propusta koji su se mogli izbeći, otkrila je poražavajuća istraga naručena nakon sramotne pljačke usred dana, piše The Guardian.
Niz katastrofalnih propusta
Izveštaj, čiji su detalji objavljeni pred kulturnom komisijom francuskog Senata, otkrio je da je u blizini mesta provale u nedelju, 19. oktobra, radila samo jedna od dve nadzorne kamere. Nadalje, osoblje u sigurnosnoj kontrolnoj sobi nije imalo dovoljno monitora za praćenje snimaka u realnom vremenu, dok je zbog loše koordinacije policija nakon aktivacije alarma isprva poslana na potpuno pogrešnu lokaciju.
"To naglašava opšti propust muzeja, kao i njegovog nadzornog tela, u rešavanju sigurnosnih pitanja", rekao je predsednik komisije, Loran Lafon, na početku saslušanja.
Jedno od najšokantnijih otkrića bilo je da su lopovi imali minimalnu prednost. "Plus-minus 30 sekundi, zaštitari Securitasa ili policajci u automobilu mogli su sprečiti lopove da pobegnu", rekao je senatorima voditelj istrage Noel Korbin. Dodao je da su mere poput modernog sistema video-nadzora, otpornijeg stakla ili bolje interne koordinacije mogle sprečiti gubitak dragulja procenjenih na 88 miliona evra, kojima se do danas gubi svaki trag.
Upozorenja koja su godinama ignorisana
Posebno je zabrinjavajuće što su na velike sigurnosne ranjivosti ukazivale brojne studije koje je uprava Luvra naručila tokom poslednjeg desetleća. Među njima je revizija iz 2019. godine, koju su sproveli stručnjaci draguljarske firme Van Klif i Arpels. Njihovi nalazi istakli su da je rečni balkon, koji su lopovi iskoristili, bio slaba tačka do koje se lako moglo doći produžnim merdevinama, upravo onako kako se pljačka i dogodila.
Korbin je potvrdio da sadašnja direktorka Luvra, Lorens de Kar, nije ni znala za tu reviziju, koju je naručio njen prethodnik Žan-Luk Martinez. "Preporuke nisu sprovedene, a da jesu, omogućile bi nam da izbegnemo ovu pljačku", izjavio je Korbin, dodajući da je postojao očigledan nedostatak koordinacije.
Uprava pod sve većim pritiskom
Policija veruje da je uhapsila sva četiri provalnika, koji su nakon pljačke u Galeriji Apolon, izvedene u svega desetak minuta, pobegli na motociklima. Otkrića iz istrage stvaraju ogroman pritisak na direktorku Lorens de Kar, prvu ženu na čelu te institucije, koju je na tu poziciju 2021. godine imenovao Emanuel Makron. Od pljačke se postavlja pitanje zašto se najposećeniji muzej na svetu činio tako slabo zaštićenim.
Donji dom francuskog parlamenta sprovodi vlastitu istragu, a Lorens de Kar i Žan-Luk Martinez trebalo bi da budu ispitani pred senatorima sledeće nedelje. Prošlog meseca, francuski državni revizor ocenio je da su sigurnosne nadogradnje sprovedene "žalosno neadekvatnim tempom" i da je muzej davao prioritet "visokoprofilnim i atraktivnim operacijama" umesto sopstvenoj zaštiti.
Zapanjujuća zapažanja policije
Gi Tubijana, viši policijski službenik i sigurnosni savetnik u Ministarstvu kulture koji je učestvovao u istrazi, rekao je senatorima da je bio "zapanjen" onim što je otkrio. "Došlo je do niza kvarova koji su doveli do katastrofe, ali nikada ne bih pomislio da Louvre može imati toliko propusta", rekao je.
Kao da to nije dovoljno, očekuje se da će osoblje Luvra u ponedeljak stupiti u štrajk, tražeći od uprave rešavanje problema nedovoljnog broja zaposlenih i prevelikih gužvi u muzeju, koji je prošle godine posetilo 8,7 miliona ljudi. Povrh svega, muzej je tokom vikenda otkrio da je curenje vode krajem novembra oštetilo između 300 i 400 časopisa, knjiga i dokumenata u egipatskom odeljenju.
BONUS VIDEO: