Prema tim izvorima, Vašington razmatra više opcija, uključujući sankcionisanje brodova iz takozvane ruske "flote iz senke", ilegalnih tankera koji se koriste za prevoz ruske nafte, kao i trgovaca koji učestvuju u tim transakcijama. Izvori su govorili pod uslovom anonimnosti jer je reč o poverljivim razgovorima.
Nove mere već ove nedelje?
Neki od sagovornika navode da bi nove mere mogle biti objavljene već tokom ove sedmice.
Prema informacijama Bloomberga, američki ministar finansija Skot Besent ranije ove sedmice razgovarao je o tim planovima sa grupom evropskih ambasadora, u okviru koordinacije sa saveznicima.
Sankcije bi, po svemu sudeći, bile usmerene na dodatno ograničavanje ruskih prihoda od izvoza energije, koji su ključni za finansiranje rata protiv Ukrajine, navodi Bloomberg.
Šta predviđa mirovni plan SAD i Evrope?
Podsetimo, američko-evropski mirovni plan, osmišljen kako bi odvratio buduće ruske napade na Ukrajinu, predviđa jačanje ukrajinske vojske, raspoređivanje evropskih snaga unutar zemlje, kao i pojačano korišćenje američkih obaveštajnih podataka.
Cilj ovih bezbednosnih garancija jeste da posluže kao temelj za širi sporazum o prekidu vatre, ali i da se Ukrajina ubedi da pristane na teritorijalne ustupke i odustane od formalnog članstva u NATO-u, piše Njujork tajms, pozivajući se na zvaničnike upoznate sa predlogom.
Napredak na pregovorima u Berlinu
Tokom prethodna dva dana, američki i evropski diplomati sastali su se sa ukrajinskim rukovodstvom u Berlinu i uglavnom odobrili dva dokumenta koja definišu pomenute bezbednosne garancije. Sastancima su prisustvovali visoki zvaničnici iz desetak evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju.
"Vidimo stvaran i konkretan napredak“, izjavila je juče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. "Taj napredak omogućen je zahvaljujući usklađenosti između Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država."
Rusija ostaje ključna prepreka
Ipak, sveobuhvatni prekid vatre za sada deluje nedostižno, pre svega zato što Rusija nije uključena u ove pregovore. Svaki dogovor o prekidu borbi zahtevao bi značajne ustupke ili od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ili od ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dok Zelenski izražava zabrinutost zbog američkih predloga, posebno kada je reč o teritorijalnim ustupcima, Putin do sada nije pokazao nikakvu fleksibilnost.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je juče da Moskva ostaje čvrsta u zahtevu da Ukrajina preda deo regiona Donbas koji Rusija nije osvojila, kao i da neće prihvatiti prisustvo snaga zemalja NATO-a na teritoriji Ukrajine.
Uprkos tome, američki zvaničnici izražavaju optimizam, verujući da će Putin na kraju prihvatiti prisustvo evropskih snaga u Ukrajini koje ne bi delovale pod zastavom NATO-a. Ipak, neki evropski lideri ostaju oprezni.
"Zvučalo je veoma obećavajuće, u poređenju sa prethodnim izjavama, da su Amerikanci spremni da pruže garancije, ali bilo bi preterano reći da znamo sve konkretne detalje“, rekao je poljski premijer Donald Task.
Šta stoji u bezbednosnim garancijama?
Prema navodima zvaničnika, bezbednosni dokumenti dogovoreni su tokom više od osam sati intenzivnih razgovora u Berlinu. Jedan od dokumenata iznosi opšta načela i predstavlja obavezu sličnu garancijama iz člana 5 NATO-a, prema kojima su sve članice obavezne da pomognu napadnutoj državi.
Drugi deo sporazuma, opisan kao „vojno-operativni dokument“, pruža detaljnije informacije. U njemu se objašnjava kako bi američke i evropske snage sarađivale sa ukrajinskom vojskom kako bi se sprečilo da Rusija ponovo pokuša da zauzme ukrajinsku teritoriju.
Podela uloga: Vojska i obaveštajni podaci
Prvi prioritet plana jeste povećanje ukrajinske vojske na "mirnodopsku razinu" od 800.000 vojnika, uz modernizovanu obuku i opremu, što bi predstavljalo snažno sredstvo odvraćanja. Tokom rata, broj pripadnika vojske porastao je na gotovo 900.000.
Dokument takođe sadrži detalje o evropskim vojnim snagama koje bi delovale unutar Ukrajine kako bi obezbeđivale vazdušni prostor i more. Očekuje se da će te snage biti raspoređene u zapadnoj Ukrajini, daleko od bilo koje linije prekida vatre.
"Svaka zemlja već razume svoju ulogu ili obim pomoći", rekao je Zelenski u utorak. „Neke su spremne da pruže samo obaveštajne podatke, dok su druge spremne da pošalju snage u Ukrajinu - vojnike na terenu. Sve to je navedeno u dokumentu.“
S druge strane, američki predsednik Donald Tramp više puta je isključio mogućnost slanja američkih snaga. Umesto toga, operativni dokument detaljno opisuje kako bi Sjedinjene Države koristile svoje obaveštajne sisteme za praćenje primirja, otkrivanje ruskih aktivnosti i proveru poštovanja dogovora.
Strah od novog Budimpeštanskog sporazuma
Jedna od glavnih briga predsednika Zelenskog jeste strah da bi nova bezbednosna garancija mogla da propadne, slično Budimpeštanskom sporazumu iz 1994. godine. Tim sporazumom Ukrajina je dobila bezbednosne garancije u zamenu za odricanje od nuklearnog oružja, ali ih je Rusija prekršila invazijama 2014. i 2022. godine, bez značajnije vojne reakcije ostalih potpisnica.
Američki i evropski zvaničnici uveravaju da će nova bezbednosna garancija biti pravno obavezujuća. Prema njihovim rečima, Tramp je pristao da je podnese američkom Senatu na ratifikaciju.
Zelenski je juče izjavio da očekuje da će dokumenti biti finalizovani u narednim danima, nakon čega će ih američki zvaničnici preneti Rusiji, a potom se ponovo sastati sa ukrajinskim pregovaračima, moguće već tokom ovog vikenda.
BONUS VIDEO:
(Bloomberg/Mondo)