Američki predsednik Donald Tramp osvrnuo se u opširnom intervjuu na prvu godinu svog drugog mandata, govoreći o smanjenju broja zaposlenih u saveznoj državnoj upravi, izazovima u sprovođenju imigracionih zakona, kao i o svom interesovanju za kupovinu Grenlanda.
U razgovoru sa voditeljkom Kejti Pavlič, povodom godišnjice svoje inauguracije, Tramp je iz Ruzveltove sobe govorio o prioritetima svoje administracije za 2026. godinu, od ekonomske politike do spoljnih pretnji, piše NewsNation.
Tramp o razlici između prvog i drugog mandata
"Na neki način ja sam bio lovina. A sada sam više lovac, moram vam reći. To su loši ljudi, to su bolesni ljudi. Ovo je prijatnije."
Ciljevi za 2026. godinu
"Doneo sam odlične izvršne uredbe. Na primer, voda iz slavine, voda nije htela da teče. Imali su sve te smešne restrikcije. Ja sam ih ukinuo. Slamčice – više ne moraju da budu papirne. Voleo bih da Kongres sve to potvrdi", rekao je Tramp.
Smanjenje broja saveznih službenika
Tramp je izjavio da je njegova administracija otpustila "stotine hiljada saveznih službenika" u okviru napora da se ekonomija preusmeri sa državnih subvencija na rast privatnog sektora.
"Mrzim da otpuštam ljude, ali otpustili smo stotine hiljada saveznih službenika jer smo imali deset ljudi da rade jedan posao", rekao je Tramp, dodajući da su ti radnici prešli u privatni sektor, gde zarađuju "dva ili tri puta više novca". Ova smanjenja prikazao je kao neophodna za ekonomski rast, navodeći da državni poslovi ne doprinose njegovoj agendi "Učinimo Ameriku ponovo velikom".
Takođe je kritikovao demokrate zbog njihove reakcije tokom govora o stanju nacije, kada su predstavljene porodice žrtava zločina. "Demokrate sede tamo i neće da aplaudiraju. Neće da priznaju majku i oca", rekao je Tramp. "Nešto nije u redu s njima."
Protesti u Minesoti i Zakon o pobuni
Komentarišući proteste protiv Imigracione i carinske službe (ICE) u Mineapolisu, Tramp je optužio "profesionalne, plaćene ljude" za njihovu organizaciju, a ne lokalno stanovništvo. "To su profesionalni, plaćeni ljudi. Oni su kao glumci", izjavio je, nazvavši pritom TV voditelja Dona Lemona "gubitnikom".
Kritikovao je i kongresmenku Ilhan Omar, rekavši da ona "dolazi iz zemlje koja čak nema vladu" i nazvao je "užasnom" zbog, kako je naveo, držanja lekcija Amerikancima o ustavnim pravima. Kao dodatnu zabrinutost naveo je "najmanje" 19 milijardi dolara "ukradenog novca" povezanog sa prevarama u vezi sa pandemijskom pomoći u Kaliforniji i drugim državama.
Tramp je rekao da još nije spreman da se pozove na Zakon o pobuni (Insurrection Act) u Minesoti, ali je ponovio da ne bi imao "nikakav problem" da to učini ukoliko se savezna imigraciona služba suoči sa daljom opstrukcijom.
"Mislim da još nije vreme. Moglo bi biti u nekom trenutku“, rekao je, napominjući da je "preko 40 odsto predsednika" koristilo taj zakon. Zakon o pobuni omogućava predsedniku da rasporedi vojsku unutar zemlje kada civilne vlasti ne mogu da sprovedu savezni zakon, što bi, prema Trampovim rečima, zaobišlo sudski sistem i "znatno olakšalo život".
Strateški značaj Grenlanda
Tramp je svoje interesovanje za Grenland branio kao pitanje nacionalne bezbednosti, a ne kao nekretninski poduhvat, navodeći strateški položaj tog teritorija u odnosu na Rusiju i Kinu. "Nalazi se na takvom mestu koje je bukvalno od ogromne važnosti za nacionalnu bezbednost", rekao je, ukazujući na pojačanu rusku i kinesku vojnu aktivnost u regionu.
Povezao je Grenland sa svojim sistemom protivraketne odbrane koji naziva "zlatna kupola", opisujući ga kao oživljavanje vizije bivšeg predsednika Ronalda Regana. "Gradimo zlatnu kupolu, imaćemo kupolu iznad zemlje", rekao je Tramp. "Posedovanje Grenlanda čini zlatnu kupolu mnogo efikasnijom." Tvrdio je da postojeća tehnologija može da presretne dolazeće projektile "bukvalno 100 odsto" vremena. Na pitanje o izgradnji golf-terena na Grenlandu, odgovorio je: "Morali biste da nosite mnogo veoma teške odeće."
Upozorenje Iranu
Tramp je uputio oštra upozorenja Iranu zbog pretnji atentatom, rekavši da je odobrio potpunu odmazdu u slučaju pokušaja napada na njegov život. "Dao sam vrlo jasna uputstva. Ako se bilo šta dogodi, izbrisaće ih sa lica ove zemlje", rekao je. Kritikovao je bivšeg predsednika Džoa Bajdena jer nije snažnije odgovorio na iranske pretnje tokom svog mandata.
Američki talac u Avganistanu
Upitan o američkom taocu Denisu Kojlu, kojeg talibani drže gotovo godinu dana, Tramp je delovao neupućeno u slučaj, ali je obećao da će reagovati nakon što mu je novinarka iznela detalje. "Dajte mi neke informacije. Pobriću se za to", rekao je, dodajući da bi mogao da "uradi neke stvari na internetu koje su prilično uticajne". Izjavio je da "nije srećan" što talibani drže bilo koga, posebno osobu koja nije počinila zločin.
BONUS VIDEO: