Svet sa nestrpljenjem prati da li će Sjedinjene Američke Države preduzeti vojnu akciju protiv Irana. Američki predsednik Donald Trampzapretio je iranskom režimu vojnim udarima ukoliko bezbednosne snage nastave nasilje nad demonstrantima.
Situacija je ozbiljno eskalirala
Više od 2.000 ljudi ubijeno je u protestima u Iranu.
Snimci iz Irana svedoče o razmerama eskalacije: improvizovana mrtvačnica u Forenzičkom medicinskom centru Kahrizak, južno od Teherana, ispunjena je telima u crnim vrećama, dok se ožalošćeni okupljaju pokušavajući da identifikuju svoje najbliže. Protesti traju od kraja decembra, a pokrenuti su nezadovoljstvom građana zbog kolapsa nacionalne valute i drastičnog pada životnog standarda.
Analitičar Kovačević: Napad je moguć i deluje izvesno
U takvoj atmosferi sve se više spekuliše o mogućem napadu SAD. Vašington Iran već dugo smatra ključnim destabilizujućim faktorom na Bliskom istoku, a eventualni udar značio bi najopasniju eskalaciju odnosa dve zemlje u poslednjih nekoliko godina.
Spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević rekao je za Index da je napad moguć i podsetio da su SAD pre šest meseci bombardovale tri iranska nuklearna postrojenja, čime su se direktno uključile u sukob koji je dotad uglavnom vodio Izrael.
"Napad je moguć i deluje vrlo izvesno. Već prethodno izraelsko i američko bombardovanje bilo je usmereno na slabljenje režima u Iranu, a očigledno je da su se sada i unutar Irana stekli uslovi koji vode ka slomu tog režima", rekao je Kovačević.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da veruje kako se iranski režim nalazi u svojim "poslednjim danima i nedeljama".
Avdagić: Iran se raspada, ali nisam siguran u vojnu intervenciju
Spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić ocenjuje da je iranski uticaj već duže vreme u padu i da su njihovi posrednički saveznici pretrpeli teške poraze. On ističe da su protesti i ranije postojali zbog socioekonomskih razlika, ali da je sada prisutna kombinacija više faktora.
"Ovo nije dobro za režim. Pad režima se, međutim, dešava tek kada se represivni aparat okrene protiv vlasti, a to za sada ne vidimo. Američka intervencija? Ako govorimo o kopnenoj intervenciji, Iran bi bio Irak 5.0. Ne verujem da bi se neko na to usudio, iako je svet pokazao da je mnogo toga što je nekada delovalo nezamislivo sada postalo moguće", rekao je Avdagić.
On je dodao da je Tramp u prošlom napadu naveo da nije naredio udar na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, ali da je pitanje da li bi sada bio spreman na takav potez.
"Amerika posle prethodnih napada nije reagovala na iransku odmazdu. Više stvari danas ne funkcioniše po starim obrascima. Videli smo to i u Venecueli. Koliko je takav scenario moguć sa Iranom kao verski vođenom državom, ostaje pitanje. Ali iranski saveznici su oslabljeni, a država se nalazi u raspadanju, što je donedavno bilo nezamislivo", zaključuje Avdagić.
Tramp razmatra i pregovore
Kako je preneo Axios pozivajući se na zvaničnika Bele kuće, Tramp je sklon mogućnosti američkih udara na Iran kao kazne za ubijanje demonstranata, ali još nije doneo konačnu odluku i razmatra iranske predloge za pregovore.
U slučaju udara, mete bi verovatno bili delovi režima povezani sa unutrašnjom bezbednošću, koji se smatraju odgovornim za represiju.
Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi rekao je za Sky News da SAD trenutno nemaju planove za vojni napad na Iran, ali da se takva odluka može promeniti.
Šta ako do napada dođe?
"Ako SAD odluče da deluju kako bi zaštitile svoje osoblje, imovinu ili energetske tokove, imaju niz opcija – od sajber napada i sabotaža do dronova i raketnih udara iz vazduha i sa mora", rekao je za CNBC Met Gertken, glavni geopolitički strateg BCA Researcha.
On dodaje da bi mete mogle biti nuklearne i vojne instalacije ili državni objekti, kako bi se oslabile sposobnosti režima i on odvratio od daljih destabilizujućih poteza.
Čak i "simboličan" udar mogao bi izazvati mnogo širu eskalaciju, upozorio je Dani Citrinovič iz Instituta za studije nacionalne bezbednosti.
Kovačević: Ovo žele Trampovi sledbenici
Kovačević navodi da većina Trampovih pristalica podržava napad.
"Oni veruju da bi rušenje iranske vlasti uklonilo pretnju Izraelu i donelo zaštitu hrišćanima od verskih neprijatelja", rekao je.
Dodaje da bi, u slučaju promene režima, bila uspostavljena vlast bliska SAD i Izraelu, uz mogućnost povratka dinastije Pahlavi, mada to još nije izvesno.
Posledice za Hute, Hezbolah i Rusiju
Kovačević smatra da bi to bio snažan udarac za iranske saveznike Hute i Hezbolah, koji bez podrške Teherana ne bi mogli da opstanu. Takođe, to bi predstavljalo neuspeh za Rusiju, saveznika Irana.
"Ovo bi bila potvrda slabosti ruskih bezbednosnih garancija saveznicima. Rusija bi iz toga morala da izvuče pouku i da bude spremnija na Trampove mirovne predloge za Ukrajinu. U suprotnom, mogla bi se suočiti sa još težim posledicama, jer već sada teško podnosi finansijski i društveni teret rata", zaključio je Kovačević.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)