U Sjedinjenim Američkim Državama su objavljeni delovi transkripta sa sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i bivšeg američkog pedsednika Džordža Buša. Sastanak je, kako se vidi u transkriptima koje je objavio Nacionalni arhiv, održan 16. juna 2001. godine u zamku Brdo u Kranju u Sloveniji na kom se govorilo o širenju NATO pakta i odnosima Rusije i Ukrajine koji su se pogoršavali iz godine u godinu što je kulminiralo direktnim vojnim sukobom 24. februara 2022. godine.
Prisustvovali su brojni visoki zvaničnici Sjedinjenih Država i Rusije pored samih predsednika. Od Bušovih saradnika, tu su bili tadašnja savetnica predsednika za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs i prevodilac Piter Afanešenko.
Što se tiče ruske strane, pored Putina, tu su bili sekretar za nacionalnu bezbednost Vladimir Rušajlo i prevodilac čije ime nije poznato. Ceo sastanak je trajao nešto više od sat i po vremena, a dvojica predsednika sastala su se ponovo i u aprilu 2008. godine kada je situacija bila još "oštrija" između Rusije i Ukrajine.
O čemu su razgovarali Buš i Putin u Sloveniji?
Kako se vidi u transkriptima, primarna tema sastanka bila je širenje NATO pakta i odnos Rusije i Sjedinjenih Država. Tada i sedam godina kasnije, 2008, je Putin upozoravao Buša da Ukrajine ne sme da postane član Alijanse.
Putin želeo da Rusija postane član NATO pakta
Da bi se razumeo ceo kontekst priče, važno je podsetiti da je Putin želeo da Rusija postane član NATO saveza kada je prvi put pobedio na predsedničkim izborima. To je za britanski "Gardijan" ispričao Džordž Robertson, nekadašnji Generalni sekretar NATO pakta u periodu od 1999. do 2003. godine.
"Želeli su da budu deo tog stabilnog Zapada van kog je Rusija oduvek bila. Putin mi je rekao: 'Kada ćete nas pozvati u NATO?'
Odgovorio sam mu da mi ne pozivamo države, one se same prijavljuju. A on mi je rekao da ne želi da bude u redu sa ostalim državama koje nisu bitne", otkrio je Robertson pre nekoliko godina.
Šta se desilo na sastanku u Sloveniji?
Na sastanku u Sloveniji 2001, Putin je ispričao kako se raspao Sovjetski Savez. Istakao je da je ključna stvar to što su bivše članice "samovoljno" predale delove teritorije.
"Šta se zaista dogodilo? Sovjeti su samovoljno promenili svet.
Rusi su se odrekli više hiljada kilometara teritorije. Mnogi ne znaju za to.
Ukrajina isto, takođe i Kazahstan. Isto važi i za Kavkaz, sve su to uradili partijski šefovi", rekao je Putin tada.
Šta se desilo na narednom sastanku u Pekingu?
Naredni sastanak o istoj temi dogodio se 2008. godine. Putin i Buš su ponovo razgovarali o geo-političkoj situaciju i širenju NATO saveza.
- Vladimir Putin: Čak 17 miliona Rusa živi u Ukrajini - trećina populacije. Ukrajina je kompleksna država. Ovo nije nacija koja je izgrađena u tradicionalnom smislu. To je veštačka tvorevina (država) nastala u vreme Sovjetskog Saveza. Nakon Drugog svetskog rata, Ukrajina je prisvojila delove teritorija Poljske, Rumunije i Mađarske - to je skoro ceo zapad Ukrajine. U periodu tokom 1920. i 1930-ih su uzeli delove ruske teritorije. Dobili su i poluostrvo Krim 1956. godine. AKo odete u sela u zapadnoj Ukrajini, čućete mađarski jezik. U većem delu ukrajinske populacije, NATO se doživljava kao neprijateljska organizacija.
Potom je ruski predsednik nastavio da kritikuje ideju članstva Ukrajine u Alijansu. Podvukao je da bi to stvorilo velike probleme za Rusku Federaciju.
- Vladimir Putin: To (članstvo Ukrajine u NATO) bi stvorilo vojne baze i vojne siste koji bi imali domet do Rusije. To stvara neizvesnost i pretnju za nas. Koji je smisao članstva Ukrajine u NATO? Kakav benefit od toga imaju NATO i Sjedinjene Države? Jedini logičan razlog bi bio da se zacementira status Ukrajine kao deo Zapadnog sveta, to bi bilo logično. Mislim da to nije ispravno razmišljanje. Oduvek tamo (u Ukrajini) postoji prozapadni deo ljudi i proruski.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: