Vrhovni iranski vođa, ajatolah Ali Hamnei, koji je na vlasti od 1989. godine i kontroliše vojsku i Revolucionarnu gardu, ima poslednju reč u spoljnoj politici, pravosuđu i medijima i može da poništi bilo koju odluku vlade i parlamenta, preživeo je nekoliko masovnih protesta poslednjih godina koji su pokušali da sruše versku vlast.
Sada se, međutim, Ali Hamnei prvi put suočava sa složenijim izazovom: rastućim unutrašnjim nemirima u kojima demonstranti zahtevaju fundamentalne političke promene, suzbijanje korupcije i borbu protiv siromaštva. Istovremeno se nalazi pod sve većom direktnom spoljnom vojnom pretnjom.
Dodatni problem je to što mule u Teheranu nemaju ideju kako da reše ta dva problema. Nemaju jasnu strategiju kako da izbegnu ekonomski kolaps koji podstiče proteste, niti ima naznaka da su spremni da učine ustupke u vezi s nuklearnim programom koji bi bili dovoljni da umire Izrael i Sjedinjene Američke Države i tako otklone rizik od novog talasa vazdušnih napada.
Ubistvo Mahse Amini
U modernoj istoriji bilo je više sličnih velikih talasa protesta protiv režima. Najveći je bio onaj iz 2022. i 2023. godine, nakon što je policija u pritvoru ubila studentkinju Mahsu Amini, koja navodno nije pravilno nosila maramu. Tokom protesta "Žena, život, sloboda", u Iranu je 2022. godine ubijeno više od 500 ljudi, uključujući najmanje 60 dece, od kojih su neka imala svega osam godina.
S obzirom na to da ne postoji verodostojna organizovana opozicija ni unutar ni van Irana, a sadašnji protesti nemaju vođu niti centralu i deluju decentralizovano, malo je verovatno da će ozbiljnije ugroziti vlast.
Zbog toga bi bilo prerano predviđati pad režima. Osim toga, verske vlasti imaju decenije iskustva u upravljanju nemirima i nemaju nikakvih obzira ni zadrške u njihovom brutalnom gušenju.
Ipak, sistem u raspadanju suočen je s izuzetno nepredvidivim okruženjem, dok se domaći i strani pritisci stapaju kao nikada ranije. Loše stanje ekonomije i niske cene nafte znače da vladajući imaju manje alata za ublažavanje društvenog nezadovoljstva.
Posrnula ekonomija
Analitičari navode da su problemi zemlje međusobno isprepleteni. Ekonomija je teško oštećena zbog američkih sankcija na prodaju nafte i međunarodne bankarske transakcije, uvedenih 2018. godine kada je Tramp izašao iz nuklearnog sporazuma s Teheranom. Nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u septembru prošle godine ponovo uveo sankcije, iranska valuta dodatno je oslabila.
Najnoviji protesti počeli su kada su trgovci i vlasnici poslovnih prostora na tradicionalnim bazarima u Teheranu, Tabrizu, Isfahanu, Mašhadu i Kermanu zatvorili svoje radnje u znak protesta protiv teškog ekonomskog stanja i strmoglavog pada vrednosti valute. Iranski bazari imaju i praktično i simbolično značenje - nisu samo mesta za kupovinu, već i simbol ekonomije, poput berzi na Zapadu.
Kupovna moć, koja je prvobitno pokrenula proteste, nastavila je da tone, a iranski rijal pao je na istorijski najniži nivo od 1,46 miliona za američki dolar. Valuta je izgubila oko dve trećine svoje vrednosti u poslednje tri godine, a njen pad se ubrzao poslednjih meseci.
Raširena korupcija
Raširena korupcija i loše upravljanje takođe su odigrali značajnu ulogu u rastu nezadovoljstva stanovništva. Dodatni teret za Iran predstavljaju stalni sukobi s Izraelom, koji je sprovodio atentate i napade na nuklearne i vojne objekte, dok je Teheran naoružavao i finansirao militantne grupe u Libanu, Gazi i na Zapadnoj obali. Dvanaestodnevni vazdušni napadi u junu, koji su kulminirali američkim bombardovanjem, doveli su do teških oštećenja iranskih nuklearnih postrojenja.
