Iran se gotovo pola veka priprema za rat sa Sjedinjenim Američkim Državama. Svestan da ne može da parira američkoj vojnoj moći, Teheran se usredsredio na načine da nanese velike gubitke koji bi mogli da uzdrmaju Bliski istok i svetsku ekonomiju.
Kako borbena grupa američkog nosača aviona stiže na Bliski istok, a predsednik SAD Donald Tramp upozorava da bi mogao da udari na Iran, strah od šireg rata ponovo raste. Iako je tokom prošlog leta znatno oslabljen izraelskim i američkim napadima, kao i sve većim unutrašnjim nemirima, iranski režim i dalje raspolaže čitavimnizom opcija za odgovor, upozoravaju stručnjaci. One uključuju napade na američke interese i Izrael, mobilizaciju savezničkih grupa i ekonomske mere odmazde koje bi mogle da izazovu globalne potrese, prenosi CNN.
Način na koji će Teheran koristiti raspoloživa sredstva zavisi od toga koliku pretnju procenjuje da mu napad predstavlja. "Režim ima mnogo sposobnosti koje može da upotrebi ako ovo shvati kao egzistencijalni rat", rekao je Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta i stručnjak za iranska bezbednosna i odbrambena pitanja. "Ako to dožive kao završni rat, mogli bi da upotrebe sve što imaju."
U nastavku su navedene opcije koje Iran ima u slučaju napada:
Rakete i dronovi
Veruje se da Iran poseduje hiljade raketa i dronova u dometu američkih trupa raspoređenih u više zemalja Bliskog istoka, kao i u dometu Izraela, i više puta je pretio da će ih napasti. U junu, nakon što je Izrael izveo iznenadni napad na Iran, Islamska Republika je odgovorila talasima balističkih raketa i dronova usmerenih ka Izraelu, od kojih su neki probili sofisticiranu izraelsku protivvazdušnu odbranu. Iranski zvaničnici tvrde da su zalihe potrošene u tom sukobu u međuvremenu obnovljene, dok američki zvaničnici smatraju da ta borbeno proverena sredstva, zajedno sa zastarelim ruskim i američkim borbenim avionima u iranskom arsenalu, i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju.
Iranski samoubilački dron "Šahed", na primer, pokazao se kao izuzetno razorno oružje u ratu Rusije u Ukrajini. Pored toga, iranski režim je razvio, testirao ili rasporedio više od 20 vrsta balističkih raketa, uključujući kratkodometne, srednjodometne i dalekometne sisteme koji mogu da ugroze ciljeve čak do južne Evrope.
"Imamo između 30.000 i 40.000 američkih vojnika raspoređenih u osam ili devet baza u tom regionu", rekao je u sredu američki državni sekretar Marko Rubio. "Svi su u dometu hiljada iranskih bespilotnih letelica i iranskih balističkih raketa kratkog dometa koje ugrožavaju naše snage." Dvojica američkih zvaničnika rekla su za CNN da iranske vojne sposobnosti, iako brojem i tehnologijom znatno inferiornije u odnosu na savremene američke sisteme, znatno otežavaju odlučujući američki udar na tu zemlju.
Teheran je u više navrata upozorio da bi u slučaju napada uzvratio udarima na američke saveznike u regionu. Kada su američki bombarderi prošlog leta pogodili iranska nuklearna postrojenja, Iran je izveo presedan raketni napad na Katar, gađajući bazu Al-Udeid, najveću američku vojnu instalaciju na Bliskom istoku.
Mobilizacija saveznika
Tokom protekle dve godine Izrael je teško pogodio iransku regionalnu mrežu saveznika, značajno smanjivši sposobnost režima da projektuje moć van svojih granica. Ipak, ti saveznici su poručili da će braniti Islamsku Republiku. Iračke grupe poput Kataeb Hezbolaha i Harakat al-Nudžabe, milicije koje su i ranije napadale američke snage – kao i libanski Hezbolah, saopštili su ove nedelje da će stati uz Iran u slučaju napada.
U nedelju je Abu Husein al-Hamidavi, komandant Kataeb Hezbolaha, pozvao iranske pristalice "širom sveta da se pripreme za totalni rat u podršci Islamskoj Republici".
Ipak, iranski saveznici suočavaju se sa ozbiljnim ograničenjima. U Libanu je nekada moćni Hezbolah znatno oslabljen nakon 13 meseci sukoba sa Izraelom i sada je suočen sa unutrašnjom kampanjom za razoružanje. U Iraku su proiranske milicije i dalje snažne, ali i one trpe pritisak centralne vlasti, koja je pod sve većim pritiskom SAD da ograniči iranski uticaj.
