Kineski zvaničnici vrše pritisak na evropske zemlje tvrdeći da bi prema sopstvenim graničnim zakonima trebalo da zabrane ulazak tajvanskim političarima.
Prema navodima više od desetak diplomata i zvaničnika upoznatih sa situacijom, Kina je poslala demarše evropskim ambasadama u Pekingu i vladama u njihovim prestonicama, upozoravajući ih da ne prelaze "kineske crvene linije", izveštava Gardijan.
Pristupi su se razlikovali - neki su bili usmereni na pojedinačne zemlje, drugi na grupe, neki su dostavljeni u pisanoj verbalnoj noti, a drugi lično. Ovi potezi su se dešavali tokom novembra i decembra i barem delimično su bili odgovor na nedavna putovanja tajvanskih zvaničnika u Evropu, uključujući sadašnjeg potpredsednika i ministra spoljnih poslova, i bivšeg predsednika.
Poziv na evropske zakone
Peking je naveo da "poštuje suverenitet evropske strane u uvođenju i sprovođenju vizne politike“, ali tvrdi da je "institucionalna rupa" omogućila česte posete tajvanskih političara, navodi se u verbalnoj noti.
Kineski zvaničnici su citirali više zakona i propisa EU, uključujući Zakon o šengenskim granicama, koji navodi da je uslov za ulazak državljana zemalja van EU da se "ne smatraju pretnjom međunarodnim odnosima bilo koje države članice".
Sugestija je bila da bi dozvoljavanje ulaska tajvanskim zvaničnicima ugrozilo međunarodne odnose te zemlje sa Kinom. U nekim slučajevima, pozivali su se i na Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima ili sugerisali da evropske zemlje slede primer UN i zabrane svim Tajvancima ulazak u vladine zgrade.
Stav Kine
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahteve za komentar. Međutim, u verbalnoj noti se navodi da evropske zemlje treba da odbace sve "takozvane diplomatske pasoše" koje je izdao Tajvan i "zabrane tajvanskom osoblju ulazak u Evropu radi uspostavljanja zvaničnih kontakata i razmene i gaženja kineske crvene linije".
"Kina se nada da će institucije EU i evropske zemlje, iz širih interesa odnosa Kine i EU i bilateralnih odnosa, doneti političku odluku da zabrane ulazak takozvanog predsednika ili potpredsednika Tajvana (uključujući i bivše)", navodi se u noti, uz pominjanje drugih zvaničnika.
U belešci se takođe navode posete zvaničnika Belgiji, Češkoj, Poljskoj, Holandiji, Italiji, Australiji, Nemačkoj, Litvaniji, Danskoj, Estoniji i Irskoj, tvrdeći da one "ozbiljno potkopavaju odnose Kine i EU".
"Evropska strana je čak dopustila potpredsednici Sjao Bi-kim da govori u zgradi Evropskog parlamenta i promoviše separatističke tvrdnje o 'nezavisnosti Tajvana'“, dodaje se u noti.
Reakcije Evrope i Tajvana
Ministarstva spoljnih poslova Norveške i Finske potvrdila su da su primila pisma i izjavila da su vizni propisi sa Tajvanom određeni od strane relevantnih šengenskih tela. Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je: "Ulazak u Veliku Britaniju određen je isključivo našim sopstvenim zakonima i imigracionim pravilima, koja se podjednako primenjuju i na one koji putuju sa Tajvana."
Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana saopštilo je da posete zvaničnika Evropi"„ni na koji način nisu povezane sa Kinom i da Kina nema pravo da se meša".
"Naprotiv, upotreba raznih prisilnih mera od strane Kine protiv drugih zemalja i njene pretnje silom protiv Tajvana, koje potkopavaju globalni i indo-pacifički mir i stabilnost i ugrožavaju direktne interese EU, predstavljaju stvarnu silu koja šteti evropskim međunarodnim odnosima. Kineske akcije treba osuditi", rekao je portparol.
Kontekst događaja
Primaoci kineskih "vrlo specifičnih" saveta o evropskim graničnim zakonima nisu ih smatrali pravno ispravnim, ali je ton upozorenja shvaćen ozbiljno, posebno u nekim manjim zemljama.
"Ja to vidim kao još jedan način da se stvori nelagodnost među državama članicama da bi njihovi odnosi sa Kinom mogli biti ugroženi... a Peking veoma dobro zna da su neke države članice EU trenutno veoma zainteresovane za privlačenje kineskih investicija", rekla je Žuža Ana Ferenci, vanredna profesorka na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Dong Hva.
EU nema službeni stav o statusu Tajvana. Iako održava formalne odnose s Pekingom, ima i čvrste neslužbene odnose s Tajpejem. Poslednjih godina, međutim, blok je pod sve većim pritiskom Pekinga, koji Tajvan smatra svojom provincijom i namerava ga pripojiti, ako je potrebno i silom.
Klaus Sung, analitičar u kompaniji Merics, rekao je da se ovaj potez uklapa u dugogodišnju strategiju Pekinga da koristi sva moguća sredstva kako bi odvratio bližu saradnju sa Tajvanom. "Peking se trudi koliko god može da kaže da treba dvaput razmisliti pre nego što se oslobode tajvanski zvaničnici. Ne bih rekao da je to pretnja, više je podsetnik, mada ne nužno blag."
BONUS VIDEO: