Jutro posle duge noći ne mora uvek da se završi kafom i stiskanjem zuba za radnim stolom. U Nemačkoj, zemlji poznatoj po preciznim pravilima i strogoj radnoj etici, pitanje bolovanja ne zavisi od toga kako je neko proveo prethodno veče, već od nečega daleko konkretnijeg.
Ključno pitanje koje postavlja nemačko pravo glasi: da li je zaposleni sposoban da radi. Upravo ta logika poslednjih godina izaziva pažnju javnosti, posebno kada se u kontekstu bolovanja pomene mamurluk.
Mamurluk i bolovanje
Nemački sistem bolovanja zasniva se na proceni radne sposobnosti, a ne na moralnoj ili ličnoj odgovornosti zaposlenog. Prema važećim pravilima, svaki radnik koji zbog zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da obavlja svoj posao ima pravo na bolovanje, pod uslovom da to stanje potvrdi lekar. Poslodavac dobija informaciju o periodu odsustva, ali ne i o dijagnozi ili uzroku zdravstvenih tegoba.
Ovakav pristup postao je predmet šire rasprave nakon presude Regionalnog suda u Frankfurtu iz 2019. godine, u kojoj je navedeno da se mamurluk može smatrati privremenim poremećajem normalnog stanja organizma. Iako je odluka doneta u kontekstu potrošačkog prava i reklamiranja proizvoda protiv mamurluka, ona je otvorila pitanje kako se ovaj fenomen tumači u širem pravnom okviru, uključujući i radne odnose.
Šta zakon zaista kaže o bolovanju?
U nemačkom radnom pravu ne postoji posebno pravilo koje bi mamurluk automatski prepoznalo kao osnov za bolovanje. Umesto toga, zakon jasno propisuje da je presudno da li je zaposleni objektivno nesposoban za rad. Ako osoba zbog simptoma poput jake glavobolje, mučnine, vrtoglavice ili poremećene koncentracije ne može bezbedno i efikasno da obavlja svoje radne zadatke, lekar može izdati potvrdu o privremenoj nesposobnosti za rad, takozvanu Krankschreibung.
Jednom kada je takva potvrda izdata, poslodavac je dužan da je prihvati. Zakon ne obavezuje radnika da objašnjava uzroke zdravstvenog stanja, niti daje pravo poslodavcu da traži medicinske detalje. Time se sistem svesno udaljava od procene krivice i fokusira isključivo na funkcionalnu sposobnost zaposlenog.
Važno je, međutim, naglasiti da lekari ne izdaju bolovanje automatski. Svaki slučaj se procenjuje individualno, a blaži simptomi koji ne utiču značajno na radnu sposobnost neće nužno dovesti do otvaranja bolovanja. Drugim rečima, činjenica da je uzrok tegoba konzumiranje alkohola sama po sebi nije ni dovoljan ni odlučujući faktor.
Prava zaposlenih i granice sistema
Zaposleni u Nemačkoj imaju pravo na nastavak isplate pune zarade tokom prvih šest nedelja bolovanja, pod uslovom da je ono medicinski opravdano. Nakon tog perioda, naknadu preuzima zdravstveno osiguranje. Poslodavci, s druge strane, imaju pravo da u izuzetnim situacijama ospore verodostojnost bolovanja, ali isključivo kroz zakonom propisane mehanizme i uz ozbiljne razloge za sumnju.
U praksi to znači da mamurluk može, ali ne mora biti razlog za ostanak kod kuće. Sve zavisi od zdravstvenog stanja zaposlenog tog dana i lekarske procene. Nemački pravni sistem tako šalje jasnu poruku: posao se ne meri namerama i moralnim ocenama, već sposobnošću da se radi bez rizika po sebe i druge.
BONUS VIDEO:
(BizLife/Mondo)