U arktičkom gradu Ilulissatu, smeštenom pored ledenog fjorda na zapadu Grenlanda, ribar Džoel Hansen kaže da je "prestravljen" zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države preuzmu njegov dom.
"Na ovaj ili onaj način", rekao je američki predsednik Donald Tramp, "Grenland će postati deo Sjedinjenih Američkih Država", i on ne isključuje upotrebu vojne sile kako bi se taj cilj ostvario.
Dok Trampova administracija tvrdi da se Grenland geografski nalazi u regionu Severne Amerike i da je od ključnog značaja za bezbednost SAD, posmatrači kažu da su Sjedinjene Države jednako zainteresovane i za ogromno mineralno bogatstvo ostrva.
Hansen, koji je napola Inuit, a napola Danac, već 14 godina lovi ribu među visokim ledenim santama u vodama kod Ilulissata i kaže da očajnički ne želi da mu se život promeni.
"Užasnut sam idejom da postanem Amerikanac", rekao je za Al Džaziru. "Video sam Inuite na Aljasci - koliko teško žive."
Uprkos često složenim odnosima između Grenlanda i Danske, koji su počeli kolonizacijom ostrva 1721. godine, on kaže da veruje da je možda ipak bolje ostati Danac.
"Volim Grenland jer, kada pecam, imamo slobodu da radimo za sebe."
Bogato resursima
Iako je Grenland dobio "unutrašnju samoupravu" 1979. godine, a potom i veću autonomiju kroz Zakon o samoupravi iz 2009. godine, on i dalje ostaje deo Danske i samim tim politički deo Evrope. Geografski, međutim, pripada Severnoj Americi.
Zbog izuzetno surovih uslova i udaljenosti, bogata nalazišta cinka, gvožđa, uranijuma i grafita uglavnom su neiskorišćena. Ipak, veruje se da Grenland poseduje osme najveće rezerve retkih zemnih elemenata na svetu.
Kada se prerade, ti elementi imaju magnetna i elektrohemijska svojstva koja su ključna za proizvodnju savremenih tehnologija, poput vetroturbina, električnih vozila, pametnih telefona, raketnih sistema i borbenih aviona.
Vojna primena tih resursa posebno zabrinjava Sjedinjene Države, jer Kina kontroliše oko 60 odsto svetskih rezervi retkih zemnih elemenata i prerađuje čak 90 odsto njih.
Na Grenlandu trenutno rade samo dva rudnika, ali mnogi Grenlanđani veruju da bi mogli da razviju sopstvene kapacitete za preradu minerala.
"Imamo mnogo minerala na Grenlandu, tako da možemo biti nacija ako to želimo", kaže Hansen. "Ne treba nam Trampov novac."
"Mi smo potpuno drugačiji"
Mogućnost da Sjedinjene Američke Države dođu na Grenland kako bi eksploatisale resurse izazvala je strah u inuitskim zajednicama oko Ilulissata, koje su ove sedmice ponovo ugledale sunce nakon gotovo neprekidne tame tokom poslednja dva meseca polarne noći.
Juče je pre sastanka ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i potpredsednikom SAD Džej Di Vensom u Vašingtonu, Inuit Karl Sandgrin, direktor Centra za posetioce ledenog fjorda Ilulissat, rekao je za Al Džaziru: "Nadam se da će Rubio pokazati trunku humanosti u tim razgovorima."
Njegov najveći strah odnosi se na očuvanje načina života Inuita.
"Mi smo potpuno drugačiji. Mi smo Inuiti i ovde živimo hiljadama godina. Ovo je budućnost moje ćerke i mog sina, a ne budućnost ljudi koji razmišljaju isključivo o resursima."
BONUS VIDEO:
(Al Jazeera/Mondo)