Zbog toga u Teheranu raste strah da bi Izrael, ukoliko se domaća nestabilnost nastavi, mogao da vidi priliku za nove napade. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da su se protesti dramatično proširili, dodajući: "Možda svedočimo presudnom trenutku u kojem iranski narod uzima svoju sudbinu u sopstvene ruke."
Slične prognoze iznošene su i ranije, ali je teokratija svaki put opstala. Izjave Donalda Trampa da će, ako bude potrebno, vojnom silom braniti demonstrante dodatno su pojačale takve strahove u Teheranu.
Američki predsednik je danas takođe tvrdio da ajatolah Ali Hamnei već planira svoj beg, navodno u Rusiju. Savetnici su predsedniku Masudu Pezeškijanu predložili da u javnim istupima upozori i na problem iranskog sistema dvostruke vlasti, u kojem ključne odluke donosi vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.
Protesti širom zemlje
Iako su vlasti u Iranu u četvrtak blokirale internet, protesti su nastavili da se šire, a posebno su intenzivni u Teheranu, Mašhadu, Bušeru, Širazu i Isfahanu. Sada su zahvatili celu zemlju i sve pokrajine, njih 31.
Između ostalog, demonstranti su uzvikivali "Smrt diktatoru", misleći na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, kao i "sloboda, sloboda". Čule su se i parole "Živeo šah", što je referenca na poslednjeg iranskog monarha, svrgnutog u revoluciji 1979. godine.
Prognani prestolonaslednik Reza Pahlavi, sin šaha svrgnutog Iranskom revolucijom 1979. godine, pokušava da popuni prazninu u vođstvu pokreta. Pozvao je Irance da viču s prozora kako bi pokazali podršku. Nije jasno koliku podršku Pahlavi ima, iako snimci protesta tokom poslednjih 12 dana pokazuju da demonstranti skandiraju njegovo ime.
Uz to, demonstranti su uzvikivali i "Ne bojte se, svi smo zajedno". Takođe su pozivali na kraj gotovo pedesetogodišnje vladavine Islamske Republike i uzvikivali: "Hamnei je ubica, njegova vladavina nije legitimna."
Ubijeno 40 ljudi
Nekoliko stotina muškaraca upalo je u šiitsku bogosloviju u gradu Gonabadu, koja obrazuje klerike, demoliralo zgradu i pretuklo učitelje i učenike drvenim palicama.
U južnoj pokrajini Fars demonstranti su srušili spomenik Kasemu Sulejmaniju, bivšem komandantu specijalnih Kuds snaga u okviru Iranske revolucionarne garde, kojeg pristalice vlasti smatraju gotovo mitskim herojem, a kojeg je ubio Donald Tramp tokom svog prvog mandata.
Sreda je bila najkrvaviji dan dosadašnjeg, dvanaestodnevnog pokreta, sa potvrđenih 13 poginulih demonstranata. "Dokazi pokazuju da obračun svakim danom postaje sve nasilniji i sve rasprostranjeniji", rekao je Mahmud Amiri-Mogadam, direktor organizacije Human Rights Activists sa sedištem u Vašingtonu, koja dokumentuje kršenja ljudskih prava u Iranu.
On je naveo da je do sada ubijeno najmanje 40 ljudi, uključujući četvoro maloletnika, kao i dvojicu pripadnika snaga bezbednosti. Takođe je istakao da su stotine ljudi ranjene, a više od 2.000 osoba uhapšeno.
Kako se protestni pokret proširio na gradove širom zemlje, čelnik iranskog pravosuđa Golam-Hosein Mohseni-Ejei izjavio je da su proteste isplanirali neprijatelji države i da vlast neće pokazati milost. Zajedno sa glavnim komandantom snaga bezbednosti, generalom Ahmadom Rezom Radanom, obećao je da će protiv demonstranata biti preduzete najoštrije mere. "Ti ljudi biće identifikovani, krivično gonjeni i kažnjeni sve dok i poslednja osoba ne bude uhapšena."
Policija hapsi studente, upada u bolnice
Na teheranskom bazaru snage bezbednosti koristile su suzavac i pendrecima tukle deo okupljenih trgovaca i radnika. Policija na motociklima razbija demonstracije, puca i progoni okupljenu masu. Policija je viđena i kako ulazi na Univerzitet Birjand na jugoistoku Irana i hapsi studente unutar jednog od najvećih univerziteta u istočnom delu zemlje.
BONUS VIDEO: