Donald Tramp imao je novo neslaganje sa Danskom nakon što je imenovao specijalnog izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Grenland, arktičko ostrvo za koje je ranije rekao da bi želeo da ga pripoji SAD.
Tramp je u nedelju objavio da će Džef Lendri, republikanski guverner Luizijane, postati specijalni izaslanik SAD za Grenland, koji je poluautonomni deo Kraljevine Danske.
U objavi na društvenim mrežama, američki predsednik je naveo da Lendri razume koliko je "Grenland ključan za nacionalnu bezbednost SAD" i da će unapređivati američke interese.
Reakcija Grenlanda: "O našoj budućnosti odlučujemo sami"
Premijer Grenlanda poručio je da ostrvo mora "samo da odlučuje o svojoj budućnosti" i da se "teritorijalni integritet mora poštovati".
Ova odluka razbesnela je Kopenhagen, koji je najavio da će pozvati američkog ambasadora na razgovor kako bi dobio "objašnjenje".
Lendri: "Čast je služiti"
Guverner Lendri je u objavi na mreži X naveo da mu je čast što će služiti u "volonterskoj ulozi kako bi Grenland postao deo Sjedinjenih Država", dodajući da ta funkcija neće uticati na njegove obaveze guvernera Luizijane.
Danska oštro reagovala
Ministar spoljnih poslova Danske, Lars Loke Rasmusen, opisao je imenovanje kao "duboko uznemirujuće" i upozorio Vašington da mora da poštuje danski suverenitet.
On je za dansku televiziju TV2 izjavio:
"Dokle god imamo kraljevinu koju čine Danska, Farska ostrva i Grenland, ne možemo prihvatiti poteze koji podrivaju naš teritorijalni integritet."
Grenland otvoren za saradnju, ali uz poštovanje
Premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nilsen, rekao je da je teritorija spremna na saradnju sa Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, ali isključivo na osnovu međusobnog poštovanja.
"Imenovanje specijalnog izaslanika za nas ne menja ništa. O svojoj budućnosti odlučujemo sami. Grenland pripada Grenlanđanima i teritorijalni integritet mora biti poštovan", poručio je Nilsen.
Trampovo interesovanje za Grenland
Od povratka u Belu kuću u januaru, Tramp je obnovio svoje dugogodišnje interesovanje za Grenland, navodeći njegov strateški položaj i bogatstvo mineralnih resursa.
On nije isključio mogućnost upotrebe sile kako bi obezbedio kontrolu nad ostrvom, što je šokiralo Dansku, članicu NATO-a i dugogodišnjeg saveznika SAD.
Zašto je Grenland strateški važan?
Grenland, sa oko 57.000 stanovnika, ima široku autonomiju od 1979. godine, iako su odbrana i spoljna politika i dalje u nadležnosti Danske. Iako većina Grenlanđana podržava eventualnu nezavisnost od Danske, istraživanja javnog mnjenja pokazuju snažno protivljenje ideji da postanu deo Sjedinjenih Država.
Spor se odvija u trenutku kada strateško nadmetanje na Arktiku jača, dok topljenje leda otvara nove pomorske rute i olakšava pristup vrednim mineralnim resursima.
Položaj Grenlanda između Severne Amerike i Evrope čini ga ključnim za bezbednosno planiranje SAD i NATO-a, ali i najkraćom rutom za rakete između Rusije i Sjedinjenih Država.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)