Huti u Jemenu bili su mete napada i Izraela i SAD, ali i dalje predstavljaju jednog od najopasnijih iranskih saveznika i takođe su poručili da će braniti Teheran. Prošlog vikenda Huti su objavili video-snimak broda u plamenu uz kratak natpis: "Uskoro". Uz iransku podršku poslednjih godina, ova grupa je izvodila napade na Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Izrael, kao i na američke brodove u Crvenom moru.
Ekonomski rat
Iran je više puta upozorio da bi rat protiv njega imao posledice koje bi daleko prevazišle Bliski istok i izazvale potrese širom sveta. Iako vojno slabiji, Teheran ima snažan adut u mogućnosti da poremeti energetska tržišta i globalnu trgovinu u jednom od strateški najosetljivijih regiona na svetu.
Iran, jedan od najvećih svetskih proizvođača energije, nalazi se na Ormuskom moreuzu – uskom morskom prolazu kroz koji prolazi više od petine svetske nafte i veliki deo tečnog prirodnog gasa. Režim je zapretio da će zatvoriti moreuz ukoliko bude napadnut, a stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao da izazove nagli skok cena goriva širom sveta i pokrene globalnu ekonomsku krizu. Mnogi analitičari smatraju da bi upravo udar na globalnu ekonomiju preko Ormuskog moreuza bio jedno od najefikasnijih, ali i najopasnijih iranskih sredstava.
"Dugotrajno zatvaranje moreuza predstavljalo bi izuzetno opasan scenario", rekao je Umud Šokri, energetski strateg iz Vašingtona i viši gostujući saradnik Univerziteta Džordž Mejson. "Čak i delimični prekidi mogli bi da izazovu nagle skokove cena, poremete lance snabdevanja i dodatno podstaknu inflaciju širom sveta. U takvim okolnostima, globalna recesija bila bi realna pretnja."
Takav potez bi verovatno bio krajnja opcija za Iran, jer bi ozbiljno poremetio i njegovu sopstvenu trgovinu, kao i trgovinu susednih arapskih zemalja, od kojih su mnoge lobirale kod Trampa protiv napada na Iran i obećale da neće dozvoliti SAD da koriste njihovu teritoriju za napad.
Iranski režim tvrdi da poseduje pomorske baze duboko ispod zemlje duž svoje obale, sa desetinama brzih napadačkih čamaca spremnih za raspoređivanje u vodama Persijskog zaliva. Vojska je tokom poslednje tri decenije gradila sopstvenu flotu brodova i podmornica, a proizvodnja je poslednjih godina pojačana u očekivanju mogućeg pomorskog sukoba.
Penzionisani viceadmiral Robert Harvord, bivši pripadnik američkih mornaričkih specijalnih snaga i nekadašnji zamenik komandanta Centralne komande SAD, ocenio je da iranske pomorske sposobnosti i saveznici predstavljaju izazov za plovidbu kroz Ormuski moreuz koji "može biti brzo neutralisan". Ipak, dodao je da "asimetrična" sredstva, poput mina, dronova i drugih taktika, mogu ozbiljno otežati bezbednu plovidbu i protok nafte.
Iran ima istorijsko iskustvo u narušavanju globalne trgovine. Krajem dugotrajnog rata sa Irakom osamdesetih godina, Teheran je postavljao morske mine u Persijskom zalivu, uključujući područje blizu Ormuskog moreuza, od kojih je jedna 1988. godine skoro potopila američki razarač USS Samuel B. Roberts tokom pratnje kuvajtskih tankera u sukobu poznatom kao "Tenkerski rat".
Godine 2019. više naftnih tankera napadnuto je u Omanskom zalivu tokom perioda pojačanih tenzija između Irana i arapskih zemalja Persijskog zaliva, nakon što se Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Široko se verovalo da iza tih napada stoji Teheran.
Nedavno su, tokom rata između Izraela i Hamasa, Huti poremetili komercijalni pomorski saobraćaj u moreuzu Bab el-Mandeb u Crvenom moru, kroz koji prolazi oko 10% svetske pomorske trgovine. U kombinaciji sa sposobnošću Irana da ugrozi saobraćaj kroz Ormuski moreuz, Teheran poseduje nesrazmerno veliku moć da nanese ozbiljnu štetu svetskoj ekonomiji.
"Sledeći rat možda neće početi u centru Teherana, već u Ormuskom moreuzu i Persijskom zalivu", zaključio je Nadimi iz Vašingtonskog instituta.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: